Željko Hubač - Mala sirena

Željko Hubač - Mala sirena

Postod branko » 13 Dec 2010, 18:23

ŽELJKO HUBAČ

Mala sirena


(lutka mjuzikl za decu)

Po motivima istoimene bajke Hansa Kristijana Andersena

LICA:

Mala sirena
Okata cipola
Tuna ušati
General Oktopod
Morska Veštica
Prva sirenina sestra
Druga sirenina sestra
Treća sirenina sestra
Princ
Skočko
Papagaj Džo
Sluga
Kraljica morskih stena
Kralj svih vetrova
i
sardine, dobošari, mornari, jegulje, zmije, polipi



SLIKA PRVA
(More. Nad prelepom morskom stenom, Kraljicom svih morskih stena, kruži vetar, Kralj svih vetrova)

KRALJICA MORSKIH STENA:

Zašto li mi more peniš,
o ti kralju silna vetra.
Ne vidiš li kako spavam
i u snu sam bila sretna.

Sanjala sam kako divno
po kosi me sunce dira,
po rukama mili more
na uho mi školjka svira.

KRALJ SVIH VETROVA:

Kraljice od morskih stena
radujmo se divnom danu
u kom reših da te ženim
i usrećim tako mladu.

Zato pruži ruku 'vamo
da veselje morem vlada,
udaje se morska stena
za vetrova kralja sada!

KRALJICA MORSKIH STENA:

Ti odluči da me ženiš
ne pita me da l' te ljubim.

KRALJ SVIH VETROVA:

Šta da pitam, zapis tu je
činjen davno i njim sudim.

KRALJICA MORSKIH STENA:

U pogrešnu luku dođe
sa zapisom od davnina,
a ne pitaš srce moje
baš si prava muška svinja!

KRALJ SVIH VETROVA:

Biraj reči morska steno,
porazmisli sa kim zbore
misli tvoje kočoperne,
naljutićeš vetru gore.

A kad sa njih krenu bure
more će se dići silno,
tada nećeš moći steno
da uživaš u njem' mirno.

KRALJICA SVIH VETROVA:

Ne sili se vetre silni,
tvoja neću biti draga
dokle god je za te ljubav
samo pusta sila, snaga.

KRALJ SVIH VETROVA:

'Mesto braka buru išteš
nek' ti bude glavo tvrda,
neće proći ni po' dana
osetićeš silu s brda.

I molićeš vetre moćne
da se barem za tren smire,
oni će ti obuzdati
jezik taj, moj vetropire!

KRAJ PRVE SLIKE


SLIKA DRUGA
(Morsko dno, ispred dvorca Morskog kraljevstva stražare dva stražara, Tuna Ušati i Okata Cipola.)

OKATI: Ti znaš?!
UŠATI: Ja znam.
OKATI: A, kako ti možeš da znaš gde će Maloj sireni da slave rođendan?
UŠATI: E, mogu.
OKATI: Pa gde, sveznalice?
UŠATI: Neću da ti kažem.
OKATI: Znači, ne znaš.
UŠATI: Znam, ali neću da odam tajnu. To je poverljivo.
OKATI: I to što je poverljivo u Morskoj kraljevini znaju kralj, kraljica, general Oktopod i njegovo veličanstvo stražar Tuna Ušati.
UŠATI: Psss... Ja dok stražarim ne blejim unaokolo nego načuljim uši, pa slušam. Mala sirena će petnaesti rođendan slaviti u Dvorani školjki, ako baš želiš da znaš.
OKATI: E, neće, nego u Dvorani raža.
UŠATI: E, baš će u Dvorani školjki, čuo sam sopstvenim ušima.
OKATI: E, baš će u Dvorani raža, to su oni govorili u šiframa, a ti šifre ne znaš, ali ih zato ja znam.
UŠATI: Uuuu, što me nerviraš. Kako bi ti mogao pre mene ovako ušatog bilo šta da znaš, što ja ne znam. Baš će tebi, Okatoj cipoli da pokazuju šifre.
OKATI: Ne treba da mi pokazuju, ja dok stražarim u plićaku, iznad dvorca, sve vidim kroz prozor.
UŠATI: Lažeš!
OKATI: E, ti lažeš!
UŠATI: Koga ti nazivaš lažovom?
OKATI: Tebe.
UŠATI: Mene.
OKATI: Ne mene, nego tebe.
UŠATI: E sad si nadrljao.
OKATI: Ne, nego si ti nadrljao.
UŠATI: Izlomiću ti te tvoje debele naočare iz kojih ti majka služi zašećerene planktone gostima, dok spavaš.
OKATI: A ja ću tebi isčupati te tvoje uši koje ti roditelji kući upotrebljavaju kao antenu za ispodokeanski televizor.
UŠATI: Drži se, Okati, gotov si!
OKATI: Drži se ti, uštvo ušata!
(Tuča. Iz dvorca izlazi Komandant dvorca, general Oktopod.)

OKTOPOD: Šta radite to, nesreće jedne. Tako mi svih mojih ruku, ražalovaću vas.
UŠATI: Ne možete više...
OKATI: Prošli put ste nas ražalovali u stražare...
UŠATI: Niži čin ne postoji...
OKTOPOD: Postoji zatvor, vi, vi, vi... Riboprestupnici jedni!
UŠATI I OKATI: Zatvor!?!?

GENERAL OKTOPOD (peva):

Otkad je kraljevstva morskog
red se u njemu zna
ko tuči skon je i kavgi
zatvor ga čeka na sred morskog dna.

Čini se pretimo samo
al' dovoljno strogi smo mi
od danas stanje je drugo
ako ste loši u zatvor ćete svi.

HOR SARDINA:

NIJE OVO PRAZNA PRIČA
U NJEMU JE DOSAD BILO
NEKOLIKO PRAZNIH ŠKOLJKI
I SARDINA CELO KILO.

OKATI I UŠATI: Celo kilo!? U zatvoru? Nemojte mene generale Oktopod, on je (pokazuju jedan na drugog) prvi počeo.
OKTOPOD: Ko?
OKATI I UŠATI: On.
OKTOPOD: Ko?
OKATI I UŠATI: On!
OKATI: E, ti si prvi počeo.
UŠATI: E nisam nego ti, lažovčino okata!
OKATI: E, sad ćeš da vidiš ko je lažovčina, uštvo ušata!
UŠATI: To ćeš da vidiš!

(Tuča.)

HOR SARDINA:

NIJE OVO PRAZNA PRIČA
U NJEMU JE DOSAD BILO
NEKOLIKO PRAZNIH ŠKOLJKI
I SARDINA CELO KILO.

OKTOPOD: Dosta!!! Straža, straža!
UŠATI: Koga zovete, generale?
OKTOPOD: Stražu.
OKATI: Zašto?
OKTOPOD: Da vas uhapsi i otera u zatvor obojicu.
UŠATI: Ali, generale, pa mi smo stražari.
OKTATI: I ne pada nam napamet da hapsimo same sebe.
OKTOPOD: Uuuuu!!! Pući ću od besa!
UŠATI: Nemojte da se uznemiravate, generale, nećemo više da se bijemo, obećavamo.
OKATI: A to za zatvor, je l' to ozbiljno?
OKTOPOD: Naravno da nije, samo ste me izveli iz takta. Od kad postoji Morska kraljevina u njoj nije bilo nikakvih svađa, tuča i krađa. A vi, vi ste izrodi morski.
UŠATI: Generale, mi nikada nismo krali.
OKATI: zašto bi kad imamo sve što nam treba.
UŠATI: Celo more nam je na raspolaganju, niko nam ništa ne brani...
OKATI: Ne svađamo se mi sa drugima, već samo među sobom.
UŠATI: A bijemo se onako...
OKATI: Da nam prođe vreme.
OKTOPOD: Dosta i slušajte me dobro. Delfini izviđači su nam javili da se sa severnih visova sprema velika oluja. Treba upozoriti stanovništvo Morske kraljevine.
OKATI: Generale, da li to znači da neće biti bala u čast rođendana Male sirene?
OKTOPOD: Odlaže se do daljnjeg.
UŠATI: O, ne. Mala sirena će biti jako tužna.
OKATI: Kako se samo radovala svom petnaestom rođendanu.
UŠATI: Kralj joj je obećao da će je na taj dan pustiti da ispliva na morsku površinu.
OKATI: To je njena najveća želja.
UŠATI: Najveća, najveća...
OKTOPOD: Otkud vas dvojica znate šta želi Mala sirena?
OKATI: Pa, stražarimo tako pa gledamo...
UŠATI: I slušamo...
OKATI: Onako, nezainteresovano...
OKTOPOD: Nezainteresovano. Uštve radoznale, daću ja vama. Hitno da ste obavestili sve dobošare...
OKATI: Sve dobošare.
UŠATI: Biće obavešteni.
OKATI: Idemo!
OKTOPOD: Stanite, kreteni! A šta da ih obavestite?
UŠATI: Šta da ih obavestimo?
OKATI: Tebe pita.
UŠATI: Nije, nego tebe.
OKTOPOD: Dosta!
OKATI: Ćuti kad ti general kaže!
UŠATI: Tebi kaže.
OKATI: Meni, pa ja reč nisam progovorio.
UŠATI: Ti!? Usta nisi zatvorio, je l' tako generale...
OKATI: Generale, on priča a ja ćutim i slušam vas pažljivo!
OKTOPOD: Aman, umuknite! Dobošarima javite da na svim morskim trgovima dobošare opasnost od uzburkanog mora!
UŠATI: A zašto se nebo opet naljutilo na more?
OKTOPOD: Zato što je Kraljica morskih stena izvolila da odbije bračnu ponudu Kralja svih vetrova.
OKATI: Pa šta?
OKTOPOD: Kako, pa šta. To je uvreda!
UŠATI: Uvreda. Ajte, molim vas...
OKATI: Bezveze. Evo, uzmite primer Ušatog, generale. Sve ribe sa morskog dna odbile su njegovu bračnu ponudu zbog tih smešnih ušiju, pa on ne talasa okean zbog toga...
UŠATI: Nije istina, tebe su odbile zbog tih tvojih smešnih naočara.
OKATI: Ako nije istina, zašto se onda nisi oženio.
UŠATI: Zato što sam zakleti neženja.
OKATI: Baš je teško biti zakleti neženja sa takvim ušima.
UŠATI: E, sa'ću da te bijem...
OKATI: Ti mene da biješ!? Drži se, bedo ušoantenska...
UŠATI: Drži se ti, ribo naočarko...

(Tuča.)

OKTOPOD: Dosta, dosta, dosta, dosta, dosta...
OKATI: Šta je ovo s generalom?
UŠATI: Zvuči kao izgrebana ploča.
OKATI: Generale, zašto stalno ponavljate jednu te istu reč?

(General se rasplače)

UŠATI: Evo ga, sad i plače.
OKATI: Uplašio se oluje.
UŠATI: Ne bojte se, generale Oktopod, mi ćemo da vas zaštitimo.
OKATI: Čim obavestimo dobošare, vraćamo se u dvorac i ne mrdamo od vas.
OKTOPOD: Ne, ne, ne...
UŠATI: Neće nam biti teško, verujte.
OKATI: Činiće nam čast.
OKTOPOD: Na izvršenje zadatka i da vas moje oči ne vide!
UŠATI: Dobro, mi smo se ponudili.
OKATI: Da ne ispadne posle da nećemo...
UŠATI: Za mnom, po dobošare!
OKATI: Za tobom. Valjda za mnom!
UŠATI: Ne, nego za mnom!
OKATI: Ne, nego za mnom!
UŠATI: Kad mi vidiš leđa, a ti pazi da ne zaostaneš.
OKATI: Ti pazi da ne zaostaneš kad vidiš moja leđa!

(Odjure put horizonta morskog dna. General ostaje da plače. Dolaze dobošari sa svih strana. Sa njima Okati i Ušati, pevaju.)

HOR DOBOŠARA:

Čujte i počujte morski svete
olujom s neba opet nam prete.
Širite mreže, kamenje stiže
opasnost nova sve nam je bliže

ZAŠTO SE BIJU TO NIKO NE ZNA
UMESTO LJUTNJE LEPŠA JE PESMA
SVE JE BOLJE OD NEBESKOG GROMA
I KRALJA LUĐEG OD NAJLUĐEG SOMA

UŠATI: Čekaj, Somovi su rečne ribe! A mi smo u moru.
OKATI: Pa šta. Grom i som, rima koja štima svima. Je l' tako deco?

- DAAAAAAAAAAAAAAAA!!!

ZAŠTO SE BIJU TO NIKO NE ZNA
UMESTO LJUTNJE LEPŠA JE PESMA
SVE JE BOLJE OD NEBESKOG GROMA
I KRALJA LUĐEG OD NAJLUĐEG SOMA

KRAJ DRUGE SLIKE


SLIKA TREĆA
(Bašta dvorca Morskog kraljevstva. Mala sirenu spremaju njene starije sestrice, meću joj ostrige na rep.)

MALA SIRENA: Hej, to boli.
PRVA SESTRA: Ali lepo stoji, mala sireno.
MALA SIRENA: Sestrice moje mile, uzalud me kitite...
DRUGA SESTRA: Mornari vole ostrige na repu sirena.
TREĆA SESTRA: Dok im mašemo repom na površini mora, obeznane se od lepote. DRUGA SESTRA: Pođu za nama, ali se brzo predomisle.
MALA SIRENA: Zašto?
PRVA SESTRA: Zato što ljudi ne mogu da žive pod vodom kao mi.
DRUGA SESTRA: Ustvari mogli bi, kad bi im ljubav bila čista poput morske pene.
TREĆA SESTRA: Ali ljudska ljubav je sebična
DRUGA SESTRA: Prava ljudska.
PRVA SESTRA: Lepi su mornari, brkti, bradati, preplanulog lica.
DRUGA SESTRA: Oficiri su još lepši. Imaju lepe mundire i bele rukavice.
TREĆA SESTRA: Prinčevi su najlepši, a imaju i prelepe princeze, gledaju ih zaljubljeno u oči i govore im da će večno da ih vole...
PRVA SIRENA: Kako je to divno.

SIRENE (pevaju)

Skrila se sirena,usred morske pene
kosa zlatna
pesmom je dozivala mornare
niko nije smeo za zvukom da pođe
od ljubavi
jači strah od vode

Plakala sirena što je sama ostala na steni
Nigde nikog da joj ruku da
Pesma njena neshvaćena osta zauvek u peni
jecaj nosi vetar sneni

(I dalje traje ista muzika kao podloga)

MALA SIRENA: Čekala sam ovaj dan petnaest godina. Da se vinem kao mirisni mehur na površinu mora, da vidim sunce, hiljadu zvezda na nebu, da čujem ptice, omirišem vazduh, zapevam mornarima... I baš danas da se vetar naljuti na stene...
DRUGA SESTRA: Brzo će ga proći bes. Vetrovit je to kralj.
TREĆA SESTRA: Strpi nam se sejo bar još koji dan.
MALA SIRENA: Svaki dan je mojoj želji k'o godina dug.

MALA SIRENA (Nastavlja pesmu sestara):

Uzalud me sestra ostrigama, morskim cvećem kiti
Vetrovi sa severa se broje
Da li će to nebo što svoju sujetu burom štiti
čuti jecaj davne želje moje.

Ćuti srce
Ćuti željo
da te suze ne uguše...

PRVA SESTRA: Nemoj sejo, suze će ti raskititi đerdan...
DRUGA SESTRA: Ostrige od tuge svenuće na repu...
TREĆA SESTRA: Rasplakaćeš decu!
MALA SIRENA: Idite sestrice mile, molim vas, ostavite me samu.
SESTRE: Ali sejo!
MALA SIRENA: Dok vas gledam ko da morsku pučinu, s kojom ste se tako često družile, vidim.
PRVA SESTRA: I ti ćeš, Mala sireno, videti lepotu pučine.
DRUGA SIRENA: Samo budi strpljiva.
TREĆA SESTRA: Za koji dan plivaćemo zajedno po moru.
MALA SIRENA: Idite, idite...

(Sestrice Male sirene izlaze.)

MALA SIRENA (Nastavlja pesmu):

Ćuti srce
Ćuti željo
da te suze ne uguše...

(Sve su to, naravno, slušali i gledali, iz prikrajka, Okati i Ušati. Plaču, ridaju na sav glas i pričaju kroz plač.)

OKATI: Plačeš, plačeš, ušati mekušcu...
UŠATI: A šta ti radiš, okati bunaru suza...
OKATI: Perem oči iznutra, a ne plačem ko ti, razmažena užegla tunjevino...
UAŠTI: Istranžiraću te, tikvo cipolasta, tako da ćeš bez po muke stići u tanjir ribarevoj kćeri...
OKATI I UŠATI (u glas): Buaaaaaa!

(Mala sirena se nasmeje. Čula je šta Okati i Ušati pričaju)

MALA SIRENA: Okati, Ušati, opet se svađate.
OKATI: Ma ne...
UŠATI: Pričamo...
MALA SIRENA: Kako sam tužna danas...
OKATI: Nemoj Mala sireno, nemoj da plačeš.
UŠATI: Sve sam čuo.
OKATI: Sve sam video.
UŠATI: I imam ideju!
OKATI: Nemaš ti, nego ja imam ideju.
UŠATI: Kako tvoja, kad sam je se ja prvi setio.
OKATI: Ja sam je razradio.
UŠATI: Ti razradio.
OKATI: I unapredio.
UŠATI: Kako lažeš, kradeš moju ideju.
OKATI: Nije nego ti kradeš moju ideju.
UŠATI: Moja je!
OKATI: Nije, nego moja!
MALA SIRENA: Nemojte da se svađate, kažite mi kakva je to ideja?
UŠATI: Svađalice jedna, ne daš mi da kažam moju ideju.
OKATI: Moju a ne tvoju ideju...
MALA SIRENA: Okati, Ušati, molim vas.
UŠATI: Dobro, 'ajde kaži ti pola, ja pola.
OKATI: Važi. Nas dvojica danas stražarimo...
MALA SIRENA: Gde stražarite?
OKATI: To je bila prva polovina, al' on kasni sa svojim delom...
UŠATI: Ja kasnim! Pored prolaza od mehura.
MALA SIRENA: Pored prolaza od mehura!
UŠATI: Da! Stražarimo.
OKATI: Možemo da te odvedemo do površine...
UŠATI: A da niko ne vidi.
OKATI: A za oluju....
UŠATI: Ja ću da načuljim uši i čim čujem gromove...
OKATI: A ja čim vidim munje...
UŠATI: Odmah ćemo nazad.
MALA SIRENA: Vi to stvarno?
UŠATI: Najstvarnije. Već smo izvideli okolinu.
OKATI: Jedan brod je blizu našeg grada.
UŠATI: Prinčevski!
OKATI: Videćeš mornare.
MALA SIRENA: I princa!
UŠATI: I princa! Mislim, brod je prinčevski...
OKATI: Logično je da ima princa...
MALA SIRENA: Ušati, Okati, pa to je... To je moj najlepši rođendanski poklon.
UŠATI I OKATI: Trudili smo se.
OKATI: Samo da znaš, to je bila stvarno moja ideja...
UŠATI: Nije, nego moja...
OKATI: Lažeš, ušati lažljivče...
UŠATI: Ti lažeš, okata lažovčino...
OKATI: Mala sireno, molim te, sačekaj samo minut, da pokažem ovom ovde kako cipole biju tunjevinu...
UŠATI: Sačekaj mene da ja njemu pokažem tuna aperkat, kroše, direkt...
MALA SIRENA: Ali ne, ne i ne. Ne čekam ni minut. Idemo odmah!
UŠATI: Dobro, samo da znaš, ćoravino, da te je Mala sirena spasila...
OKATI: Tebe je spasila.
UŠATI: Nije, nego tebe...
OKATI. E, tebe...
UŠATI: Hej, gde je sirena?!
OKATI: Pa ona je...
MALA SIRENA: (Iz daljine): Ušati, Okati, požurite!

UŠATI, OKATI I MALA SIRENA (Pevaju):

Tri drugara stara, stara
hrle površini mora
Da u nebo, zvezde, gore
viču more, more, more!!!

Uši će da grome čuju
Oči će da munje vide
A sirena će da gore
viče more, more, more!!!

Zalud kralju vetra moćnog
srdiš se na morske stene
uzalud ti strašne bore
idemo na more, more!

KRAJ TREĆE SLIKE

SLIKA ČETVRTA
(Prinčev brod. Mladi princ u svečanoj odori, sa belim rukavicama. Pored njega je njegov verni sluga Skočko. Iznad njih papagaj Džo.)

SLUGA: Dragi prinče, ja, vaš verni sluga "Kud vi skokom, tu ja okom" najavljuje vam veličanstveni vatromet za vaš osamnaesti rođendan, dan kada postajete pravi naslednik svoje plemenite loze.
PAPAGAJ DŽO: Svoje loze, svoje loze, čuvaj koze, čuvaj koze, koze, koze!

(Skočko lupi papagaja po glavi)

SKOČKO: Džo!
DŽO: Ne udaraj me, bre, više, ja nisam bubanj, nego papagaj! Ugrožena vrsta, plemenita ptica...

(Skočko lupi papagaja koš jednom po glavi)

DŽO: Tužiću te društvu za zaštitu pernate živine!
PRINC: Skočko.
SKOČKO: Izvolite Vaše Visočanstvo.
PRINC: Ne zovi me tako, molim te, isuviše je formalno.
SKOČKO: Moram, sada kada ste punoletni, ne mogu više da vas zovem...
DŽO: Nemanja, Nemanja, a zovu ga prdonja...

(I Princ udari papagaja.)

DŽO: Ej, i ovaj misli da sam bubanj!
SKOČKO: Valjda sad razumete zašto ne mogu više da vas oslovljavam vašim pravim imenom. Vi ste princ.
DŽO: Princ Prdonja!

(I Skočko i Princ udare papagaja u glavu)

DŽO: Gospodo, pre nego što padnem u nesvest, obavestiću vas da je vaš odnos prema mojoj glavi bolno nepravedan.

(Papagaj Džo padne u nesvest)

SKOČKO: Najzad!
PRINC: Ne razumem, Skočko, zašto čovek mora da odraste?
SKOČKO: Zato što sve, pa i maldost, ima svoj početak i kraj.
PRINC: Ali ja neću da postoji kraj!
SKOČKO: Vaše visočanstvo! Rođeni ste kao jedini izdanak plemenite kraljevske loze. Vaš otac Kralj je već star, iznemogao, i očekuje od vas da preuzmete obaveze upravljanja kraljevinom. To je velika čast!
PRINC: Ali ja je nisam tražio.
SKOČKO: Ne budite nezahvalni. Ne dobija se u životu samo ono što tražimo. Vaša je obaveza prema narodu da se oženite i preuzmete kraljevstvo.
PRINC: O tome se i radi. Otac će hteti da se oženim nekom princezom koju on odabere, ne pitajući moje srce.
SKOČKO: A šta hoće vaše srce?
PRINC: Da se zaljubi, da poludi! Želeo bih, Skočko, da se zaljubim u devojku koja je hrabra kao morski val, lepa kao odsjaj sunca, raspevana kao...
DŽO: (Iznenada se probudi) Kao ja? (Zakrešti)
SKOČKO I PRINC: Ne! (Udare Džoa po glavi)
DŽO: Pa, nemojte više po glavi, to ostavlja trajne posledice na moju lepotu.
PRINC: Hoću da mi ženu odabere srce, a ne plemićki rodoslov.
SKOČKO: A da li ste srce otvorili?
PRINC: Kako to misliš?
SKOČKO: Lepo. Da li ono može da oseti šta je prava ljubav?
PRINC: Pa valjda ja znam šta hoću.
SKOČKO: Ne budite tako sigurni i gordi. Otvorite srce...

(Džo se opet probudio iz nesvesti.)

DŽO: Zašto komplikujete stvari. Otvoreno srce, zatvoreno srce, proširene vene, leva komora... Nije, nego. Princeze su lepe i bogate. Šta ćeš više!
SKOČKO: To nije dovoljno za ljubav!
DŽO: A zašto?

SKOČKO (Peva):

Zato što ljubav poznaje taj put
kojim je reka prošla ispod duge,
kojim su ptice otišle na jug
kojim je osmeh pobeg'o od tuge!


DŽO: A koji je taj put, koji je, koji, koji...

SKOČKO:

To je put koji se samo jednom nudi
Ako ga propustiš zauvek će sve
ostati sivo, sumorno i prazno,
duša će venuti sve dok ne svene.

PRINC: Bože, zašto je sve to tako komplikovano...
SKOČKO: Nije. Samo otvorite srce!

(Otvaraju se vrata. Ulaze mornari.)

PRVI MORNAR: Vase visočanstvo, sve je spremno za veliki rođendanski vatromet.
DŽO: Vatromet! Kako volim vatromete, hajde požurite, požurite! Ostavite te bljutave ljubavne priče za drugi put.
DRUGI MORNAR: Čekamo naredbu za početak!
PRINC: Idemo, Skočko. Jednom se mora odrasti.
SKOČKO: To nema veze sa godinama, Vaše visočanstvo.
DŽO: Odrastanje nema veze sa godinama. Kako ti danas lupaš gluposti, plus što lupaš po mojoj glavi.
SKOČKO: Postoje starci u srcu večno maldi.
DŽO: I babe koje idu u obdanište. Nije nego! 'Ajmo na vatromet!
PRINC: Verni moj Skočko, trudiću se da ne izneverim srce.
SKOČKO: Pazite da vas ne zavede gordost! Mornari, princ izlazi na palubu! Nek' veselje počne!
PRVI MORNAR: Princ izlazi na palubu!
DRUGI MORNAR: Nek' veselj počne.

MORNARI SA PALUBE (Pevaju):

Navalimo svi na rum,
rum, dum, dum,
rum, dum, dum
U vis ruke, dlan o dlan
Našem princu rođendan!

Evo nam ga Nemanja...

DŽO: (Glasno dobaci): Što ga zovu Prdonja!

(Svi mornari udare papagaja u glavu i nastavljaju pesmu)

rum, dum, dum,
rum, dum, dum
Sad je momak, i po, dva
porasto od lemanja.

NEK SE PIJE RUM, RUM, RUM
RUM, DUM, DUM
RUM, DUM DUM
NEBOM SVETLI BUM, BUM, BUM
RUM, DUM DUM
RUM, DUM, DUM
SVI NEK VIDE, HURA, RA
BIĆE KRALJ NAŠ NEMANJA!!!

HIP, HIP, HURAAAA!!!

(Počinje veliki vatromet.)

KRAJ ČETVRTE SLIKE

SLIKA PETA
(Nastavlja se pesma mornara. Na površini mora Okati, Ušati i Mala sirena.)

OKATI: Hej, eno seva!
UŠATI: Grmi, a iz vedra neba!
OKATI: Haj'mo nazad, molim vas!
MALA SIRENA: Ali samo što smo izašli.
UŠATI: Grmi jače od svih topova sveta!
OKATI: Nebo se zapalilo!
MALA SIRENA: A mornaru viču, bum, bum, bum?
UŠATI: Ovo mi miriše na nevolju.
OKATI: Čak i ako oluja još nije došla!
UŠATI: Izazivaju Kralja svih vetrova.
MALA SIRENA: Kako su hrabri ti mornari.
OKATI: Ako im se vetar gora ragoropadi...
UŠATI: Vetar polja zapojasa...
OKATI: Vetar mora uzburka...
UŠATI: I vetar šuma rasšumi...
OKATI: Biće čuda. Nisu oni hrabri, nego ludi.
UŠATI: A ko je lud ne budi mu drug. Hajm'o kući...
MALA SIRENA: Pogledajte kako su predivno zašarali nebo bojama...
OKATI: Sprema im se oluja nad olujama, a oni slave.
UŠATI: Znate šta je to.
UŠATI I MALA SIRENA: Šta?
OKATI: Vatromet u čast princa.
MALA SIRENA: Vatro...šta?
OKATI: Tako se slavi prinčevski rođendan.
MALA SIRENA: Prinčevski!
UŠATI: Pa da. Pogledajte, na palubu izlazi princ!
MALA SIRENA: Gde, gde?
OKATI: Eno ga. Pored onog smešnog sluge i papagaja. Kako mu je glava čudna, sva ulubljena.
UŠATI: Kome, princu?
OKATI: Ne, papagaju.
UŠATI: Kako to pernato čudo krešti. Do ovde se čuje...
OKATI: E, dođe mi da ga lupim po toj čokljavoj glavurdi...
MALA SIRENA: Bože, kako je princ lep.
UŠATI: Obznanjuju mu na nebu punoletstvo.
OKATI: Stari kralj javlja svima da mu je sin spreman za ženidbu.
MALA SIRENA: Ženidbu!
UŠATI: Pa da. Da bi nasledio presto mora najpre da nađe sebi princezu, tj buduću kraljicu.
MALA SIRENA: Sigurno će to biti neka lepa srećnica.
UŠATI: Lepa, ali ne i lepša od tebe.
OKATI: Nema tog ljudkog bića čija se lepota može porediti sa tvojom.

(Mala sirena iznenada zaplače.)

UŠATI: Eno je sad.
OKATI: Mi je obasipamo komplimentima, a ona plače.
UŠATI. Sad znam zašto ti slabo ide kod žena.
OKATI: Meni slabo ide! Slušaj ti...
UŠATI: Hej, hej, Mala sirena! Plače.
OKATI: Zašto plačeš, najlepša zvezdo mora?
MALA SIRENA: Zvezda mora... Šta mi vredi ova lepota kad nemam ljudske noge, nego ovaj rep.
OKATI: Šta fali našim repovima.
UŠATI: Ne bi menjao moj rep za njihove glupe noge ni u snu.
MALA SIRENA: Kad bi samo mogla...
UŠATI: Šta kad bi mogla?
MALA SIRENA: Kad bi samo mogla da imam ljudske noge.
OKATI: Pa, možeš, ali je to...

(Ušati brzo zapuši usta Okatom.)

UŠATI: Ćut'. Da se nisi usudio da izlaneš Maloj sireni za onu odvratnu vešticu iz Donjeg mora koja vradžbinama sirenama krade pesmu i daruje prelepe bele ljudske nožice...
OKATI: Ne, ne, neću da se izlanem za vešticu koja... Pa ti si već sve rekao, idiote brbljivi!
UŠATI: Ti si brbljiv. Ja sam te sprečio da...
MALA SIRENA: Kakva veštica?
OKATI: Ma nikakva...
UŠATI: Bezveze.
MALA SIRENA: Stvarno postoji takva veštica?
OKATI: Ma jok.
MALA SIRENA: Ali kazali ste.
UŠATI: Učinilo ti se, hajmo kući.
OKATI: Eno ih oblaci.
MALA SIRENA: Morate mi reći gde je ona.
UŠATI. Ma ni u ludilu ti ne bi rekli da ideš do velikog spruda...
OKATI: Pa da onda siđeš niz pećinu jegulja...
UŠATI: Sve dok ne dođeš do crnog peska...
OKATI: Pa od njega uđeš u mrtvu koralnu šumu...
UŠATI: I ideš njom dok te smrad vodi...
OKATI: Pravo pred njenu pećinu.
UŠATI: Nikad ti to ne bi rekli.
OKATI: Nikad!
MALA SIRENA: Hvala vam, vi ste...
UŠATI: Šta smo mi?
OKATI: Idioti brbljivi, eto šta smo.
MALA SIRENA: Idemo, sad.
UŠATI: Otsećiću ti taj jezik...
OKATI: Ja ću ti ga u rolnu zaviti i u školju zaključati...
MALA SIRENA: Hej, a zašto se više ne čuje pesma mornara...
UŠATI: Vatromet i dalje grmi.
OKATI: To nije vatromet, gledajte!
UŠATI: Oluja je zahvatila brod.
OKATI: Mornari ne mogu da saviju jedra.
UŠATI: Vetar je sve jači.
UŠATI: Katarka im se polomila.
OKATI: Vetar ide ka nama. Bežimo!

(Doleće papagaj Džo)

DŽO: Upomoć, upomoć!
UŠATI: Ko je to, sad.
OKATI: Onaj pernati ulubljeni kreštavac.
UŠATI: Lupi ga po tantari, pa da bežimo.
DŽO: E, nemojte po glavi, sva mi je otekla od prethodne komunkacije.
OKATI: Šta hoćeš, vidiš da se žurimo.
UŠATI: Ma lupi ga, nemamo vremena, vetar je sve jači.
DŽO: Princ je pao sa palube!
MALA SIRENA: Princ!
UŠATI: Pa šta ako je pao?
OKATI: Naučio je, valjda, za tih osamnaest godina, da pliva.
DŽO: Naučio, naučio, ali udarila ga je katarka. Izgubio je svest.
MALA SIRENA: Moramo ga spasiti.
DŽO: Udarila je i mene, ali moja glava je utrenirana, a njegova nije...
MALA SIRENA: Čujete li, moramo ga spasti.
UŠATI: Ma kako, Kralj svih vetrova je pobesneo.
OKATI: Nećemo uspeti.
MALA SIRENA: Moramo pokušati!
DŽO: Ja bih vam rado pomogao, ali imam trenutno jaku glavobolju, a vetar nije dobar za migrenu...
UŠATI: Mala sireno, gde ćeš!?
OKATI: Vrati se, to je opasno.
UŠATI: Ne idi u oluju.
MALA SIRENA: Moram da spasim princa!
OKATI: Eto ti ga sad. Ti i tvoje ideje. Ubiće nas general ako se vratimo bez Male sirene.
UŠATI: Jao, kralj će nas istranžirati...
OKATI: Marinirati...
OKATI: Sardinirati...
DŽO: A tek ako vas da na konzerviranje.
OKATI I UŠATI: Konzerviranje!!!
UŠATI: Šta ćemo, crni mi?
OKATI: Ništa. Za njom.
UŠATI: Ali, oluja!
OKATI: Biraj: ili to ili konzerva.
DŽO: Ako mene pitate, to i nije neki izbor.

(Okati i ušati udare Džoa po glavi.)

OKATI I UŠATI: Umukni!
DŽO: O ne, opet!

(Džo ponovo padne u nestvest.)

UŠATI: Onda, idemo?
OKATI: Idemo!
UŠATI: Čekaj!
OKATI: Šta je sad!
UŠATI: Nema bitke bez ratničke pesme.
OKATI: Tačno. Slušaj 'vamo.
UŠATI: Slušaj tamo!
OKATI: Je'n, dva...
UŠATI: Tri i...

OKATI I UŠATI (Pevaju):

Čuvaj nas se silni vetre
nadrljaće ko nas sretne
spremi se za ljuti boj
stani vetre, stani stoj!


Ljuti se na druga mora
nije ti baš neka fora
munje ćemo gasiti
princa ćemo spasiti!
Najhrabriji to smo mi
Okati i Ušati!

KRAJ PETE SLIKE


SLIKA ŠESTA
(Morska kraljevina, ispred dvora. General Oktopod, Ušati i Okati.)

UŠATI: Nemojte generale...
OKATI: Samo ne u salamur...
OKTOPOD: Gotovi ste!
UŠATI: Ne podnosim slano...
OKATI: Filetirano...
UŠATI: I seckano na komadiće...
OKTOPOD: Nema vam spasa!
OKATI: Ali mi smo samo...
UŠATI: Samo smo...
OKTOPOD: Šta ste vi "samo". Izveli Malu sirenu na površinu mora u sred oluje, pa je onda izgubili. Ne gine vam konzerva...
OKATI: Nismo je izgubili.
OKTOPOD: Nego?
UŠATI: Privremeno ne znamo gde je.
OKATI: Ali slutimo.
UŠATI: Vrlo smo upućeni u njeno kretanje...
OKATI: Pratili smo je sve vreme.
UŠATI: I kad je nosila princa kroz najaču oluju...
OKATI: I kad ga je izvela na obalu...
OKTOPOD: Šta je imala kog vraga da nosi nekog tamo princa...
UŠATI: Nije tamo neki, mnogo lep princ...
OKATI. Plivao bi on ali ga je udarila katarka...
UŠATI: Pa je izgubio svest...
OKATI: Pa je počeo da tone...
UŠATI: To je zato što mu glava nije utrenirana kao Džoova.
OKTOPOD: Kakvog Džoa sada mešate u to?
OKATI: Papagaja.
UŠATI: Prinčevog.
OKATI: Znate, mi čim smo videli oluju, odmah smo hteli da idemo...
UŠATI: Ali je Džo doleteo i rekao Maloj sireni da princ tone...
OKATI: Onda je ona zapela da ga spašava...
UŠATI: Mi smo je odvraćali...
OKATI: Auuu, šta sve nismo radili.
UŠATI: Lagali smo da princ ima bubuljice...
OKATI: Da je ćelav...
UŠATI: Šugav...
OKATI: Ćorav...
UŠATI: NIšta nije vredelo.
OKATI: Zacopala se kao miš u sir.
UŠATI: I mi nismo imali izbora...
OKATI: Pratili smo je, pomagali....
UŠATI: Rizikujući naše dragocene živote...
OKATI: A da vidite, onaj brbljivi papagaj što je sve zamesio...
UŠATI: On se izgubio...
OKTOPOD: Daću ja vama papagaja! Gde je Mala sirena?
OKATI: Pa, kad je princa ostavila na žalu ona je pobegla među stene.
UŠATI: Plašila se da joj princ ne vidi rep.
OKTOPOD: Što da ga ne vidi? Šta fali njenom repu?
OKATI: Ma ništa, i mi smo joj govorili, osim...
OKTOPOD: Osim, šta?
UŠATI: Osim da ga nema...
OKATI: A da ima noge umesto njega...
OKTOPOD: Noge!?
OKATI: ma, bezveze... Princa je onda tu našla ribareva ćerka...
OKATI: Odbukla ga je u kolibu...
UŠATI: A onda su došli mornari...
OKATI: I papagaj je bio sa njima...
OKTOPOD: Ako mi još jednom pomenete tog papagaja.
UŠATI: Šta si zapeo sa papagajem.
OKATI: Ali, i on je bio...
UŠATI: Umukni! (Generalu) Mornari su odveli princa.
OKTOPOD: Gde?
OKATI: Pa na brod su ga odveli.
OKTOPOD: I?
UŠATI: I ništa, onda je brod isplovio i otišao...
OKTOPOD: Sa princom.
OKATI: Naravno, sa princom.
UŠATI: Neizostavno.
OKTOPOD: A Mala sirena.
OKATI: Ona nije otišla brodom. Ali je papagaj... Dobro, dobro...
OKTOPOD: Pa gde je tu Mala sirena, idioti!? Princ, papagaj, mornari... Šta da kažem kralju kad me pita gde mu je ćerka? Vaše visočanstvo, ne znam gde Vam je ćerka ali znam da je princa udarilo nešto...
UŠATI: Katarka...
OKTOPOD: Da je neki papagaj sve zamesio i da su princa odveli na brod! More, salamur je za vas banja!!!
OKATI: Čekajte generale. Mi smo sirenu videli kako se sakrila u stenama.
UŠATI: Prekrila se penom i čekala je da se princ probudi.
OKATI: Mi smo je terali da se vrati...
UŠATI: Ali ona nije htela, nije skidala pogled sa princa.
OKATI: A onda kad su došli ti mornari
UŠATI: I papagaj...
OKATI: Dok smo mi gledali u njih...
UŠATI: Mala sirena je jednostavno nestala.
OKTOPOD: Nestala, kažete!
OKATI: Ustvari, nije nestala, nego je...
OKTOPOD: Nego je šta?
UŠATI: Znate, generale, Okati se izlanuo pred njom.
OKATI: Ko se, izlanuo, šta se izlanuo?
UŠATI: Ono za Morsku vešticu.
OKATI: Ja?! Kako lažeš, pa ti si se izlanuo... Generale, on je...
UŠATI: Nisam ja, on je, dabogda završio u konzervi, ako lažem.
OKATI: U konzervi ćeš i da završiš, kad te ja budem obradio, ušatilo lažljivo!
OKTOPOD: Niste valjda Maloj sireni pričali o toj Morskoj sireni veštici?!
OKATI: On je, ja ne bih ni u snu.
UŠATI: Laže, generale, kao morski pas, ništa mu ne verujte.
OKATI: Ti si joj rekao da ide do velikog spruda...
UŠATI: A ti da siđe niz pećinu jegulja...
OKATI: Ti si kazao za crni pesak...
UŠATI: Sve bi bilo u redu da nisi pomenuo mrtvu koralnu šumu...
OKATI: "Ideš njom dok te smrad vodi" to su tvoje reči.
OKTOPOD: Oterali ste je pravo pred vešticinu pećinu. To je strašno.
UŠATI: Generale, mi smo samo hteli da je obradujemo za rođendan...
OKATI: Njeno plakanje nam je slomilo srce...
UŠATI: Nismo ni pomišljali da bi to moglo da ode tako daleko.
OKTOPOD: Sad je svejedno. Ostaje nam samo da se nadamo da će Mala sirena odoleti iskušenju.
OKATI: Pametna je ona, generale.
UŠATI: Da nije, ne bi se družila sa nama.
OKTOPOD: Bežite mi sa očiju! da vas ne vidim!!!

KRAJ ŠESTE SLIKE


SLIKA SEDMA

(Mala sirena u Donjem moru. Oko nje ružne jegulje, polopi i vodene zmije koje pevaju strašnu pesmu.)

STRAŠNA PESMA:

U moru donjem strašno je strašno
Mrakovi tuda caruju mračni,
Plaši se plaši, plašljivče mali
Zato što strašni, baš smo strašni mi!

Plašimo non stop bez nekog reda
decu i ribe, školjke, sirene
Nekad je posla baš preko glave
radimo tada sve tri noćne smene.

BU, BU, BU
BA, BA, BA
TVOJIM STRAHOM SAD SE HRANIM JA
BA, BA, BA
BU, BU, BU
PLAŠIĆEMO SVE PO MORSKOM DNU!

MALA SIRENA: Ma bežte, ale zmijske, polipi strašni, jegulje gadne, ne bojim vas se ni malo, da znate!

JEGULJE, ZMIJE I POLIPI:

BU, BU, BU
BA, BA, BA...
TVOJIM STRAHOM HRANIM SAD SE JA

MALA SIRENA: Možete do sutra da bučite i hučite, ja vas se ne bojim. Došla sam ovde da vidim Morsku vešticu i nema tog strašila koje će me u tome sprečiti. Iš. iš...

JEGULJE, ZMIJE I POLIPI:

BA, BA, BA
BU, BU, BU
PLAŠIĆEMO SVE PO MORSKOM DNU!

MALA SIRENA:

BU JA VAMA
STRAŠNE ZLICE
PLAŠITE DEVOJČICE
OLUPINE PUNE ZLA
NISAM VIŠE DETE JA!


MALA SIRENA: Iš, iš...

(Odjednom iz pećine izađe Morska veštica, najstrašnija od svih zlih sirena.)

MORSKA VEŠTICA: Ko se to usuđuje da po mome moru vija slatke grdobice moje. Ko si ti, drsko, malo stvorenjce?
MALA SIRENA: Ja sam Mala sirena, ćerka kralja Morske kraljevine. Morska veštičaro, skloni ove spodobe od mene pa da ti kažem zašto sam došla i šta ti nudim.
MORSKA VEŠTICA: Hrabra si malena, nema šta. Iš jegulje, iš polipi, iš vi morske zmije. Da vidimo šta nam to nudi ova malecna. Ako je ponuda valjana, ostaćete gladne, ali ako nije, blago vašim trbusima. Šta imaš?!
MALA SIRENA: Reći ću ti, ako ti meni prvo odgovoriš na jedno pitanje.
MORSKA VEŠTICA: Bezobraznog li prcoljka. Polako jeguljice, polako, da je čujemo. Biće vremena za gozbu! Pitaj!
MALA SIRENA: Mogu li ljudi da se ne utope u moru, a da večno žive, da ne umiru kao mi, na morskom dnu?
MORSKA VEŠTICA: Ta otkuda, glupačice!
MALA SIRENA: Nisam ja glupačica...
MORSKA VEŠTICA: Jesi, jesi, neće proći ni dva dana, znaćeš to i sama.
MALA SIRENA: Odgovori mi!
MORSKA VEŠTICA: I ljudi umiru, njihov život na zemlji je kraći od našeg.
MALA SIRENA: A mi, umiremo li mi?
MORSKA VEŠTICA: To ti je već drugo pitanje...
MALA SIRENA: Imam ih još, al' je tovar koji ti nosim veliki.
MORSKA VEŠTICA: Veliki, kažeš... Videćemo. Sirene žive trista godina, a kad im dođe kraj pretvaraju se u morsku penu.
MALA SIRENA: Znači i mi umiremo kao ljudi, zauvek.
MORSKA VEŠTICA: Ne! Ljudi imaju dušu koja živi večno. Kad im se telo pretvori u prah, onda se njihova duša uzdigne do čudesnih visina koje sirene nikada neće ugledati. Zato su oni drugačiji.
MALA SIRENA: Toliko drugačiji da ne mogu nikada da se zaljube u nas sirene i večno žive.
MORSKA VEŠTICA: Nikada, osim...
MALA SIRENA: Osim?
MORSKA VEŠTICA: Osim ako umesto tog divnog repa telo ne ukrasiš potporama koje ljudi nazivaju noge.
MALA SIRENA: I to je sve?
MORSKA VEŠTICA: To je tek početak. Ako te tada neki čovek zavoli i pred sveštenikom se veže za tebe svim svojim srcem, tada bi njegova duša prešla i u tvoje telo.
MALA SIRENA: Donela sam ti svo moje blago, nakit od ostriga i najlepše niske bisera, uzmi sve, a zauzvrat mi načini vradžbinu koja će mi dariveti noge. Znam da to možeš. Ti si moćna veštica!
MORSKA VEŠTIVA: Blago, biseri, ostrige! Ha, ha, ha!!! Ja ne tražim tako malo.
MALA SIRENA: Šta hoćeš onda?
MORSKA VEŠTICA: Za potpore tvoje daćeš mi ono što ti je najlepše.
MALA SIRENA: Šta je to?
MORSKA VEŠTICA: Tvoj glas, njega hoću!
MALA SIRENA: Moj glas! A šta će mi ostati, ako mi oduzmeš glas?
MORSKA VEŠTICA: Tvoj lepi stas, gipki hod, rečite oči kojima možeš opčiniti ljudsko srce! Isplazi jezik, odsećiću ti ga za platu i tada ćeš dobiti moćni napitak.
MALA SIRENA: Koliko moćan?
MORSKA VEŠTICA: Najmoćniji. Kad isplivaš na obalu, popij ga i tvoj rep će se pretvoriti predivne male nožice. Svi koji te budu videli govoriće ti da si najlepše biće na svetu. Opčinišeć sve ljude na svetu...
MALA SIRENA: Samo jedan dovoljan je.
MORSKA VEŠTICA: Tvoj princ?
MALA SIRENA: Otkud ti znaš za princa?
MORSKA VEŠTICA: Otkud znam, otkud znam... Veštice sve znaju.
MALA SIRENA: Šta znaš?
MORSKA VEŠTICA: Znam da ćeš hodati sa velikim bolom, kao da hiljade noževa režu tvoje male bele tabane i znam da sirena više nikada nećeš biti. Pazi, ako ne stekneš prinčevu ljubav, tvoja duša neće postati besmrtna. Prvog jutra posle prinčeve ženidbe drugom, pretvorićeš se u morsku penu.
MALA SIRENA: Neka bude tako!
MORSKA VEŠTICA: Nemoj da kažeš da te nisam upozorila.
MALA SIRENA: Želja moga srca jača je od svih upozorenja.
MORSKA VEŠTICA: Onda, jezik 'vamo! Oštra britva ga čeka.
MALA SIRENA: A napitak?
MORSKA VEŠTICA: Spreman je!
MALA SIRENA: Stani.
MORSKA VEŠTICA: Znala sam da ćeš se predomisliti.
MALA SIRENA: Nisam se predomislila i ni hiljadu oštrih britvi me ne bi nateralo da se predomislim. Jedno sam još htela.
MORSKA VEŠTICA: Šta to?
MALA SIRENA: Dopusti mi da zapevam poslednji put.
MORSKA VEŠTICA: Neka ti bude. Poslednji!

MALA SIRENA:

Moja je pesma uvek znala gde
put te vodi pravo do sreće
Bez nje je teško, al tako je to
ljubav traži žrtve najveće.

To srce ište, zaljubljeno je
oprosti mu pesmo, luduje
Bije ko nikad što bilo nije
da ljubav je večna veruje

PESMO MOJA ZBOGOM, ODLAZIM
SREĆU TRAŽIM TUGU NALAZIM
VERUJEM DA SUZE ĆUTANJA
OBRISAĆE LJUBAV VELIKA

MORSKA VEŠTICA: Dosta! Jezik za platu 'vamo!

KRAJ SEDME SLIKE


SLIKA OSMA

(Dvorske odaje Malog princa. Skočko, papagaj Džo kome je zavezan kljun, i Princ.)

PRINC: Ali Skočko, ta devojka je nešto najlepše što sam video u svom životu.
SKOČKO: Vaše Visočanstvo, niko ne zna ko je ona i odakle je.
PRINC: Zar je to važno?
SKOČKO: Mornari su je zatekli potpuno nagu na steni. Ne odgovara na pitanja...
PRINC: Naravno da ne odgovara kad je nema. Kao naš Džo.
SKOČKO: Eh, Džo... Nem je otkako smo mu zavezali kljun.

(Džo mumla.)

PRINC: Sad bar neće više da se žali na glavobolju.
SKOČKO: Pustite sad Džoa. Vaše visočanstvo, zašto ste doveli tu devojku na dvor?
PRINC: Zato što... Zato što... Sočko, kad je pogledam, kroz mene prostruji neko čudno osećanje...
SKOČKO: Nije valjda ljubav?
PRINC: Ne znam, možda je i to, ne razumem...
SKOČKO: Ali, Vaše visočanstvo, to se neće svideti vašem ocu.
PRINC: Pa šta.
SKOČKO: Kralj je bio nameran da vas oženi princezom ribarskih ostrva.
PRINC: Princezom koju nikada nisam ni video. Skočko, ja hoću da volim.
SKOČKO: Možda ćete zavoleti princezu. Priča se da je lepa.
PRINC: Ne! Jedino biće koje bih ja mogao da volim je devojka koja me je spasila od oluje.
SKOČKO: Ali, niko ne zna ko je ta devojka. Morate zaboraviti na nju.
PRINC: Znam, znam... Zato sam i naložio da tu malu nemu devojku koju smo našli na steni dovedu na dvor. Skočko, ona tako liči na mog anđela spsitelja, toliko da skoro briše tu čežnju u mojoj duši.

(U odaje ulazi sluga.)

SLUGA: Vaše visočanstvo, devojka je spremna.
PRINC: Već. Jeste li postupili kao što sam vam kazao?
SLUGA: Jesmo. Obukli smo malu nemkinju u haljine od najfinije svile i muslina, okitili najsjajnijim zlatom i ukrasili joj glavu kristalnom dijademom.
PRINC: Odlično! Dovedite je, što pre je dovedite!
SLUGA: Razumem!

(Sluga odlazi.)

PRINC: A sada te molim, Skočko, da nas ostaviš nasamo.
SKOČKO: Vas i Džoa? Gospodaru...
PRINC: Ma ne. Mene i devojku. Idi, Skočko, idi, idi!

(Skočko izlazi.)

PRINC: Džo, šta misliš, da li će ona uspeti da mi iz srca izbriše Anđela spasitelja?

(Džo mumla.)

PRINC: ne, ne, ne smam da to odvežem kljun. To bi moglo da ima fatalne posledica po tvoju glavu.

(U sobu ulazi Mala sirena, lepša nego ikad.)

PRINC: Bože, kako si divna, mala moja ćutalice. Teško mi je da odvojim oči od tvoje lepote. Ti ćeš mi izlečiti dušu. Ti ćeš iz mog srca isterati maglovitu sliku žene koja me je spasila od oluje.

(Mala sirena bi nešto da kaže, ali ne može.)

PRINC: Ne napreži se. Bog ti nije dao glas, ali znam šta hoćeš da mi kažeš. Ljutiš se što pred tobom pominjem tu devojku. Moraš da razumeš. Njen lik mi se urezao u srce onog časa kada sam je ugledao na obali ostrva.

(Mala sirena otvara usta, ali ni glasa.)

PRINC: Pružila mi je ruku, pomilovala me, a onda sam ponovo izgubio svest. Nikada je više nisam video. Tužno zar ne.

(Mala sirena opet pokušava da reaguje.)

PRINC: Znam, tebe mi je poslala neka dobra zvezda, da se nikada ne rastanemo. Zato ću te zvati Zvezdana, zvezda što sjajem osvetljava sva vrata srca. Otac me nikada neće naterati da se oženim sa tom neznanom princezom. Nikada! Osećam da me ti razumeš, kao što prijatelj razume prijatelja. Bog nikada u takvu lepotu kao što je tvoja ne bi udahnuo zlu besmrtnu dušu.

(Mala sirena zaplače.)

PRINC: Zašto plačeš, mala moja nemkinjo. Zar nisi srećna kao ja... Paževi, sluge, ovamo!

(Ulaze sluge i paževi.)

PRINC: Muziku, hoću najveseliju muziku na svetu.
SLUGA: Po vašoj zapovesti, gospodaru! Muzika!
PRINC: (Maloj sireni.) Igrajmo, zvezdo moja najsjajnija. Milion koraka je pred nama, milion noći i dana, milion osmeha! Smej se, Zvezdana, smej!!!

(Divna muzika. Mala sirena i Princ igraju kako to samo ljubav ume.)

KRAJ OSME SLIKE

SLIKA DEVETA

(Mala sirena na velikoj terasi dvora što izlazi na more. Gleda u more i uzdiše. Odjednom, iz vode izranjaju Okati i Ušati.)

OKATI: Eno ga dvorac. Tu je i Mala sireno. Mala sireno, hej, to smo mi Okati i Ušati!
UŠATI: Tiše. Čuće nas stražari.
OKATI: Ako govorim tiše onda nas neće čuti Mala sirena.
UŠATI: A ti onda nađi neku sredinu.
OKATI: Kakvu sredinu, glupi ušati stvore. Ne tražimo nikakvu sredinu nego Malu sirenu.
UŠATI: Ti ćeš da mi kažeš koga tražimo, ćoro ćorasti.
OKATI: Pazi šta pričaš, da ti ne bi preselo.
UŠATI: Pazi ti šta pričaš...
OKATI: Pazi ti!
UŠATI: Pazi ti!

(Naravno, svađa koju čuje Mala sirena. Da bi obratili pažnju na nju, ona baci kamen u more.)

OKATI: Ko se to gađa kamenjem.
UŠATI: Hej, pa to je naša sirena.
OKATI: Mala sireno, super što smo te našli.
UŠATI: Kako si?
OKATI: Glupane, kako će da ti odgovori kad joj je veštica odsekla jezik i uzela glas.
UŠATI: Nemoj opet da počinješ.
OKATI: Ja počinjem. Samo da obavimo ovo sa sirenom, pa ćeš da vidiš svoga boga.
UŠATI: Videćemo ko će šta da vidi.

(Mala sirena baci još jedan kamen na njih, koji udari prvo Okatog pa onda Ušatog u glavu.)

OKATI: Jao!
UŠATI: Ako nastavimo ovako, proći ćemo kao Džo.
OKATI: Mi nemamo kljun pa da nam ga zavežu.
UŠATI: Ali imamo glavu da nam je razbucaju.
OKATI: U pravu si. Pričaj zbog čega smo došli.
UŠATI: Mala sireno, došli smo da ti kažemo nešto vrlo važno.
OKATI: Znaš, brodovi s mora dovode dovode nevestu tvome princu. Princezu Ribarskih ostrva.
UŠATI: Čim smo to čuli, odmah smo odjurili do veštice.
OKATI: Ona nam je kazala da će se princ sigurno oženiti tom princezom čim je ugleda.

(Mala princeza odrečno klima glavom.)

UŠATI: Znam da ti ne veruješ u to, ali veštica nikada nije pogrešila.
OKATI: Molili smo je da ti pomogne.
UŠATI: Pristala je. Dala nam je ovaj nož i rekla je da njime u noći svadbe, kad sa svojom nevestom zaspi, probodeš princa pravo u njegovo prevrtljivo srce.
OKATI: Samo dve tri kapi iz njegovog lažljivog srca treba kanu li na tvoje noge...
UŠATI: I one će se opet pretvoriti u divan rep...
OKATI: A ti se nećeš sa prvim zrakom sunca pretvoriti u penu.
UŠATI: Bićeš opet sirena i živećeš sa nama u svom kraljevstvu, trista godina.
OKATI: Zaboravićeš brzo na tog poserka od princa.
UŠATI: Znaš koliko ima lepih prinčeva širom morskog dna.
OKATI: A tek stražara...
UŠATI: Tvoje su sestrice morale da odseku svoju kosu i daju je veštici.
OKATI: Kao platu za ovaj nož.
UŠATI: Moraš to uraditi. Zbog njih, zbog nas.
OKATI: Svi te željno čekamo u moru.
UŠATI: Učini to i vrati nam se, Mala sireno.
OKATI: Ide neko.
UŠATI: Brzo, uzmi nož.
OKATI: Ne kolebaj se.
UŠATI: To ti je jedina šansa.

(Mala sirena uzima nož. Na terasu izlazi princ. Okati i Ušati zarone u more.)

PRINC: Zvezdana, čudo, dogodilo se čudo! Ispunila se moja najveća želja! Princeza koju mi je otac doveo je, hvala srećnoj zvezdi, moj anđeo spasitelj. Devojka koja mi je spasila život i za koju sam mislio da je nikada neću videti, je tu i hoće da bude moja nevesta.

(Iz dvora se čuje pesma mornara koji slave prinčevu ženidbu.)

PRINC: Čuješ li. Pevaju u čast nove princeze. Naredio sam da se mornarima toče reke ruma! Zvezdana, nasmej se, pokaži da se raduješ mojoj sreći, jer me ti voliš više od svih! Ti si mi donela sreću, ti si moja srećna zvezda!


MORNARI (Pevaju):

Navalimo svi na rum,
rum, dum, dum,
rum, dum, dum
U vis ruke, dlan o dlan
Ženidbe je princa dan!

Opalimo topom bum
rum, dum, dum,
rum, dum, dum
ribarska lepotica
biće naša kraljica!

NEK SE PIJE RUM, RUM, RUM
RUM, DUM, DUM
RUM, DUM DUM
NEBOM SVETLI BUM, BUM, BUM
RUM, DUM DUM
RUM, DUM, DUM
SVI NEK ČUJU, HURA, RA
ŽENI SE NAŠ NEMANJA!!!

HIP, HIP, HURAAAA!!!


KRAJ DEVETE SLIKE


SLIKA DESETA

(Dvorske odaje. U sobi spavaju princ i njegova nevesta. Uleće papagaj Džo.)

DŽO: Prinče, prinče, probudi se!
PRINC: Šta je bilo, zašto vičeš? Zar ne vidiš da princeza spava!
DŽO: Važno je, Nemanja, važno.
PRINC: Ko ti je odvezao kljun?
DŽO: Sam sam se oslobodio.
PRINC: Zar već?
DŽO: Kasno, kasno sam se oslobodio!
PRINC: Kasno za koga, za naše uši nije sigurno?
DŽO: Kasno za Zvezdanu.
PRINC: Zvezdanu!?
DŽO: Skoćila je sa prvim zrakom sunca u more i pretvorila se u penu.
PRINC: U penu?! Kakve to gluposti pričaš? Ona je tu, ona je moj najbolji prijatelj, ona me...
DŽO: Ona te voli najviše na svetu!
PRINC: Kao prijatelja, pa ona zna da je ja volim ali da je moj anđeo...
DŽO: Ona te je spasila od oluje. Nosila kroz talase...
PRINC: Kako, pa valjda sam ja sam isplivao na obalu. Nijedna devojka ne bi mogla da se nosi sa takvom olujom...
DŽO: Ona nije devojka, ona je morska sirena.
PRINC: Kakva sirena, šta to pričaš? Pa ona ima dve najlepše nožice na svetu...
DŽO: Zbog njih je izgubila svoj glas.
PRINC: Glas. Ali kako...
DŽO: Žrtvovala je svoj glas da bi se tebi približila, postala ti nevesta i tvojom ljubavlju zadobila večnu dušu, za večnu ljubav.
PRINC: Nemoguće, nemoguće... (Nevesti.) Anđele, da li je to istina?
PRINCEZA: Ja sam te, najdraže moje, nakon oluje zatekla na obali, dala ti vode i otišla po pomoć. Kad sam se vratila tvoji mornari su te već odveli na brod.
PRINC: Ali to znači...
DŽO: Tvojom ženidbom zlo proročanstvo se ostvarilo. Zvezdani je prepuklo srce i pretvorila se u morsku penu.
PRINC: Zašto mi to nisi ranije rekao!
DŽO: Zato što ste mi vezali kljun! Ne bih ni sada uspeo da se oslobodim da Zvezdana nije bacila svoj nož.
PRINC: Kakav nož!
DŽO: Čarobni. Njime je trebalo da ti probode srce u bračnoj postelji. Kapi tvoje krvi bi je ponovo pretvorili u sirenu.
PRINC: Ali zašto, zašto to nije uradila.
DŽO: Zato što te voli više od svog života.
PRINC: Ali, ja to nisam znao...
DŽO: Nisi otvorio sva vrata svog srca, Nemanja, nisi!
PRINC: Zvezdana!!!

(Odjednom, čuje se glas Male sirene. Peva najlepšim glasom na svetu.)

PRINC: Čujete li. To je njen glas! Čuje se sa neba. Ona je...
PRINCEZA: Budi spokojan, najdraže moje. Mala sirena je dobila besmrtnu dušu!

MALA SIRENA: (Peva)

Moja je pesma uvek znala gde
put te vodi pravo do sreće
Bez nje je teško, al tako je to
ljubav traži žrtve najveće.
To srce ište, zaljubljeno je
oprosti mu pesmo, luduje
Bije ko nikad što bilo nije
da ljubav je večna veruje

PESMO MOJA ZDRAVO, DOLAZIM
SREĆU TRAŽIM, DUŠU NALAZIM
ZATVORENA VRATA OD NEBA
OTVARA NAM LJUBAV VELIKA

(Iznad horizonta, na nebu se pojavljuju Kraljica morskih stena, Kralj svih vetrova i Mala sirena)

KRALJICA MORSKIH STENA:

Da li se još snagom dičiš
o ti silna vetra kralju,
il' te srdžba umorila
pa prekinu svađu daljnju.

KRALJ SVIH VETROVA:

Kraljice od morskih stena
lekciju sam jednu steko,
što na silu htedoh onda
ljubavlju ti nisam rek'o.

Zbog tog silnog vetra, ljutnje
srce moje sad se kaje,
ono samo jedno veli
za ljubav se žrtva daje.

Videh usud te sirene
videh bol što nju je sekla.
ona dobrim, a ne srdžbom
besmrtnu je dušu stekla.

KRALJICA MORSKIH STENA:

Lekciju si vidim steko
sada znaš da ljubav traži
srce čisto, dobra dela
sve to večnu dušu blaži.

Dajem ruku za tu sreću
neka mir sad morem vlada,
udaće se morska stena
za vetrova kralja sada!


MALA SIRENA: (Peva)

PESMO MOJA ZDRAVO, DOLAZIM
SREĆU TRAŽIM, DUŠU NALAZIM
ZATVORENA VRATA OD NEBA
OTVARA NAM LJUBAV VELIKA.

K R A J
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10648
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Povratak na POZORIŠNI TEKSTOVI ZA DECU

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju