Ana Vukajlović - Kad srce zaigra

Ana Vukajlović - Kad srce zaigra

Postod branko » 13 Dec 2010, 18:20

Ana Vukajlović

Kad srce zaigra


LICA:
MILAN
NENAD
SAŠA
JELENA
ZVEZDICA
MIŠA
VANJA
VIŠNJA
DRAGANA
SANJA
MLADEN

(Scena: nekoliko pokretnih panoa /na točkiće/ kojč su iscrtani scenama iz života deteta. Glumci ih sami unose i po potrebi okreću. U jednom uglu đačka klupa i stolice, u drugom klupa kao u parku. Na sceni se glumci i presvlače /maskiraju/. Zavesa se otvara do pola)
MILAN: Vreme je da počnete sa predstavom, šta čekate?
SAŠA: Tako je, dokle ćemo da čekamo, što ne počinjete?
NENAD: Ko je to otvorio zavesu? (Zbunjeno) Dragi posetioci, ne znam kako da vam kažem... Pojavio se jedan ozbiljan problem. Ovaj... znate, jedna glumica nam se negde izgubila. Mi je tražimo i čim je nađemo počinjemo sa predstavom. Molimo vas da se malo strpite. Verujem da su je već našli. (Ulaze tri devojčice)
JELENA: Evo, jedva sam je pronašla.
NENAD: Pa gde si bila. treba da počnemo sa predstavom, a ti se izgubila.
JELENA: Ja ću da ti kažem gde je bila. Zavukla se u neki budžak, kaže da je se ništa ne tiče, zato što se ona zaljubila. (Imitira Zvezdicu)
ZVEZDICA: Tačna dijagnoza. Uostalom. kako se i ne bih zaljubila kad je napolju proleće, sve se budi, a u celoj predstavi se govori samo o ljubavi, zaljubljivanju, simpatiji... (Njiše se sva ozarena osmehom)
SANJA: Baš si smešna i nemoguća. Vidi koliko ih je u sali, pa ako se svi zaljube, šta će biti?
VIŠNJA: Zar ti misliš da tamo dole nema zaljubljenih? Hoćeš da ih pitaš? A ako nisu zaljubljeni, onda će se sigurno zaljubiti. Bolje da nema predstave.
DRAGANA: Stvarno, da mi malo razmislimo, zamisli ako se sada zaljube oni koji nisu, mi ćemo biti krivi. Šta da kažemo njihovim roditeljima i nastavnicima? Vidi šta se desilo njoj. (Pokazuje na Zvezdicu) Šta da radimo?
ZVEZDICA: (Pokazuje u publiku) Eno, pogledaj ono dvoje koji se gledaju! Eno tamo se i gurkaju! Možda se neko i drži za ruku. Videćete vi šta će sve tu biti. (Zabrinuto)
MILAN: Predlažem da mi njih pitamo, (pokazuje na publiku) ako oni pristaju da gledaju. a da se ne zaljube, mi krećemo. Ali ne želimo da snosimo nikakvu odgovornost. Krećemo, ako se slažu.
NENAD: Ali ne odgovaramo ako se neko od ovog trenutka zaljubi. Mi sa tim nemamo nikakve veze, časna reč.
JELENA: Znači, krećemo. Da li su tu svi rekviziti?
SANJA: Šta da radim, zaboravila sam mesec!
ZVEZDICA: Kako si mogla? Zar ne ziaš da je mesec jako važna stvar u ljubavi. To ti spada u onaj romantičan deo.
NENAD: Dakle, krećemo!
(Zavesa se skroz otvara. Glumci nameštaju panoe i presvlače se. Muzika. Glumci se maskiraju u malu decu, u rukama imaju igračke: kanticu i lopatice, lutku i slično. Ostali glumci, koji ne učestvuju, odlaze sa scene ili se u pozadini igraju)
MILAN: Hoćeš da ideš sa mnom da kupimo sladoled, daću i tebi malo?
ZVEZDICA: Ali ja moram kući.
MILAN: Ej, ja sam mojoj mami rekao da si ti moja devojka, ona se složila i rekla da si ti dobra devojčica. možda ću se tobom zbog toga i oženiti.
ZVEZDICA: Ali ja imam velikog momka, tamo kod bake, u drugoj ulici. On mi uvek kupi bombone, i zato ga ja mnogo volim. On mi kaže da jedva čeka da porastem. Zato sve jedem, čak i španat. koji mrzim.
MILAN: Šta će ti veliki momak? Ja ću njega boksnuti i on će odleteti na Mesec. Ako mi ne veruješ da sam tako jak, evo, sada ćeš videti. Stani tu, da te udarim. (Namešta se kao bokser)
ZVEZDICA: Neću. Neću da isprljam haljinu.
MILAN: (Odmahuje rukom) Uf, ala si ti neka. Pa, dobro onda ništa. Sutra ću da tražim od mame novac, pa ću da ti kupim bombone, a onom velikom reci da bi bilo bolje da se nas dvojica nikada ne sretnemo, Od sada ćeš stalno biti sa mnom. (Zaštitnički joj prebaci ruku preko ramena) Ja ću te braniti i čuvati. Znaš, ja ništa ne volim kao tebe. (Sklanja ruku i pokazuje) Jaooooj, vidi. igraju fudbal. Valjda će me primiti. Tek počinju. Eeeej, ima li jedno mesto za mene?!
ZVEZDICA: A sladoled?
MILAN: (Odlazeći) Pa zar nisi rekla da moraš požuriti kući?
ZVEZDICA: (Tužno) Baš si ti neki. Neka, idem ja sad kod moje bake i udaću se za onog velikog momka. (Odlazi)
(Muzika. Deca okreću pano sa slikom iz đačkog života. Glumci su obučeni kao đaci sa torbama na ramenima. Dečak vuče devojčicu za kosu, ona se brani)
VANJA: Što me vučeš za kosu? Baš si bezobrazan. Tužiću te učiteljici, pa ćeš videti što diraš devojčicu.
MIŠA: Pa kaži, baš hoću da te diram, šta mi možeš. Tužibaba jeca... (Prkosi joj)
VANJA: E, videćeš ti, moj tata je mesar, odvešće te u miliciju, pa ćeš ti plakati! Ali neka, ti si bezobrazan dečak, to kaže i Sanja, samo da znaš. Nemoj da te ja udarim, ko moj tata svinju.
MIŠA: Ma nemoj, udari me samo! Da znaš, ništa me ne boli kada me ti udariš.
VANJA: Ali ja ću te jako udariti, pa će te boleti.
MIŠA: Neće, neće. Kada me mama udari to boli, ali kad me ti udariš to ništa ne boli. Evo, probaj. (Namešta se)
VIŠNJA: Sad ćeš ti videti. (Udara ga, a ovaj skoro padne) Je l' te boli?
MIŠA: Ne boli. (Ulazi stariji dečak)
SAŠA: Šta je, klinci, tučete se? Sram vas bilo, 'ajde razlaz! I vi ste mi neki drugovi, treba da se volite, a ne tučete.
MIŠA: (Prkosno) A ko kaže da ja nju ne volim? Ja nju volim! Uostalom, šta se to tebe tiče. Ja je tučem jer ona to hoće.
VIŠNJA: (Staje ispred Miše, kao da ga brani) Tačno, on je moj drug i ja njega volim, i nemoj da te kažem mom tati, on je mesar, a ti znaš šta oni rade svinjama. A ti si debeo.
SAŠA: Baš svašta pričate, brišite da vas ne vidim. (Podsmešljivo) I vi znate šta je ljubav. Oni se vole, hm. Čekaj dok vas to lupi. Sevaj dok vas nisam... (Deca odlaze držeći se za ruke) Vidi klince kako izjavljuju ljubav: "Ja nju volim". (Imitira decu i kreće sa scene smejući se, ali se onda uozbilji i vraća) A ja ni lud to ne bih smeo da kažem Dragani, a imam punih 13 godina i četiri meseca. Došao sam da je sačekam, jer ovuda prolazi kad ide u školu. Rešio sam da joj danas kažem da mi se sviđa, i tačka. Već dva meseca pokušavam da joj to saopštim, a nikako da mi se ukaže prava prilika. Uvek nešto zabrljam. Ah, evo je... (Dečak se namešta, češlja i izviruje. Ulazi devojčica Dragana i nosi školsku torbu)
SAŠA: O zdravo, baš dobro što sam te sreo, imam nešto važno da ti kažem.
DRAGANA: Molim te samo požuri, (gleda na sat) nemam mnogo vremena, sad će da zvoni.
SAŠA: Ovaj, znaš, ja, kako da ti kažem, znaš meni se dopada...
DRAGANA: (Prekine ga) Ajde, ne gnjavi, šta ti se dopada?
SAŠA: Znaš, meni se dopada... Madona.
DRAGANA: Svašta pričaš. Treba ti toliko vremena da kažeš da ti se dopada Madona? Uostalom, zašto to meni pričaš, kada me ne interesuje, ni Madona, ni ti. Ako se tebi sviđa Madona, onda se meni dopada... King Kong!
SAŠA: (LJutito) Šta to ima King Kong, a ja nemam?
DRAGANA: On je zgodniji!
(Ulaze dečaci i devojčice u učionicu, i pevajući zauzimaju mesta u klupama)
MILAN: Pazi kakvo mače! Lud sam za tobom... i fizikom. Prosto ne znam za koga da se odlučim.
MLADEN: Ja znam. Doći, doći kod bate, idemo u „Kluz"! (Govori kao reklamu)
SAŠA: Baci tvoj božanstveni far na mene, tako sam nesrećan bez tebe.
DRAGANA: Bolje baci tvoj božanstveni pogled na fiziku, da te fizičar ne bi fizički unesrećio.
SAŠA: Ja ću fizičaru objasniti da su hormoni počeli da rade. Krv nije voda, razumeće on to, samo me učini srećnim.
VIŠNJA: Pazi da te hormoni totalno ne ohlade. (Ulazi devojčica Jelena sa ceduljom u ruci)
JELENA: Cincilinci. Izvoli, stigla ljubavna pošta. (Daje cedulju Dragani) Pogodi od koga je? O, pardon. pa ja o tome ništa ne znam, a pogotovo ti neću reći da je pismo stiglo iz poslednje klupe, od Nenada.
DRAGANA: (Čita cedulju) „Dođi u park, u 18:00." Vidi, vidi, šta ću ja u parku, pa još u 18:00?!
JELENA: Draga moja, i ti treba da čitaš izmeću redova. Zar ne vidiš da te poziva na ljubavni sastanak ili randevu, kako hoćeš.
DRAGANA: Ma nemoj mi reći, a otkud ti to znaš? Mora da imaš veliko iskustvo.
JELENA: Pa, znaš kako, redovno čitam ljubavne romane, gledam romantične filmove, kupujem stručnu literaturu, pratim emisije na televiziji...
DRAGANA: Znači, potkovana si teoretski, nema šta. Ali, draga moja, i praksa je važna.
JELENA: E, sa praksom malo lošije stojim. Sinoć sam šmeknula jednog frajera. Strašan tip, da padneš na trepavice. A nadam se da će i prakse da bude.
ZVEZDICA: Idem kod direktora, da vidim da li ćemo imati čas fizike.
VIŠNJA: Društvo, pogledajte ovo dvoje, Romeo i Julija naših dana. Šekspir bi pozeleneo od zavisti da ih vidi. NJegova mašta nije mogla da smisli ljubav poput ove koja se upravo rađa. (Dolazi devojčica)
ZVEZDICA: Ej, maso, slušaj ovamo: nemamo čas!
ĐACI: Uraaaaa!
ZVEZDICA: Da čujete šta je direktor rekao: „Održite čas odeljenske zajednice i razgovarajte o korisnim stvarima".
SANJA: Predlažem da to bude o učenju i disciplini.
MILAN: Daj ne gnjavi, mnogo krčiš, učvrsti antenu.
SAŠA: Hej, imam bolji predlog pričajmo o ljubavi.
NENAD: A, o ljubavi? Pa, može o ljubavi. Svaka čast majstore, ni Ajnštajn ti nije ravan.
JELENA: Ovo je revolucionarno u našem školstvu, i mi imamo tu čast da budemo nosioci ove baklje, a nadajmo se da ćemo imati sledbenike i u ostalim generacijama.
ZVEZDICA: Predlažem da počnemo od prvih simptoma zaljubljenosti.
DRAGANA: Tačno. Koji su prvi sigurni znaci da sam zaljubljena. Hajde da razmenimo iskustva.
MILAN: Ja mislim da ti to prvo kažu drugovi, onda roditelji, a na kraju i nastavnici. Jer, sve što uradiš, ne valja, pa kažu: „Pusti ga, zaljubljen je", i na kraju te ubede u to, tako da i sam veruješ u to.
SANJA: Hej, dečko. a jesu li i tebe ubedili?
MILAN: Ma ne, ja sam imun na ljubav.
JELENA: Jedan od načina otkrivanja prvih simptoma je i kupatilo, a zatim i soba: Okupiraš kupatilo tako da te niko živ ne može izvući iz njega.
NENAD: E, u kupatilu postoji ogledalo. Istina, ponekad otkriješ klempave uši i bubuljice, u poverenju, otkrio sam da mi rastu brkovi, ali ne očajavajte, možda je izabranica vašeg srca kratkovida, pa sve to neće primetiti. Uostalom, ljubav je slepa i ja zaista u to verujem.
ZVEZDICA: Pouzdani znaci zaljubljenosti jesu kada napišeš prvo ljubavno pismo, prvu ljubavnu pesmu, pustite prvu suzu i prvi put uzdahnete.
SANJA: A ja stalno uzdišem i plačem bez veze, skoro svaki dan.
NENAD: Ne prekidaj me, ozbiljno govorim. Pored toga što uzdišem i znojim se, u stvari preznojavam se. Ne znam, možda je to to, o čemu pričamo.
ZVEZDICA: Javi se ti školskom psihologu, ovo je već u poodmaklom stadijumu. Može biti zarazno!
JELENA: Ma, drugovi, šta vam je, nije on lud, ako je zaljubljen. NJemu treba devojčica da ga drži za ruku.
MILAN: E, kad smo već kod devojčica, i ja bih hteo nešto da pitam, ali me je sramota.
NENAD: Ako te je sramota, nikad ništa nećeš znati. Znaš onu narodnu: „Ko pita ne skita".
SAŠA: Ti skupljaj snagu, a ja ću da pitam, ali pod uslovom da mi se ne smejete.
DRAGANA: 'Ajde, samo napred.
SAŠA: Da li je meni glava na mestu?
JELENA: Kakva glupo pitanje. Pa, naravno da ti je na mestu, a gde bi bila.
NENAD: Tu je, burazeru. (Udara mu čvrgu) Vidiš da zveči.
SAŠA: Ma nemoj, a što onda kažu da sam izgubio glavu za Draganom, a sami ste se uverili da je na mestu.
ZVEZDICA: Mili moj, nemoj biti tako siguran, greške se potkradaju, šta ćeš.
JELENA: Bolje je izgubiti srce nego glavu, jer srce se ne vidi, a glava se vidi.
NENAD: Cenjeni konzilijume, ja mislim, a isto tako mislim da treba da uvažite moje cenjeno mišljenje, a pored sve skromonosti ja sam vrlo pametan, da smo mi dosta teoretisali. Moj predlog je da igramo fote, ali samo sa ljubljenjem. (Ustaje i poljubi jednu devojčicu)
SANJA: Zamisli da dođe direktor i da nas vidi. Treba li da se šlogira, jadan čovek.
JELENA: Mi ćemo mu objasniti da je u pitanju pružanje prve pomoći, znate ono, usta na usta, učili smo to.
SAŠA: Ma, nek vidi da se mi volimo.
MILAN: Baš ste neozbiljni, ma ja vam opet kažem da je bolje da pričamo o ljubavi.
JELENA: O'ladi dečko, jer ako ovako nastaviš niko se neće u tebe zaljubiti.
NENAD: Mi glasamo za ljubav. (Svi uzdišu i govore: „Ah, ljubav, ah, ljubav", a za to vreme jedna devojčica igra balet. Školsko zvono zvoni i đaci napuštaju učionicu)
NENAD: Hajde, šta 'oćeš, briši, imam nešto važno da joj kažem. (Pita Draganu) Jesi li dobila pismo?
DRAGANA: Jesam.
NENAD: I, hoćeš li doći?
DRAGANA: Doći ću ako me mama pusti. (Odlaze)
(Muzika. Dragana i Nenad se spremaju za sastanak. Okreću pano na kome je nacrtan park, noć je, na nebu sija Mesec)
NENAD: (Nervozno šeta) Joooj, da li će doći? Hoće li je pustiti mama? Pa, valjda hoće, njena mama je dobra. A o čemu ćemo pričati? Da pričamo o matematici? Uh, neću, dobio sam danas minus u školi. A ako joj kažem da je lepa, ne vredi, može odmah da pobegne, devojčica je, ko će je znati. Baš sam se uvalio u nevolju. Kako ono Buca kaže: „Klekneš, uhvatiš je za ručicu, izjaviš ljubav, zgrabiš je...". Ne vredi. Šta ako onda doće njen tata i zgrabi mene? Bolje da ja odem i da joj kažem da me je boleo zub. A šta ako nju drugi put zaboli zub? Idem da kupim žvake, taman imam toliko vremena.
(On odlazi, dolazi devojčica)
D.RAGANA: Vidi, pa ovde nema nikoga. Dobro je meni rekla Sanja, zakasni malo, neka čeka, a ja opet mislim, bolje je stići na vreme, može da se desi da ode kada vidi da me nema. A zašto me je zvao, da li mu se ja dopadam? (Vadi ogledalce iz džepa i gleda se) Ove pege me čine tako nesretnom, vidi samo kolike su, iz aviona se vide. Ma, ja ne znam šta bi se njemu dopalo na meni. A šta ako je zvao da mu nešto pokažem iz matematike ili hemije. Bolje da ja odem i kažem da me mama nije pustila.
(Krene i sudari se sa dečakom, kome iz ruke ispadnu žvake)
NENAD: Ovaj, otkud ti ovde, (Kupe žvake) znaš, ovaj, ja ovde... hoćeš jednu, ne, uzmi sve, ja ih ne volim.
DRAGANA: Kako ih ne voliš kada ih stalno kupuješ?
NENAD: Ovaj, sada sam ih kupio samo zbog tebe, (važno) a ja sam prešao na cigarete.
DRAGANA: Hvala ti. (Ćute)
NENAD: Sedi. Nije baš lako držati žvake i stajati. (Ona seda)
DRAGANA: Evo, (Pomera se) i za tebe ima mesta. Samo ti sedn.
(Dolaze klinci i viču: „Momak i devojka, pečena kokoška...",)
NENAD: Ma kakav momak i devojka, sad ću ja vas... (Preti) Ta deca svašta pričaju. (Deca odlaze)
DRAGANA: I ja tako mislim.
NENAD: Momak i devojka, pa i da jesmo, šta se to njih tiče.
DRAGANA: I ja tako mislim.
NENAD: Misliš da smo momak i devojka. (Ona sleže ramenima) Pa, dobra su to deca.
DRAGANA: I ja tako mislim. Jaoooj, vidi mrava. (Skače) otkud on na klupi?
NENAD: Gde je? Nemoj da te ugrize. Sedi ovde, bliže meni.
DRAGANA: A je l' mogu mravi da ugrizu?
NENAD: Još pitaš. Jesi li ti čula nekad za mravlju kiselinu, smrtonosna je sto posto?
DRAGANA: Pa, dooobro.
NENAD: A, je li tvoja mama dobra žena? Mislš, pustala te je ovamo,.,
DRAGANA: Rekla sam joj da idem u bioskop.
NENAD: Znači, lagala si zbog mene.
DRAGANA: Znaš, ja ne idem na sastanke sa dečacima, mama me ne pušta.
NENAD: Kako ne ideš na sastanke sa dečacima. pa ja sam dečak, časna reč. Vidiš da pušim.
DRAGANA: Ovaj, ali ti si moj drug kojeg ja volim.
NENAD: A, voliš me. To nisam znao.
DRAGANA: Pa, dopadaš mi se... (Stidi se)
NENAD: I ti se meni dopadaš.
DRAGANA: Stvarno, to nisam znala. A šta ti se najviše sviđa na meni?
NENAD: Tvoje pegice... Sa njima si lepša od drugih devojčica. A tek nosić... mali pa sladak, k'o bombona!
DRAGANA: Ti baš svašta pričaš. Sanja kaže da su mi te pege grozne.
NENAD: Pusti ti Sanju. ona ti zavidi. Veruj ti meni, pa ja sam muško. Sviđaš mi se, časna reč.
DRAGANA: Vidiš, to mi nikada ne bi palo na pamet. Do sada nisam smela zbog pegica da izlazim na sunce, a sada bih mogla i u Afriku.
NENAD: Nemoj ići tako daleko, biće mi žao.
DRAGANA: Dobro, neću ići u Afriku. ali sad moram ići kući.
NENAD: Nemoj, ako si rekla da ideš u bioskop, sada si tek na pola filma. Znaš, ja ću te otpratiti kući, da se ne bojiš.
DRAGANA: Ne bojim se, vidi kako je lep Mesec. (Pokazuje)
NENAD: Vidi stvarno. Po koji mesec i zvezda, ovaj, ti si moja zvezda.
DRAGANA: (Prenemaže se, ali se vidi da joj je drago) Ijaaaoooj, nemoj, ako budeš tako pričao, odmah idem kući!
NENAD: Dobro, dobro. Šalio sam se. Svašta mi pada na pamet, ne znam šta pričam.
DRAGANA: A zašto si me ti u stvari zvao?
NENAD: (Mrmlja sebi u bradu) Kako da joj kažem da mi se sviđa. Buca kaže da je to jednostavno, a to uopšte nije lako. Voleo bih njega da vidim na delu.
DRAGANA: (Mrmlja sebi u bradu) Valjda će reći da me voli. (Glasno) Hoćeš li reći zašto si me zvao?
NENAD: Da mi doneseš svesku iz matematike, znaš dobio sam danas minus.
DRAGANA: Dobro, doneću ti, ali sada stvarno moram da idem.
NENAD: A, je l' ti nije žao što nisi bila u bioskopu?
DRAGANA: Nije, i ovde mi je bilo lepo.
NENAD: Hoćeš onda da sutra idemo zajedno u bioskop, zapravo?
DRAGANA: Ne znam, ako me mama pusti.
NENAD: (LJubi je u prazno) Evo, pusa za tvoju mamu, da te pusti... a evo ti jedna i za tatu, i brata i strinu (Poljubi je).
DRAGANA: Jaoooj, nemam strinu.
NENAD: Nije važno, zato je ja imam.
DRAGANA: Ali, zato imam dve babe.
NENAD: Super, biće nešto i za njih. Nego, znaš šta, daj ti meni ruku da ne padneš. Ovde je tako mračno. (Drže se za ruke i odlaze sa scene) A koga još imaš od familije? (Dolaze dva dečaka)
MILAN: Hej, Saša, jesu li ono Dragana i Nenad?
SAŠA: Vidi stvarno, drže se za ruke. (Lupi se po čelu) A, zato je Dragana meni rekla da je King Kong zgodniji od mene. Pa, neka, naći ću ja neku devojčicu koja će mi se sviđati, a i ja njoj. Eto i Zvezdica mi se sviđa. Gde je ona? Hoću da joj kažem.
MILAN: Ma, srce je tek zagolicalo. Ima vremena za pravu ljubav.
SAŠA: Neću da čekam. Ovog puta idem da je nađem i odmah kažem.

(Muzika. Zavesa)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10606
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Povratak na POZORIŠNI TEKSTOVI ZA DECU

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron