Tode Nikoletić - Trapavi Alibaba i razbojnici

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Tode Nikoletić - Trapavi Alibaba i razbojnici

Post od branko »

Тоде Николетић

Трапави Aлибаба и разбојници


ЛИЦА:
АЛИБАБА, али изузетно трапав
АЛИКЕВА, изузетно љута
БУЗДОВАН, изузетно тупав
НОСОЊА, изузетно носат,
САБЉА, изузетно оштар
ГЛАВОЊА, изузетно глават и празноглав
ТЕА, изузетно згодна
ДИНА, изузетно нежна
ЕДИНА, изузетно плашљива
АЛИНА, изузетно добра
ЕНА, изузетно мудра
НАРА, најизузетније ружна
ПРИНЦ НАР, изузетно непривлачан
ДУХ АЛАДИН, изузетно смотан
ПЛЕСАЧИЦЕ, изузетно заводљиве

Радња се догађа у изузетној пећини. Сценографија, изузетно скупа костими, изузетно компликовани. Светлосни ефекти, изузетно потребни. Писац, изузетно расположен за зезање.

Па, почнимо! «Сезаме отвори се!»

1.

Дечаци пецају.
ПРВИ ДЕЧАК: Цео дан пецамо, и ништа.
ДРУГИ ДЕЧАК: Како ништа? Погледај из себе? Све је ту: точак од бицикла. Лавор, лонац, шерпа, жице од кишобрана... оклагија, сито, метла, цев од усисивача. Пајалица...
ТРЕЋИ ДЕЧАК: Штета због качамака.
ЧЕТВРТИ ДЕЧАК: Пецаш на качамак?
ЗРЕЋИ ДЕЧАК: Ма не! Данас га је мама кувала, а обожавам га.
ПЕТИ ДЕЧАК: Пусти качамак. Штета је због мојих глиста...
ТРЕЋИ ДЕЧАК: Шта! Теби је мама кувала глисте?
ПЕТИ ДЕЧАК: Баш си духовит? Изгледа да су теби глисте у глави!
ПРВИ ДЕЧАК: Ништа од пржене рибе. Оде маргарин у пропаст.
ДРУГИДЕЧАК: Мислиш, оде маст у пропаст?
ПРВИДЕЧАК: Баш ме брига. Мени одговара да кажем: Оде уље у пропаст.
ЧЕТВРТИ ДЕЧАК: Колико ја знам, а, знам много. Не каже се : »оде уље у пропаст», већ оде маслац у пропаст. Као што се каже »ко рано рани, убише Милоша!», Или, »Ко другоме јаму копа, две среће граби»!
ШЕСТИ ДЕЧАК: Баш бих волео знати, где си ти ишао у школу?
ЧЕТВРТИ ДЕЧАК: Изгледа да је ишао поред школе!
Улазе девојчице.
ПРВА ДЕВОЈЧИЦА Здраво друштво! И? Упецасте ли нешто?
ПРВИ ДЕЧАК: Биће. биће. Трза цео дан...
ДРУГА ДЕВОЈЧИЦА: Колико видим, теби трза око. А, канте су вам, колико се да приметити, празне као домаћи задаци.
ДРУГИ ДЕЧАК: Немој тако па упецали смо чизму. Скоро нову!
ТРЕЋА ДЕВОЈЧИЦА: Види стварно! Биће то добар ручак.
ПЕТИ ДЕЧАК: Јесте ли то дошле да нас завитлавате? Хајде, бришите! Гуске једне!
ЧЕТВРТА ДЕВОЈЧИЦА: Е, баш нећемо!
ПЕТИ ДЕЧАК: Губите се баксузице!
ПЕТА ДЕВОЈЧИЦА: Пре би се могло рећи да сте ви баксузи!
ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Боље да сте прочитали лектиру, него што ту дангубите.
ПРВИ ДЕЧАК: Ја сам је прочитао, и могу вам рећи да је одлична.
ТРЕЋИ ДЕЧАК: А, шта то?
ПРВИ ДЕЧАК: Алибабу и 40 хајдука.
ТРЕЋИ ДЕЧАК: Ауууу! Алибабу и тридесет хајдука?
ДРУГИ ДЕЧАК: Глув је, четрдесет!
ТРЕЋИ ДЕЧАК: Чуо сам те, двадесет.
ШЕСТИ ДЕЧАК: Еј, људи! А, зашто се ми не би играли, Алибабе и разбојника, тако би видели причу уживо?
ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Одлична идеја. А, као што видите, овде имамо пећину! А, и реквизита до миле воље. Ко је за? (сви подижу руке)
ПРВИ ДЕЧАК: Ја ћу бити, Алибаба. (узма стари кишобран за сабљу)
ДРУГИ ДЕЧАК: А, ја разбојник, звани, звани... Сабља! (узима оклагију)
ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: А, ја ћу бити принцеза Нара.
ТРЕЋИ ДЕЧАК: Нара-нџа?
ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Рекла сам Нара.
ТРЕЋИ ДЕЧАК: Аха! Мандарина. Извини нисам чуо. Онда ћу ја бити разбојник Носоња! (наоружава се са цревом од усисивача) Ово црево ће ми бити мач.
ПЕТИ ДЕЧАК: Више би ти одговарао надимак, ушоња.
ТРЕЋИ ДЕЧАК: А, теби би одговарао надимак Буздован!
ПЕТИ ДЕЧАК: Па шта? Нека буде, зваћу се Буздован. И, ова дршка од метле биће мој буздован.
ШЕСТИ ДЕЧАК: А, ја сам створен за принца! (узима пајалицу)
ДРУГА ДЕВОЈЧИЦА: Онда сам ја, принцеза, Теа!
ТРЕЋА ДЕВОЈЧИЦА: Алина!
ШЕСТА ДЕВОЈЧИЦА: Едина!
ПЕТА ДЕВОЈЧИЦА: Принцеза Дина!
ШЕСТИ ДЕЧАК: Па, шта нам још фали?
ПРВИ ДЕЧАК Аладин!
ТРЕЋИ ДЕЧАК: Који Миладин?
ДРУГА ДЕВОЈЧИЦА: Ћути!
ШЕСТИ ДЕЧАК: Мени, дакле преостаје да будем, Аладин.
ШЕСТА ДЕВОЈЧИЦА: А, мени. Да будем Алибабина жена. Мислим, Аликева!
ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Онда прича може да крене! Идемо да се преобучемо! (сви одлазе)
На сцени остаје дух Аладин.
АЛАДИН: Колико се сећам дух је живео у чаробној лампи. И био је невидљив. Морам пронаћи неку замену. Да видимо, (тражи на отпаду) лавор, не одговара, лонац је шупаљ. Аха! Ево га стари чајник! Ко створен за мој нови дом. Само како да се увучум у њега. Да видимо (изува чарапу и гура палац) пробаћемо прст по прст. Мало је тешко, али иде. Палац је већ ушао.
ЕНА: Шта то радиш, црни, Аладине?
АЛАДИН: Мислиш, бели Аладине?
ЕНА: Да. Шта то радиш, Бели Аладине?
АЛАДИН: Покушавам да уђем у чајник.
ЕНА: Ти дебељуцо да уђеш у чајник? Да си рекао да уђеш у шерпу пуну сарме. Тепсију баклава. Или Буре лимунаде. Још могу да схватим. Али у чајник? Не могу да верујем.
АЛАДИН: Веруј ми, како оно беше твоје име у овој причи?
ЕНА: Ена. Принцеза Ена.
АЛАДИН: Дакле, Енице. Видиш, прстје већ ушао, остајем још само ја. (гура)
ЕНА: И? Иде ли то?
АЛАДИН: Још мало. По закону биологије, у човековом телу је 70 посто воде. А то значи да бих требао стати.
ЕНА: Јао, па ти си скоро у течном стању? Само настави и ући ћеш. Хајде!
О! О, О, О... Рук! Гурај! Гурај! Јаче! Ооо, рук! (Аладин се зајапурио) И? Шта је? Не иде, Аладине?
АЛАДИН: Изгледа да не иде.
ЕНА: Нема везе. Буди видљив Аладин. А, ионако немаш чаробну моћ.
АЛАДИН: Имам.
ЕНА: Немаш!
АЛАДИН: Имам. Имам.
ЕНА: Немаш. Немаш...
АЛАДИН: Имам. Имам. Имам...
ЕНА: Поакажи, онда, Аладине?
АЛАДИН: Хоћу. ал, прво ми помози да извучем палац из ове лампе.
ЕНА: Е, мој, Аладине! И ти си ми свемогућ?
АЛАДИН: Ајој, ал се заглавио? Вуци!
ЕНА: Вучем,. Ал не иде. Ајд сад! Вуци!
АЛАДИН: Лелелеее, ал се заглавио!
ЕНА: Мораће ти га одсећи!
АЛАДИН: Кукуууууу! Одсеће ми прст!
ЕНА: Не кукај толико. Имаш још девет прстију. Хајдемо у пећину по помоћ.
АЛАДИН: А, како ћемо ући унутра?
ЕНА: Не знам. Ти си Аладин. Смисли нешто.
АЛАДИН: Да пробамо оне чаробне речи: «Сезаме, отвори сеее!» (пећина се отвара)
ЕНА: Види чуда? Успео си.
АЛАДИН: Рекао сам ти да имам моћ.
ЕНА: Пази да ти не поверујем. А, чајник?
АЛАДИН: Гледај! «Сезаме, затвори сеее!» (Врата се затварају. Алибаба и разбојници долазе из пљачке. Певају)
Ко је пљачкаш и убица,
Ко све редом лема, таба,
Ко је вођа пропалица?
Алибаба! Алибаба!
Ко је мама а ко тата
Пробисвета и бараба,
Ко је власник свиле, злата?
Алибаба! Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најбогатији?
СВИ: Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најмоћнији?
СВИ: Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најхрабрији?
СВИ: Алибаба!
АЛИБАБА: Ух, што волим звекет дуката, додир свиле, боју рубина и дијаманата, сафира и бисера. Колико смо данас опљачкали, верни мој, Сабљо?
САБЉА: Двеста динара. О, најмоћнији од најмоћнијих!
АЛИБАБА: Двеста динара. Мало. а, колико смо посекли глава, ооо, добри мој Носоњо!
НОСОЊА: Је л' од купуса?
АЛИБАБА: Од непријатеља, тупане?
НОСОЊА: Аааа. Тристотине и двестадвадесет и две и по.
АЛИБАБА: Мало.
АЛИБАБА: А, колико смо робиња отели, снажни мој, Буздоване?
БУЗДОВАН: Једну.
АЛИБАБА: Само једну?
НОСОЊА: Једну, али вредну. Права је лепотица. Нема лепше у Багдаду...
АЛИБАБА: То радује моје, напаћено срце. и моје неиспаване очи. Главоњо!
ГЛАВОЊА: Реци, шефе?
АЛИБАБА: Како иде она, лозинка, шифра, или формула да уђемо у ову глупу пећину?
ГЛАВОЊА: Не знам, шефе. Не могу никад да је запамтим. Не иде ми у главу.
АЛИБАБА: Па, за чега ти служи толика лубеница од главе?
ГЛАВОЊА: Да ми не покисне стомак кад пада киша.
АЛИБАБА: Има ли ико да је бар мало паметан и да зна формулу?
НОСОЊА: Знам ја! Знам ја!
АЛИБАБА: Реци, Носати!
НОСОЊА: Сатаро, окрени се!
БУЗДОВАН: Пре ће бити : »Звекане, окрени се»! (Носоња се окреће)
САБЉА: Баш си звекан, кад лупеташ. Магичне речу су: »Јоргане преврни се!»
АЛИБАБА: Преврнула ти се памет тикване! Какви те јоргани и прекривачи снашли? А, ти, камена уштво, отварај се док сам добре воље! Јер, ако извучем сабљу, (вади кишобран) тешко ли га теби! (удара у врата пећине) Отварај!!!
ГЛАВОЊА: Сетио сам се! Сетио!!! «Свезнаме, отвори се!» Не! «Сезамеее, отвори се!»
(отварају се врата, излази Аликева)
АЛИКЕВА: Па, добро где сте ви до сада?
АЛИБАБА: Знаш, кево, ишли смо у шопинг у једну малу пљачкицу.
АЛИКЕВА: Иии, шта сте ми донели?
АЛИБАБА: (преврће џепове) Ево, ја имам жваку.
АЛИКЕВАЦ: Жваку?!
АЛИБАБАЦ: Јесте. Половну. Мало сам је жвакао... али, може послужити.
ГЛАВОЊА: А, ја, имам лизалицу.
АЛИКЕВАЦ: Оооо. Лизалицу! Где ти је?
ГЛАВОЊА: У стомаку. Појео сам је.
НОСОЊА: А, ја имам буве. Аууу, ал сврби. (чеше се)
АЛИКЕВАЦ: Имаш ли и ти буве, Буздоване.
БУЗДОВАН: Не. Ја имам, празан желудац.
САБЉА: И ја! Ко буре без вина.
АЛИКЕВАЦ: Е, кад је тако. И ја имам за вас топло изненађење.
АЛИБАБАЦ: Ручак!?
САБЉА: Њопа!
БУЗДОВАН: Клопа!?
АЛИБАБА: Али, прво сви морате на прање руку и зуба.
АЛИКЕВАЦ: Немој, кево, мајке ти. Знаш да не волимо воду воду.
АЛИБАБАЦ: Рекла сам на прање! Или ништа од гозбе!
ГЛАВОЊА: Овамо воду!
САБЉА: Дајте пешкире! Дајте рибаће четке!
(Едина, Алина, Теа, доносе лаворе и пешкире, и сви певају)
Врло је важно и треба знати,
Пре јела треба руке прати.
Парче сапуна и мало воде,
Здрављу пријају и здрављу годе.
Опери уши и уми лице
Очешљај косу, зубе среди,
Одсеци нокте и заноктице,
Чистоћа више од злата вреди.
АЛИБАБА: А, сада, њупа! Наређујем да се донесе, печење и супа!
АЛИКЕВАЦ: Одмах ваша висости...
САБЉА: Највише волим прасеће печење,
Парадајз салату са луком и сиром,
Од пита највише оне лење,
Гибанице и пите са кромпиром.
БУЗДОВАН: А, ја највише уживам уз рибу,
Кад има доста за моју тибу.
НОСОЊА: У мој стомак стаје све од реда,
Од колача, компота, па до меда,
Зуби су ми оштри попут сабље,
Палим се на пужеве и батаке жабље.
ГЛАВОЊА: Мој је стомак попут торбе,
Једем супе, сарме, чорбе,
Ждерем ћуфте, трошим новце
На подварке и ајмокце!
У глави ми буде збрка
Чим осетим да ће крка.
АЛИБАБА: Ево је. Стиже. Прибор у руке.
АЛИКЕВАЦ: Изволите, наждерите се. Дангубе једне. (Баца им неку полупану шерпу)
СВИ: Хвала, хвала...
АЛИБАБАЦ: Шта је ово, сто му бубашваба?
САБЉА: Ја не видим ништа?
НОСОЊА: Ја видим, дупло ништа!
БУЗДОВАН: Блесане, тоје дно.
ГЛАВОЊА: Еј, како се једе дно?
АЛИБАБАЦ: Шта ово значи, Аликево???
АЛИКЕВАЦ: Колико труда, толико чуда. Хајдемо девојке.
АЛИБАБАЦ: Тако дакле. Е, па. И ми имамо коња за трку. Је ли тако, Носоњо?
НОСОЊА: Тако је! Шефе, а где је коњ?
АЛИБАБАЦ: У пећини.
БУЗДОВАН: Шефе, а кад смо опљачкали коња?
АЛИБАБАЦ: Нисмо опљачкали коња. Али јесмо чаробну Аладинову лампу. А, то значи да нам наш, Аладин може испунити три жеље.
НОСОЊА: Јао, то је супер. А у чега ће нам испунити?
АЛИБАБАЦ: У стомаке, добри мој дугачки, Носоњо. У стомаке. Зато предлажем да нам испуни прву жељу и направи највећу гозбу. Слажете ли се?
СВИ: Слажемо!
АЛИБАБАЦ: Фино. А, сада, доведите ми тог гасововитог роба.
(улазе и панично истрчавају)
АЛИБАБАЦ: Шта је? Прпа, а?
САБЉА: Прпа. Прпа.
АЛИБАБАЦ: Какав је?
БУЗДОВАН: Гадан.
АЛИБАБАЦ: Колико гадан?
БУЗДОВАН: Као, Носоња.
НОСОЊА: Ово је увреда, преко које не могу прећи. Вади мач протуво! (Вади црево од усисивача, које стално пада)
БУЗДОВАН: Немам мач. Имам дршку од метле.
НОСОЊА: Вади метлу од дршке. Хуљо! (мачују се) И припреми се да умреш!
АЛИБАБАЦ: Доста! Прекини. Зар да се сада побијете и умрете празних стомака?
БУЗДОВАН: Право, човек каже. Оставимо то за после ручка.
АЛАДИН: Звао си ме, Ооо господаре? Говори, какву жељу желиш?
АЛИБАБА: Види, Ацо. овој мојој храброј војсци је потребна снага за следећу пљачкицу. А, снага се надохнађује са добром клопом. а, добра клопа подразумева, трпезу са доста витамина, беланчевина, минерална материја, и? И? Даље... даље... да чујем момци?
НОСОЊА: Масти и леба
АЛИБАБА: Масти и леба. Тако је. Даље? И? И?... У... У... Угље...? Буздоване кажи?
БУЗДОВАН: Угља.
АЛИБАБА: Није. Сабљо, реци?
САБЉА: Дрва!
АЛИБАБА: Право си дрво. Угљених хидрата, тупани.
САБЉА: Угљених Хидраната. Тако је.
АЛИБАБА: Према томе, Аладине. Укључи се у акцију. Хоћу рећи створи нам шветски сто.
НОСОЊА: Опаааа. Изгледа да ћемо клопати сто!
АЛАДИН: (чара) Хулаааа. Бахалулааа. Мулааа.
БУЗДОВАН: Шта овај булазни.
НОСОЊА: Пст. Видиш да нам прави ручак.
АЛАДИН: Слинаааа! Цркотинаааа! Мрциинааа!
БУЗДОВАН: Ја уопште нисам гладан!
АЛАДИН: Крепалинааа. Штакорчинааа. И сплачинааа!
САБЉА: Хеј! Сетио сам се! Па ја сам јео пре три дана.
АЛАДИН: Балегчиинааа! Отровчиинаа! Бљувотииинаа! Нека вам буде гозба фиииинаааа! Хууулаа! Бахалулаааа! Муллааааа. (Пуцкета прстима и тада излазе принцезе са храном)
АЛАДИН: То, Але! А, ви, храбри моји разбојници, дајте мало атмосфере.
(разбојници певају)
Ко је пљачкаш и убица.
Ко све редом лема таба
Ко је вођа пропалица?
Алибаба! Алибаба!
АЛИБАБА: АААА! Сада навали на клопу! (Сви једу. И како ко гута, тако се хвата за стомак и бежи)
АЛИБАБА: Шта је мекушци? Не прија? Гледајте како Алибабатаба! Сипајте! Сипајте Моје верне принцезе! Алибаба има стомак! Али-ба-баааа је прави момак. Али... ба-баааа Јој! Али, али... бабаааа! (Бежи. Замрачење сцене)
ПРИНЦ НАР: (неприкладно обучен за једног принца) Проклет нека је дан кад изгубих принцезу мојих снова. Приклета нека је ноћ кад је оставих саму. Проклети да су разбојници који је отеше и моју судбу учинише највећом трагедијом века... Нека ме недостојног и несрећног узме мрачна сила ако не вратим моју вилу. Нека ме муња смрви и нека ме поједу црви. И нека потече река крви... опааа. Ал' га римујем. Ко старогрчки песник.
АЛАДИН: Стој! Ко иде?
НАР: Ја идем!
АЛАДИН: А ко си ти, ја идем?
НАР: Ја сам, ја идем? А, ко си ти?
АЛАДИН: Ја сам онај што не иде, и који те пита «Ко иде»?
НАР: А, ја сам онај што си га питао «стој ко иде»!
АЛАДИН: А, има ли тај што иде име, можда?
НАР: Има. Овај што иде зове се принц Нар. А, како је име овом што не иде?
АЛАДИН: Аладин. Дух Аладин.
НАР: Па што тако не кажеш, душече! Дођи да те загрлим, Гоусте! (грле се) Управо тебе тражим. Аладине, брате.
АЛАДИН: Како кад сам ја невидљив?
НАР: Али ја те видим!
АЛАДИН: Немогуће. Вероватно нешто није у реду са твојим видом.
НАР: Могуће. Мораћу после код зубара.
АЛАДИН: Код зубара? Зашто код зубара?
НАР: Нешто ми није у реду са стомаком. Имам сталне главобоље.
АЛАДИН: Имаш главобоље у стомаку? И зато ме тражиш?
НАР: Не. Чуо сам, Аладине, да ти испуњаваш жеље, честитке и поздраве.
АЛАДИН: Јесте. Осим тога, гледам у карте, пасуљ, гатам у шоље. Предсказујем... А, шта тебе мучи, Наре?
НАР: Шта ме мучи? Мучи ме шта? Мучи шта ме? Ме мучи шта? Не питај, Душече. Отеше ми моју верну љубу?
АЛАДИН: Ко оте? Оте ко? Зашто оте? Како оте? Ооооооо, срамоте?
НАР: Онај пробисвет, Алигреммадер! Па, ако може, Гоусте, да ми испуниш жељицу и вратиш моју пријатељицу!
АЛАДИН: Аем сори. Што у преводу значи. Не могу. Све док Алибаби не испуним још две жеље. А, је л' мала вреди нечега?
НАР: Лепотица, мој Аладине. Да је тражиш у сто Багдада не би је нашао. Батеријом да је тражиш. Нема је такве.
АЛАДИН: Штета. Али једино што ти могу рећи јесте да је заробљена у овој пећини.
НАР: Пећини!? Па што одмах не кажеш? Отварај се камена шпиљо?
АЛАДИН: Извињавам се, принче, али не разуме те.
НАР: Опен дор! Нао! Отварај се рупо! Јамо! Увало! Разбићу те!
АЛАДИН: Не иде. Јок!
НАР: Добро. Сама си хтела. Ево ти»! (удара је ногом) Јао! Јао! Јао, мајкице моја! Сломио сам је!
АЛАДИН: Пећину?
НАР: Ма, Какву пећину. Ногу. Трчи по зубара!
АЛАДИН: Знам једног ковача, одлично лечи реуму. Хајдемо.
НАР: Јао нога. Јао палац! (Одлазе. Замрачење. Отвара се пећина)
АЛИБАБА: «Сезамеее, отвори се!» (зева, гледа у сат) Ауууу. Ал сам се успавао! Носоњо! Сабљо! Буздоване!
САБЈБА: Ево нас шефе?
АЛИБАБА: Добри моји и паметни разбојници. Будите тако љубазни и доведите ми ону багдадску лепотицу.
САБЉА: Одмах ћемо. шефе.
АЛИБАБА: Време је да се припремим за још један брак. Време је да испунм срце љубавним нектаром... Носоњо! Где је то пиле?
НОСОЊА: Ево, пиленцета, мислим, ћуренцета, шефе! (вуку принцезу)
НАРА: (неукусно обучена, ружна и нарочито некултурна) Пусти ме, носоњо! Ти. ти. ругобо! Грдобо! Сподобо!
НОСОЊА: Ко ми каже? Изгледаш као да те крава жвакала!
НАРА: (удара га у ногу) Је ли? А тебе као да је правио плуг! Види колико имаш рало? Можеш са носом да ореш!
ГЛАВОЊА: (смеје се) Право каже жена. То није нос. То је сурла!
БУЗДОВАН: Не! То су два носа одједном!
САБЉА: То је изложба носова...
НОСОЊА: Вадите сабље хуље!
АЛИБАБА: Тишина! Барабе једне непристојне. Како се то понашате пред једном фином госпођицом? А, ти срце, приђи чика, Алибаби. Алибаба има за тебе једну огрлицу од бисерчића. Дођи лепотице.
САБЉА: Ако је ова лепа, онда сам ја манекен.
НАРА: (иде супротно од Алибабе!) Оооооо! Ооооооо! За мене?
БУЗДОВАН: Па, ова је слепа!
АЛИБАБА: Овде сам, маче. Овде! (принцеза иде према Главоњи)
ГЛАВОЊА: Сиктер! Иш!
НОСОЊА: И, глува!
АЛИБАБА: Дођи, мацо моја умиљата. Овде је тата.
НАРА: Татаааааа! (грли Носоњу)
НОСОЊА: Тамо је тата, глуваћу!
НАРА: Јао, татице што си ти лееееп! (скаче му у загрљај)
НОСОЊА: Аууу. Ова је ко крпељ!
АЛИБАБА: Хајде, срећо. Отплеши, Алибаби један трбушни плес!
НАРА: Пробушени тлес? Хоће. Хоће! (плеше, неартикулисано)
БУЗДОВАН: Ова као да меша качамак.
САБЉА: Пре ће бити да тресе шљиве.
НОСОЊА: Настави ли овако. Отпашће јој и ноге и руке.
АЛИБАБА: Одлично, срећо моја. Дођи да те, Алибаба цуки, заслужила си.
НАРА: Алибабуро, а засто си тако рузан?
АЛИБАБА: Ружан ти је тата. Аликево! Аликево! Долази овамо!
АЛИКЕВА: Реци, протуво!
АЛИБАБА: Води ову лепотицу, и смести у моју резиденцију. Кад се вратим хоћу да припремиш све за свадбу. Женим се. Је ли јасно?
АЛИКЕВА: Опет се жениш угурсузе. Па ово ти је деведесетидевета жена?
АЛИБАБА: Хајде. Хајде. Не буди љубоморна. А, ви. Храбри моји јунаци. Хајдемо, чека нас још једна пљачка. Песму! Хоћу песму!
СВИ: Ко је пљачкаш и убица. Ко све редом лема таба. Ко је вођа пропалица Алибаба. Алибаба!
НАРА: Ох јадна ја! Помози ми, господарице, како да побегнем одавде? Како да се Спасим и вратим моме господару, принцу Нару?
АЛИКЕВА: Не могу ти помоћи, несрећно дете. И мене је Алибаба давно заробио.
ЕНА: И мене.
ТЕА: И мене.
АЛИНА: И мене.
ДИНА: Ја му већ девет година робујем.
НАРА: Па зашто не побегнете?
АЛИКЕВА: То је немогуће. Чува нас, Аладин. Дух из старог чајника.
НАРА: Ох. Како сам несрећна ја. Никада више нећу видети свог принца!
ДИНА: Не тугуј. Наро. Видећеш. Не смеш дозволити дате победи туга.
ЕНА: Зато постоји нада. Надај се, као што се и ми надамо.
АЛИНА: И певамо, упркос томе што нам је тешко.
ТЕА: Хајде да плешемо. Дођи. Биће ти лакше. Видећеш! (девојке плешу уз неку сетну баладу)
АЛИКЕВА: Хајдемо сада да припремимо, Нару за венчање. «Сезаме затвори се» (Алибаба се враћа из пљачке. Разбојници носе ковчег са благом и певају) »Ко је пљачкаш и убица, ко све редом лема, таба...»
АЛИБАБА: То! То! То волим да чујем! Ко је најмоћнији, Сабљо?
САБЉА: Алибаба!
АЛИБАБА: Ко је најхрабрији, Носоњо?
НОСОЊА: Алибаба!!!
АЛИБАБА: Ко је најбогатији, Буздоване?
БУЗДОВАН: Ти Алибабоооо!
АЛИБАБА: Колико смо данас опљачкали, Сабљо?
САБЉА: Пун ковчег смарагда и рубина.
АЛИБАБА: (љуби ковчег) Лепа моја касице прасице. Како си ми се само утовила? Шта чекате? Унесите ово благо у пећину?
НОСОЊА: (чеше се) Заборавили смо лозинку, Алибабо!
АЛИБАБА: Зар опет? Има ли овде неко паметан?
САБЉА: Ја сам једном био паметан, али кад сам био мали.
АЛИБАБА: Празноглавци!
БУЗДОВАН: Немој тако, Алибабо. Глава ми је пуна ума.
НОСОЊА: И моја је, Алибабо, пуна као флаша рума. (вади флашу) Гле! Неко је попио!
АЛИБАБА: Не лупетајте. Ево. Кладим се у динар да не знате како се зове мужјак од козе?
БУЗДОВАН: То зна и моја баба. Козорог!
АЛИБАБА: Није. Кажи, Главоњо, да чујемо?
ГЛАВОЊА: Козак!
АЛИБАБА: Тако велику главурду имаш, а ништа у њој. Запамти празноглавче, мужјак од козе се зове, козан!
САБЉА: Па, даааа. Козан. Алибабо, питај нас нешто мало лакше.
АЛИБАБ: У реду. Слушајте пажљиво: во риче, петао кукуриче, магарац њаче. А крмача? А крмача?
НОСОЊА: Скаче!
АЛИБАБА: Е, ово још нисам чуо. Чуо сам и видео свашта, ал' да крмача скаче, то нисам? Говори блесане! Где си видео да крмача скаче?
НОСОЊА: Кад је играла кошарку!
АЛИБАБА: Шта!? Кад је играла кошарку? Где си то видео? Говори!? Где?
НОСОЊА: У цртаном филму!
АЛИБАБА: Сабљо, од данас ћемо те звати тупа сабља. а, ти, Главоњо, сети се лозинке?
ГЛАВОЊА: Не могу, Алибабо. Ни прошли пут се нисмо сетили да су магичне речи: «Сезаме, отвори се». (врата се отварају)
АЛИБАБА: Гле, сама се отварају? Главоњо мој добри. Аха! Унесите ово благо унутра и позовите ми Аликеву. А, ви, слуге моје на стражу. Не бих волео да нам неко опљачка поштено зарађено благо.
АЛИКЕВА: Звао си ме, ооо Господару?
АЛИБАБА: Да ли је све спремно за свадбу?
АЛИКЕВА: Све је спремно: гозба, пиће, музика, плесачице... артисти, забављачи...
АЛИБАБА: Доведите ми принцезу, и спремите гозбу. Славље може да почне. (Теа и Алкина, изводе принцезу у венчаници)
ТЕА: Ево нас, господару.
АЛИБАБА: Опааааа. Ал смо се скоцкали. И? Мала! Узимаш ли Алибабу за свог мужа?
НАРА: Никад!
АЛИБАБА: Сабљо! Одсеци јој главу.
САБЉА: Како ви кажете, шефе! (вади црево од усисивача) Пружи прсте, лутко!
АЛИВБАБА: Рекао сам главу!
САБЉА: Мислио сам, шефе, прво нокте да јој одсечем!
НАРА: Станите! Пристајем. Алибабо! Али под условом да ми испуниш две жеље.
АЛИБАБА: Само две. Реци, душо?
НАРА: Прво, хоћу да ми за свадбени дар поклониш летећи ћилим.
АЛИБАБА: Ћилим. То је лако. Добићеш летећи ћилим са уграђеним брзинама. Аладина! Аладина! Ми доведите!
АЛАДИН: Овде сам. Слуга сам ваш покорни.
АЛИБАБА: Слушај магло, хоћу да ми створиш летећи ћилим.
АЛАДИН: Твоја жеља је за мене заповест, господару. Хтео си ћилим. Ево ћилима. (Маше рукама и ћилим пада Алибаби на главу)
АЛИБАБА: А сада, принцезо, говори, другу жељу?
НАРА: Јао другу. Другу. Аха! Хтела бих за свадбени десерт да једем лубеницу!
АЛИБАБА: Лубеницу. Одакле ми лубеница? Сто му диња! Аладине, имамо ли лубеницу?
АЛАДИН: Шефе, није сезона лубеница.
АЛАДИН: Брига ме што није! Не интересује ме. Створи је сместа! Или идеш у лампу!
АЛАДИН: Нека вам буде! (баја рукама и нешто мрмља, а, онда се иза кулисе пада јабука)
АЛИБАБА: Шта је ово, Аладине!
АЛАДИН: Мора да сам негде погрешио. (Опет баја и пада банана)
АЛИБАБА: Нема друге, отфикарићу ти главу.
АЛАДИН: Чекај гопсодару! Нешто ми се смутило у програму.
АЛИБАБА: Брига ме за тебе и програм. Хоћу лубеницу!
АЛАДИН: Трећа срећа. (мрмља) Оп жица, жица, жица, нек се створи лубеница! Ха! Ево је!
АЛИБАБА: Ево имамо и лубеницу за моју будућу женицу. Пааа, нека гозба почне. Музика, туш! Нека се памти кад се Алибаба жени! Точите! Точите лепе принцезе! (Алибаба и разбојници једу, принцезе плешу, музика свира)
АЛИБАБА: А, сада. Тишина! Време је за венчање. Аликево, донеси бурме и венчај нас.
АЛИКЕВА: Младенци приступите. Алибабо. Да ли ви својом вољом узимате принцезу Нару за своју 99 жену.
АЛИБАБА: Да.
АЛИКЕВА: Принцези Наро, да ли ви својом вољом. У ствари да ли ви узимате Алибабу за свог законитог мужа?
НАРА: Паааа... овајјј... нее... е..... ееееееемам ништа против! Дааааа...
АЛИКЕВА: Молим младу да пољуби младожењу.
НАРА: Не могу ружан је!
АЛИБАБА: Љуби! (Нара љуби Алибабу )
АЛИКЕВА: Пре него што вас прогласим за мужа и жену,. Морам да питам има ли неко да је против овог брака?
НАР: Има! Ја сам против!
АЛИБАБА: Види овог, кловна! Који си сад па ти?
НАРА: (радује се) Нацо душо! Срећо, срце, мишићу мој! Љубави!
АЛИБАБА: И? Јеси ли завршила са тим цмиздрењем? А, ти голубе, пре него те очерупам, представи се, да знамо ко си?
НАР: Дозволите. Уважене моје даме. Цењени Аладине. Господо разбојници...
САБЉА: Ауу. Ал' је културан?
НАР: Храбри и надасве поштени, Алибабо. Госпођо, Аликево... Драге принцезе...
АЛИБАБА: Скрати мало. Који си?
НАР: Нар. Принц Нар, од Хај Нехаја!
АЛИБАБА: Хај! Немој причати? Хај Нехај! И, шта хоће принц од тог Хај Некаја?
НАР: Да ослободиш моју верну љубу, принцезу Нару. Или ћу ја...
АЛИБАБА: Или ћеш ти?
НАР: Или ћу те изазвати на двобој.
АЛИБАБА: Тиии, уштво! Ти бедни црве, Тиииии, гњидо! Тии, тиии...
НАР: Молим вас да ме ословљавате са ви!
АЛИБАБА: Ви, уштво! Ви, смлато!
НОСОЊА: Јел'ми?
НАРА: Опали га, Нацо! Изби му зуб! Звекни га!
НАР: (Прилази вади марамицу и баца је Алибаби у лице. Сви уздишу) Дозволите ми господине, Алибаба. Изазивам вас на двобој!
АЛИБАБА: Прихватам са задовољством! Вади мач, мислим пајалицу!
НАР: Вади и ти сабљу од кишобрана! А, ко ће бити судија?
АЛАДИН: Ево ја! Дакле, прво сам дужан да вас упозорим да нема ниских удараца, нема псовања. Нема јаукања... Нема ово (удара Алибабу) нема ни ово! (опет удара Алибабу) А, нема ни ово! Јесте ли запамтили?
НАР: Ако сам добро запамтио, рекли сте да нема ово! Ни ово! А ни ово! (удара Алибабу)
АЛАДИН: Не! Рекао сам, нема ово! И ово! А, ово има! И ово може. (удара Алибабу) Па ако сте спремни можемо почети.
АЛИБАБА: Људи, фале ми два зуба, а нисмо ни почели! Сабљо! Буздоване! Носоњо! Главоњо! Држите га!
НАР: Чекај Алибабо. Није фер, вас је петорица а ја сам сам!
АЛАДИН: Ниси сам, сине, и ја сам са тобом!
АЛИКЕВА: Ија!
АЛИБАБА: Кево, зар и ти? Добро. Кад је тако и ми коње за трку имамо!
НОСОЊА: Шефе, где су коњи?
АЛИБАБА: Пусти коње! Навали на њоње! Јуууурииииииииииииииишшш! (масовна туча и јурњава)
НАР: И? Је ли вам доста?
АЛИБАБА: Доста је. Предајемо се. Принцеза је ваша. Узмите је.
НАР: Не треба. Ако вам је толико стало до ње. Можемо се договорити.
АЛИБАБА: А, не. Инсистирам да је узмете. Поштено сте се борили.
НАР: Да. Али вама се више свиђа. Према томе, ваша је!
АЛИБАБА: Ваша је!
АЛАДИН: Чекајте! Предлажем да принцеза сама одабере свог будућег мужа.
АЛИБАБА: Одлична идеја. И? Принцезо, шта кажеш, ко ти се више свиђа?
НАРА: Кад мало боље размислим, драги сте ми обојица. Алибаба је богат, а принц је леп.
БУЗДОВАН: Овај леп?
НАРА: Алибаба је јак. А, принц Нар нежан. Алибаба је моћан, а принц је храбар. Према томе, бирам ...
СВИ: Кога? Кога? Реци?
НАРА: Бирам... бирам, бирам, Сирана!
АЛИКЕВА: Сирана? Ко ти је тај?
НАРА: Бирам разбојника, Носоњу!
СВИ: Носоњу???
НОСОЊА: Мене?
НАРА: Од првог трентка ми се свидео. Он је тако леп... Тако снажан.
САБЉА: И, тако носат!
АЛИБАБА: Ето, где се двојица свађају, трећи користи гужву. Честитам, Носоњо! Добио си жену својих снова.
НАР: Савршен сте пар.
ГЛАВОЊА: Рода.
АЛИБАБА: Не вређај, него изабери једну принцезу па да почнемо славље.
ГЛАВОЊА: Шта се мора мора се. Едина молио бих вас за један трескавац!
БУЗДОВАН: Теа, пиле. Љубим руку.
САБЉА: Мени остаје, прелепа Дина.
АЛАДИН: А, мени Алина.
АЛИКЕВА: Алибабо. Дођи својој, Аликеви.
АЛИБАБА: Па, другари, ово треба прославити! Овамо пиће! Музика, распали! (сви играју и плешу)

Крај
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Bing [Bot] i 12 gostiju