Mirjana Ojdanić - Despot Trpistrah

Mirjana Ojdanić - Despot Trpistrah

Postod branko » 13 Dec 2010, 18:19

Mirjana Ojdanić

DESPOT TRPISTRAH


Posvećeno Nadi, Jeleni, Biljani i Draganu Stojanoviću

Beograd, aprila 2000.

LICA

TRPISTRAH, DESPOT a poslušnik na svojoj zemlji
HARAČ PAŠA, vojskovođa, gazda na tuđem
REKET EFENDIJA, pašin čovek od poverenja, silnik
IKONIJA, najstarija kći despotova, suva i visoka, kao motka
MELANIJA, odmah do nje, tvrda i okrugla kao lubenica
BORANIJA, odmah za njom, sitna i tanana, kao osica
ANĐELIJA dvorska alapača, dadilja devojačka i provodadžika
ABUDABU, poklon od Harač Paše
PATULJAK, dvorski umetnik i poverenik despota Trpistraha
MAČKA, devojačka
PINĐUR BALIJA, pas čuvar Harač Pašin

Dogodilo se onomad - onde.

1. scena - Zagonetanje
Na dvoru despota Trpistraha. Ikonija Melanija i Boranija igraju se zagonetanja.
IKONIJA: Šta to beše... šta to beše: Bez ivera na vodi ćuprija?
MELANIJA: Ih, to je bar lako! Led.
BORANIJA: Kako: led? Ledeni most?
MELANIJA: Kad se led uhvati na vodi, i najširu reku bez ćuprije možeš da prgaziš!
BORANIJA: Ja mogu, a ti ne znam kako bi takva debela!
MELANIJA: Šic, bezobraznice! A šta je ovo: Nit’ šušnu, nit’ bušnu, a u kuću dođe.
IKONIJA: Nit’ šušnu, nit’ bušnu, a dođe... ? Hm... Možda vetar...?
BORANIJA: Nemaš ti pojma. Znam ja! To je mrak! On se uvuče u kuću bez šuma.
MELANIJA: Slučajno si pogodila! Ali može da bude i nesreća...
BORANIJA: Ti si nesreća!
IKONIJA: Tiše! Tata spava! Razbiće nas Anđelija!
BORANIJA: (tiho) E, sad sam ja na redu! Ovo nećete da pogodite, nikad! Nit’ se peče, nit’ se vari. A od njega deca rasru.
IKONIJA: Ih! Vazduh!
BORANIJA: Ih! Da se od vazduha raste, porasla bih i ja bar još dva-tri prsta!
MELANIJA: Med!
BORANIJA: Oho! E! Nije!
MELANIJA: Kako nije? Ne peče se, ne kuva se i od njega deca rastu! Jeste med!
BORANIJA: Od meda se raste, ali u širinu, tako ko ti! Ovo je nešto drugo!
IKONIJA: Mleko...
BORANIJA: Nije! Mleko se, istina, ne peče...
MELANIJA: Ali se vari...
BORANIJA: Jel’ se predajete?
IKONIJA: Ja se nikad ne predajem! Nit’ se peče nit’ se vari... hm... Vučenje dece za uši! Od njega se raste!
BORANIJA: (vuče se za uši) ‘Oću ja da porastem! Nije! Niste pogodile!
MELANIJA: Predajem se. Reci!
BORANIJA: Materino mleko!
MELANIJA: Rekla sam: mleko!
BORANIJA: Nisi rekla materino!
IKONIJA: Ti i ne znaš šta je majčino mleko!
BORANIJA: Pa ne znam. Kad je mama na porodu, sirota mama...
MELANIJA: Zato ti nisi ni porasla!
BORANIJA: Neka nisam! Al’ ja zato najbolje zagonetam! Slušajte! Kada se kosi seno?
IKONIJA: To nije zaginetka, nego pitanje!
BORANIJA: Zagonetka! Kad se kosi seno?
IKONIJA: U ranu jesen! To i vrapci znaju!
BORANIJA: Vrapci možda i znaju, ali ti ne znaš!
IKONIJA: U kasno proleće...
BORANIJA: Nije, nego - nikad!
IKONIJA: Kako nikad? Kosi se dvaput godišnje...
MELANIJA: .... i ostavlja za zimu... Tačno!
BORANIJA: E nije istina! Seno se ne kosi nikad!
IKONIJA: A šta jede stoka kad zaveju snegovi?
MELANIJA: Pa, seno! Pravi se pametna a....
BORANIJA: Kosi se trava, koja se posle osuši, pa stoka jede seno! Nemate vi pojma! Ponovo ja! Kakvog peska u moru najviše ima?
MELANIJA: Sitnog...
BORANIJA: Jok...
IKONIJA: Krupnog?
MELANIJA: Sitnog ima više, zato što je sitan pa ga više stane u svako normalno more!
BORANIJA: Cc!
IKONIJA: Sivog? Slanog?
BORANIJA: E nije nego mokrog! Otkud meni ovako glupe sestre?!
IKONIJA: Ti si glupača, znaš! (juri Boraniju)
BORANIJA: Stići ćeš me, malo sutra!
MELANIJA: Glupo si i ime dobila. Boranija! Boranija! Sitna boranija!
BORANIJA: Od svih cura tananija! Uhvati me Melanija! Od svih baba debelija!
Trka cika i vriska. Da se nisu toliko razgalamile čuo bi se i jak kreket žaba, odasvud. Uplašeno utrči Anđelija...

2. scena - Žablja uzbuna
ANĐELIJA; (dere se iz sveg glasa) Šta ste se raskreketele! Despot spava. Posle ću ja da budem kriva što vas nisam vaspitala! Psssst!
IKONIJA; O, evo je Anđelija od svih žena veselija!
ANđELIJA: (urla) Mir! Gospodar se odmara!
MELANIJA; (tiho) Ne nego je Anđelija od svih žena brbljivija!
ANĐELIJA: (urla) Tišina, kad kažem! Probudićete oca!
BORANIJA: A bogme je Anđelija od sveg sveta grlatija!
ANĐELIJA; Ama zatvarajte gubice, golubice! Prebiće nas gospodar!(one utihnu i ona tiše) Kuku meni s vama!
Ako neće čoek na napast, a ono će napast na čoeka...
(čuje se kreket žaba, odasvud)
ANĐELIJA; Šta ste se raskreketale toliko?
IKONIJA, MELANIJA, BORANIJA (uglas): Mi ne krekećemo, gospa Anđelija...
(čuje se kreket žaba, još jači)
ANĐELIJA; Šta to znači? Jesam ja luda? A ko krekeće, moliću
lepo?!
(kreket žaba, još jači)
IKONIJA; Izgleda... da krekeću žabe...
ANĐELIJA: Ne treba kvocati nego jaja nositi! Znaš! Gde to ima
da žabe krekeću posle ručka, dok vladalac spava?
MELANIJA; Biće da ima kod nas, gospa Anđelija. Baš krekeću svuda naokolo...
ANĐELIJA; Teško meni! Ili loncem o kamen, ili kamenom o lonac - svakojako teško loncu.
MELANIJA:(Ikoniji tiho) Znači, Anđa je lonac!
ANĐELIJA: A koja će, od vas pametnica, da mi objasni zašto bi žabe kreketale u po bela dana kad im vreme nije?! I dok sunce prži kao ludo?!
BORANIJA: Ja mislim da je neko ušao u našu zemlju, a pošto su nam svud na granicama močvare, znači ugazio u
močvare i uzbunio žabe... a one jadne od straha...
ANĐELIJA: Ti misliš?
BORANIJA: Ja mislim!
ANĐELIJA: Ni ispililo se nije, a već misli da misli!
MELANIJA: A ko to, molim te, može da uđe sa svih strana
odjedared?!
BORANIJA: Može nesreća... može... neka velika vojska!
IKONIJA; Ih šta će velikoj vojski naše blatnjave močvare, pih!
BORANIJA: Vojsci! Močvare ni nama ne trebaju, ali ako vojska
ide na naš dvor?
ANĐELIJA; Opet misliš? Jel’ to pos’o za devojku? Za udavaču?
Da misli?!!
BORANIJA: Ne mislim! Samo se bojim...
Ulazi Trpistrah, probuđen, pižamiran i ljut kao papriičica.

3. scena - Zakon protiv kreketanja
TRPISTRAH; Aha! Šta je ovo? Jesam ja zabranio galamu dok
odmaram?
IKONIJA; Zabranili ste, poštovani oče...
TRPISTRAH: Šta jedino sme da se čuje dok moja visost spava?
MELANIJA; Sme da se čuje samo vaše milostivo hrkanje, to jest
disanje, mili tatice...
TRPISTRAH: A šta se ovo čuje dok ja spavam?
Svi ćute, osim žaba!
TRPISTRAH: Pitam: šta se ovo čuje dok ja sanjam?
BORANIJA: Žabe!
ANĐELIJA (suflira Boraniji) Neposlušne životinje, plemeniti...
BORANIJA: (tvrdoglavo) Uplašene žabice, ćale, one se čuju...
Ja mislim da... Trpistrah je toliko zabazeknut njenim načinom razgovora, da prosto ne dolazi do reči par sekundi.
ANĐELIJA: Rekla sam joj da nije za devojku da misli! Kako da je udamo ako se to pročuje?
BORANIJA; Šta ako se pročuje?
ANĆELIJA; Ta, ta tvoja užasna navika da mislliš!
TRPISTRAH: Žabice? Žabice, veli! Ono su žabetine! Žabuskare! (Anđeliji) Neka umuknu ti stvorovi! Odmah!
(začepi uši poznajući Anđelijine glasovne mogućnosti)
ANĐELIJA: ( urla) Despot Trpistrah naređuje da odmah umuknu žabe u čitavoj njegovoj despotovini!!!
Izvana se čuju razni glasovi koji citiraju Anđelijino naređenje, uz talambase, timpane, trube i slično. Glasovi se udaljavaju, ali žabe ne haju. Krekeću i dalje.
BORANIJA: Neće da prestanu, ćale!
TRPISTRAH: Neće? Kako to neće?
IKONIJA: Prestaće uvaženi roditelju, prestaće sigurno... samo što nisu...
TRPISTRAH: Da li to znači da moje sopstvene žabe ne slušaju svoga gospodara, mene? Da odbijaju poslušnost?
MELANIJA: Nemoj da se uzbuđuješ, bogougodni tatice...
poslušaće...
BORANIJA: Da se ne lažemo stari! Ne slušaju te, kao što čuješ!
ANĐELIJA: (tiho Boraniji) O začepi tu poganu gubicu, zloguka
ptico! Ko u nebo pljuje na obraz mu pada.
BORANIJA: A - Ko se ovcom učiini vuci ga izjedu!
TRPISTRAH; Aha! Ne slušaju, znači! Te su žabe strani plaćenici!
Pobiti! Objavljujem zakon protiv kreketanja žaba! Sve žabe
u mojoj despotovini imaju se smatrati domaćim izdajnicima
i osuđuju se na smrt... na smrt vešanjem....
BORANIJA; E, baš da mi je da vidim kako ćeš da povešaš žabe!
MELANIJA: Ćuti! Gusko, jedna!
TRPISTRAH: (u nedoumici) A možda bih mogao pre smaknuća
da im naplatim neke novčane kazne? Pametno!
BORANIJA: (Melaniji) Ti si guska!
TRPISTRAH: Guske? Tako je! To je rešenje! Osuđujem sve žabe
na smrt jedenjem! Da se požderu koliko danas!
BORANIJA: Neću da jedem žabe!
ANĐELIJA; (urla) Despot Trpistrah naređuje svim svojim vernim
guskama u celoj despotovini da, koliko danas, požderu sve
neverne žabe. Razkreketane plaćenike strane! A po zakonu
o zabrani kreketenja, objavljenom današnjega dana!
Izvana se čuju razni glasovi koji prenose naređenje uz doboše, i trube... Glasnici se udaljavaju ali žabe ič ne haju.
TRPISTRAH; (zadovoljan) Krekećite, krekećite, nećete još dugo!
BORANIJA: Tata, mislim da grešiš! Nešto nije u redu! Ovo sluti na ...
TRPISTRAH: Ja grešim? Zar vladar, svemogući? O, čuda!
ANĐELIJA; Marš samnom da pustimo guske! Sve guske u
močvaru! Odmah!

(Anđelija odvlači Boraniju, a Ikonija i Melanija trče za njima)
IKONIJA: Sve guske u močvaru! Brzo! Ovog trena!
MELANIJA: Iz ovih stopa sve guske u sve močvare!
(odoše. Žabe i dalje rade na uznemiracanju despota.)
TRPISTRAH: Alo! Rekao sam guske, a ne vi! Ehej! Guske!


4 scena - Zaklana večera i spašeni Rim
TRPISTRAH: Šta sad da radim kad ne mogu da spavam? Toliki će mi snovi propasti dok glupe guske pojedu još gluplje žabe. (viče) Zovite mi onu nakazu protiv nesanice!
Opet se čuje kako naređenje despotovo prenose glasnici i straže...
PATULJAK:(utrči, oblačeći se, očigledno tek probuđen) Šta ste blagoizvoleli, veleuvaženi, milostvivi, premudri gospodaru...
TRPISTRAH: Predosadni, prešlampavi, pregrbavi robe! Umukni! Dosadan si.
PATULJAK: Zvali ste me da vam budem dosadan?
TRPISTRAH: Ne! Zvao sam te da mi razbiješ dosadu.
PATULJAK: Odmah! Razbiti dosadu. Gde je?
Tokom njihovog razgovora postepeno će utihnuti žabe...
TRPISTRAH: Ko?
PATULJAK: Pa dosada...
TRPISTRAH: Dosada je svuda oko nas, zar ti to nisi do sada shvatio, dosado!?
PATULJAK: Dosada je stanje duha, premudri. Dakle: jedan lek za dušu, lek protiv dosade... Duplu dozu odmah! Svirka! Želite da vam sviram?
TRPISTRAH: Bože sačuvaj!
PATULJAK: Hoćete li da vas slikam?
TRPISTRAH: Zašto?
PATULJAK: Za potomstvo da vam se divi, kada umrete. Ako umrete, mislim...
TRPISTRAH: Baš me briga šta će biti ako mene ne bude!
PATULJAK: Onda za vaše uživanje, da se divite svom ličnom dostojanstvu i svom dostojanstvenom liku...
TRPISTRAH: Dosadilo mi je da se sam sebi divim. Hoću da mi se dive nepoznati. Diktiraću ti istoriju, a ti je posle prevedi na sve priznate svetske jezike.
PATULJAK: (ne zna jezike, pa se vadi) Naravno, premudri,
svakako preistorični, ali to možemo tek kada ... kada
pobedite. Zato što istoriju diktira pobednik...
TRPISTRAH: O, predosadni! Koga da pobedim?
PATULJAK: Neprijatelje.
TRPISTRAH: Ja nemam neprijatelja, budalo!
PATULJAK: Onda ćete morati da pobedite prijatelje! Šta da se radi, ako želite da diktirate istoriju... objavite neki rat...
Makar mali ratić...
TRPISTRAH: Ne pada mi na pamet! Nema pola godine kako sam kupio mir!
PATULJAK: Kupili ste mir? Šteta! Pošto?
TRPISTRAH: Skupo, do zla boga!
PATULJAK: A koliko ste kupili?
TRPISTRAH: Godinu dana. Kupiću posle još, kad narod plati poreze... oooh! Ne čuju se više.
PATULJAK: Ko?
TRPISTRAH: Proklete žabe! Otspavaću još malo... aaah... idi...Despot se izvali poluzaspan... Patuljak se oprezno, pažljivo izšunjava bojeći se svakog šuma koji bi mogao da proizvede...
kad odjedared začuju se jata gusaka. One se u paničnom strahu približavaju ... Lepet krila i gakanje... Patuljak se sruši i prosto otkotrlja od straha.
TRPISTRAH: Šta je sad?
PATULJAK: Nisam ja časna reč! Neke guske gospodaru...
TRPISTRAH: Guske? Kakve proklete guske?!
PATULJAK: Ne znam, gospodaru, nisam pametan...
TRPISTRAH; I nisi!
BORANIJA: (utrči) Tata, vojska je pojela sve žabe a guske...
TRPISTRAH: Pokoljite guske! Sve poklati za večeru!
BPRANIJA: Nemoj tata, greh je. Prelepe su...
PATULJAK: Ne treba, gospodaru. Večera je već zaklana, mislim jaganjci a - a guske su spasile Rim.
TRPISTRAH: Kakva zaklana večera i spašeni Rim? O čemu priča ova minijatura od kreature? Poludeo od gakanja! Smirite te gusketine, zaboga poludeću i ja!
BORANIJA: Nisu one ništa krive, tata. Uplašene su. Panika je. Opkoljeni smo...
Protrči Mačka devojačka i samo u trku mjaukne, pa se baci u naručje Boraniji.
MAČKA: Mjjjjaaau!
BORANIJE; Ti si nenormalna mačka, časna reč! Zamalo da me oboriš...
MAČKA: Mjauuuu! Ide, dolazi... prilazi, tu je!
BORANIJA: Ko?
MAČKA: Strašni glasnik od Harač Paše!

5 scena - Zašto su gakale guske
Bahato ulazi Pinđur Balija. To je džukela i glasnik Harač Pašin. Laje ko da govori i obratno. Kako uđe, baci punu vreću nečeg okruglog pred despota. Svi se uplaše.
PINĐUR BALIJA; Eno ide paša, Harač paša
na bijesnome konju šarenome.
Đe on prođe, tu trava ne raste,
đe promine, tu cvijeće uvene,
a sa neba ptice popadaju,
dok se sunce za oblak sakriva.
TRPISTRAH; Ovo je glasnik? Ovaj lajavi?
PATULJAK: On je, kuku nama!
PINĐUR BALIJA; Za njim ide Reket efendija,
na bijesnome konju crvenome,
kud taj prođe, lišće se osuši.
Po šumi se zvjerad razbježava,
po poljima čeljad posakriva
a mjesec se za oblak zaklanja.
BORANIJA: Jesam rekla da je tuđa vojska i da žabe ne krekeću džabe!
MAČKA: Mjaaaoj!
PINĐUR BALIJA: A za njima sto ‘iljada vojske,
sve skupljeno s koca i konopca.
Golo, boso, gladno i pogano.
Đe žeđ gase, rijeku popiju,
đe ručaju, gladne ostavljaju,
đe zanoće niko ne osvane.
TRPISTRAH: Kako je ušao ovaj galamdžija?
MAČKA: Gde su ona zlatna vremena kad su slali golubove
pismonoše! Mjau!
PINĐUR BALIJA: Oni će ti dvore opasati,
oko dvora vatre popaliti,
Sve dvorjane na nišan turiti
a od tebe metu napraviti.
Od njih valja da otkupiš glavu
kako svoju, tako roda svoga.
TRPISTRAH: Gde su bile moje straže? Gde su moji ljuti
graničari?
PATULJAK: Eno ih u vreći!
TRPISTRAH: U vreći su neke lopte...
PATULJAK; Nisu nego glave graničara!
ANĐELIJA: (može i izvana) Gospodaru opkoljeni smo!

6 scena - Zanimljiva trgovina
Fanfare. Pompezno ulaze Harač Paša sa Reket Efendijom. Paša je slinavo-ljubazan, mek, gnjecav i podmukao. Sa lepezom i brojanicama. Reket je surovi ratnik, naoružan do zuba. I zubima naoružan.. Pamet mu u topuzu. On vodi na lancu nekoga pokrivenog vezenim čaršavom.
HARAČ PAŠA: Zdravo da si despote Trpistraše! Jesi li me se uželeo?
TERPISTRAH; Kojim dobrom Harač Pašo? Tek što sam ti vid’o leđa...
REKET EFENDIJA; Kako tek? Po godine se ne videsmo! Pregazismo nekolike komšijske despotovine, pa se ope’ kod
tebe malo u goste pozvali... ha...ha.
HARAČ PAŠA: Koliko da odmorimo vojsku... ako nisi protivan...
TERPISTRAH; Ako ćeš samo da odmaraš vojsku, dobro je...
HARAČ PAŠA: Da odmaram i da trgujem pomalo...
REKET EFENDIJA; Ne može se više ratovanjem kraj s krajem sastaviti! Pojeftinili životi, pa to ti je...
TERPISTRAH; Kod mene, boga mi, život sve skuplji... Ne smem na pijacu da zađem. Sve šaljem mlađe...
HARAČ PAŠA; I to što veliš, domaćine. Skupa ‘rana do zla
Boga...
TRPISTRAH: A čime trguješ? Gde ti je roba?
HARAČ PAŠA: Tu je. Prodajem samo ono najnužnije... ono bez čega niko ne može...
TRPISTRAH; A to je....
HARAČ PAŠA: Sitnice, prijatelju... životić, mirčić, slobodicu... ali sve prvoklasno.
TRPISTRAH: Harač Pašo, uz dužno poštovanje, podsećam te da sam ja mir od tebe već kupio...
HARAČ PAŠA: Znam, znam! Za slobodicu nisi im’o parice. A i šta će tebi slobodica, ti si čovek oprezan i plašljiv. Razumem ja to. Sloboda treba hrabrima...
TRPISTRAH: A život si mi oprostio da bih bio živ, da ti platim mir!
HARAČ PAŠA: Jes, jes, ko kaže da nije?! Zar smo se nas
dvojica ikad sporili?
TRPISTRAH: Pa šta mi onda sad prodaješ?
REKET EFENDIJA: Glavu!
TRPISTRAH: Kakvu glavu?
HARAČ PAŠA: Divnu, merakli! Lepu, pametnu, dobru, poslušnu. Kose bujne, uši čitave i rade, mislim čuju... Ama, najbolju glavu u celoj tvojoj despotovini!
TRPISTRAH; Šta će meni tuđa glava?
HARAČ PAŠA: A ko kaže da je tuđa?
TRPISTRAH: Nego čija?
REKET EFENDIJA: Tvoja!
TRPISTRAH: Izvini, a zašto bih ja od vas kupovao svoju glavu, koju već imam?
HARAČ PAŠA; Ama ne moraš, ne moraš, baš i ja kažem Reket Efendiji: Šta je tebi, boga ti Reket Efendija! Zašto bi
Trpistrah od nas kupov’o svoju glavu, kad on nju već ima
na ramenima? A znaš ti šta on meni veli?
TRPISTRAH: Ne znam...
REKET EFENDIJA; Samo zato da mu i ostane na ramenima! Ha, ha!
HARAČ PAŠA: Tačno tako je i meni kaz’o, ne laže.... isto ‘vako.
REKET EFENDIJA; Za početak, kupuješ dakle, glavu...
HARAČ PAŠA; Dogovorićemo se. Stara si mušterija... možda mogu nešto da ti učinim i na odloženo... ako ti je po volji.
REKET EFENDIJA; A posle ćemo da vidimo šta još možeš sebi da priuštiš.... I šta ti je nužda... Kćeri, na primer...
TRPISTRAH: Nemojte mi kćeri, ako boga znate. Sirotice su bez majke odrasle...
HARAČ PAŠA; Kćeri su ti k’o jabuke, da znaš. Ako njih ne
pazariš ništa nisi uradio.
REKET EFENDIJA; Onda... ima finog naroda...
TRPISTRAK: Da kupujem narod? Šta će mi narod!
HARAČ PAŠA: E kakav si ti šaljivdžija! Pa kime ćeš da vladaš bez narodom? Da se može vladati drvećem, misliš da bi iko bio lud da drži narod, ej!
TRPISTRAH: Nemam zlata, Harač Pašo, sve si mi prošli put odneo...
HARAČ PAŠA; Narod nije skup. Narod je džabe, i još ću da ti učinim cenu ako si kratak s parama... Šta još prodajemo, efendija?
REKET EFENDIJA; Državu. Celu, neoštećenu, nerazrušenu. sve sa ćuprijama... Mislim, bolje da se odmah kupi dok... Ha, ha, ha...
HARAČ PAŠA; Eto! Sve je na prodaju... i sve ima svoju cenu! A oko svake cene možemo da se pogodimo. Stara si
mušterija, fala Bogu....
REKET EFENDIJA: Imamo i rasprodaju ljudskih prava, al’ to samo ako o’ma kupiš pošto im ističe rok trajanja.
TRPISTRAH: Šta će meni ljudska prava, ja sam vladar!
HARAČ PAŠA: O, tupav li si Reket Efendija, šta će njemu
ljudska prava on je despot. Prava rasprodavaj raji! Vidiš s
kim ja radim, moj Trpistraše...
REKET EFENDIJA: Dobro, onda glavu, za početak.
TERPISTRAH; Slušaj, Harač Pašo, ja sam od tebe pre šest meseci kupio godinu dana mira. Skupo sam ga platio i ti mi sad ponovo uvaljuješ...
HARAČ PAŠA: Ama, ovaj put ne prodajem mir nego glavu, jes’ ti gluv? Mir sam rasprod’o. Otišlo sve ko halva! Svi kupuju zalihe. Ne znam šta rade s tol’kim mirčinom!
TRPISTRAH: A ako odbijem da platim?
REKET EFENDIJA; Onda će to godinu dana mira što si nabavio, naglo da ti se skupi na šest meseci, koji su već prošli.
HARAČ PAŠA: Znaš kaka je danas ta švercovana roba. Bofl.
TRPISTRAH: Nisi mi onomad rek’o da je mir koji si mi prod’o - švercovan.
HARAČ PAČA: Ko još ima domaći mir, što si ti naivan! Još samo najveće države imaju jeftine ratne snage za proizvodnju mira. E al’ mir je do zla boga kvarljiva roba.
To ti se očas smanji, skvrči i skupi. Posebno taj bofl što je
došvercovan čak iz Kine...
TERPISTRAH; Da li ti to meni objavljuješ rat?
HARAČ PAŠA: Aman, daleko bilo! Ja isključivo o miru, sreći i globalnom blagostanju pričam!
REKET EFENDIJA; Mirotvorac, despote, najveći svetski, globalni mirotvorac. Znaš koliku on vojsku ‘rani samo da bi mir čuvala... Tvoj i svačiji. Dobrotvor...
HARAČ PAŠA; Evo dokaza! Pre no što se odlučiš za kaki veći pazar, ja tebi u znak najbolje volje, evo ovo poklanjam...
Džabe. Kuća časti. Mislim - šator časti...
TRPISTRAH: Šta je to?
REKET EFENDIJA: Rob, šta bi drugo bilo! Da ti cipelice
glanca...
HARAČ PAŠA: Ali plemenitog roda! Siroče jednog despota koji nije umeo da otkupi svoju glavu... i eto, ostade dete siroče... jel’da, šteta?!

Paša skine čaršav sa roba, a ovaj izubijan, jedva živ. Mali crnac. Trpistrahu se smrači pred očima, a pošto se sve odvija na njegovom terenu, red je da se smrači i drugima... Tako nastaje kraći mrak..

7. scena - Rob na čuvanje
TRPISTRAH; Ti si najstarija, pa sam mislio da je red tebi da ga dam...
IKONIJA; Šta će meni rob? Uskoro ćemo svi da budemo roblje!
Bolje da si mi spremio miraz! Da se udam i pobegnem iz
ove bede!
TRPISTRAH; Neka ti on bude miraz...
IKONIJA; On? Vidi kakav je kržljav i neuhranjen! Ko će da
uzme takav miraz uz ovakvu devojku?
MELANIJA: Pa i ti si kržljava!
ABUDABU: Tkamo paglu jmapo mane!
IKONIJA: Šta kaže?
MAČKA: Ništa!
IKONIJA; Daj ga Melaniji!
TRPISTRAH; Hoćeš li, miljenice moja?
MELANIJA; Pa, ne znam poštovani oče... Ja nekako sve dobijam što ona iznosi ili što joj se ne svidi. Samo zato što sam mlađa... A šta sam ja gora od nje?
TRPISTRAH; Okupaj ga, poleči, doteraj malo, pa ga menjaj na pijaci za slatkiše...
MELANIJA; Misliš, premudri?
ABUDABU: Belade devabun mosa na puklo slimi!
TRPISTRAH; Šta kaže?
MAČKA: Ne smem da prevedem vaše veličanstvo...
MELANIJA; Vređa me, sigurno! Bezobraznik! Crnji od ciganina! Daj mi ga, oče, narediću da ga bace u močvaru!
TRPISTRAH; Ne smemo tako, kćeri. Naljutiće se Paša ako
odbaciš njegov poklon.
MELANIJA; Ako je moj, mogu da ga bacim! Ovamo ga!
BORANIJA: Još nije tvoj!
ABUDABU: Dalu belade ćušta dasa?!
MELANIJA: Šta kaže?
MAČKA: Uplašio se, jadan...
TRPISTRAH; Šta da radimo s njim, nisam pametan...
BORANIJA; Daj ga meni, ćale, ja sam pametna!
TRPISTRAH; Ti si čudo od bezobraštine! Tebi ne poklanjam ništa dok ne naučiš da se vladaš!
BORANIJA; Daj mi da vladam, pa ću naučiti da se vladam!
TRPISTRAH; Jel’ ti to meni nudiš da abdiciram u tvorju korist?
MELANIJA; Preti vam državnim udarom, prečasni roditelju, čuvajte se!
TRPISTRAH; Aha, tako znači!
BORANIJA; Nije, stari, dobar si ti meni. Nisam ja luda da vladam. Daj mi roba, da se igram s njim....
TRPISTRAH; Ne dam i tačka!
BORANIJA; Daj mi ga na čuvanje, ne mora da bude onako skroz moj...
MAČKA: Dobro kaže, gospodaru, skini bar roba s dnevnog reda. I pređi na važne državne poslove....
TRPISTRAH; Dobro, neka ti bude, ali da pokažeš malo više poštovanja prema svome roditelju i gospodaru!
BORANIJA: Ma, nemaš frke, matori! (zaleti se i poljubi ga)
Srce si!
ABUDABU: Ah. ah. ah, ah!
TRPISTRAH: Šta kaže?
MAČKA: Smeje se...

8 scena - Klanac za vranca
Zabrinuto zaseda dvorski savet. Trpistrah se uzrujano šećka, Anđelija uzdržano veze, a Patuljak se vrti ko čigra i uvežbava razne borbene veštine...

ANĐELIJA; Sila Boga ne moli i pravde ne pita! A šta ište
Harač Paša od tebe za tvoju mudru glavu?
TRPISTRAH; Traži silno blago, da me Bog sačuva! Ala i vrana ne bi više otela!
PATULJAK; To znači da visoko ceni tvoju pamet i da te
poštuje...
TRPISTRAH; Dabogda tebe tako cenio i poštovao! Nije pravo, Boga mi!
ANĐELIJA; I vrag zna šta je pravo ma neće nego kako je
njemu milo. Ako ne možemo kako hoćemo, a mi ćemo
kako možemo.
PATULJAK; Dobra ovca mnogo ne bleji, ali puno vune daje.
ANĐELIJA; Šta si hteo time da kažeš? Da ja lupam?! Da nemam
rešenje?
TRPISTRAH; A imaš li ga?
ANĐELIJA; Koliko je nizbrdica toliko je i uzbrdica!
PATULJAK; A to znači?
ANĐELIJA: Malena je ‘tica prepelica, al’ umori konja i
junaka!
TRPISTRAH; Slušaj, tico prepelico, pređi na stvar! Harač Paša traži prvo tri tovara blaga....
PATULJAK; Kuuku, tri tovara! Branićemo se! Ne daj!
ANĐELIJA; Lakše je sačuvati ovce, nego novce! Daj mu!
TRPISTRAH; Daj mu, daj mu! Lako je kazati...
PATULJAK; Lasno je tuđim rukama za vrelo gvožđe hvatati.
ANĐELIJA; A ti mu ne daj.
TRPISTRAH; Onda će mi glavu uzeti...
ANĐELIJA; A ti mu daj! I ako mu ne daš, pa ti glavu uzme, on će ti posle opet tri tovara blaga odneti. Zar neće? Pa si
samo uludo glavu izgubio! Svaka je glava uludo
proćerdana!
TRPISTRAH; Pravo kažeš, bolje da mu dam. Jao, kako ću
siromah ja...
PATULJAK; Nisi ti baš takav siromah, ko što se činiš
gospodaru, a?
ANĐELIJA; Nije siromah onaj koji nigda nije imao, nego onaj koji je imao, pa izgubio.
TRPISTRAH; Pravo kažeš. Kuku meni slabom i nemoćnom... Kako li ću starost dočekati...
PATULJAK; Ne umije magarac plivati doklen mu voda do
ušiju ne dođe. A što mu ne objaviš rat? Dokle zmija
zmiju ne proždere ne može aždahom postati!
ANĐELIJA; Jes, jes, samo: Mrtvome se kurjaku rep mjeri!
TRPISTRAH; Oćeš ti da budeš vojskovođa. Taman mi toliki vojvoda treba za vojsku koje nemam! Jao, jadan li sam do Boga miloga.
PATULJAK; Ako! Ja bih bar bio mala meta. Mene je teško pogoditi. A ako mu sad platiš on će ti koliko sutra doći da
ti proda tvoje sopstvene uši. I to na komad. Pa kol’ko
prekosutra da ti proda nos, ako ‘oćeš da dišeš... i tako
redom. Nikada te neće s mirom ostaviti! Iz vrane što
ispane teško soko postane.
TRPISTRAH; I on istinu govori, Anđelija... Kukala mi majka
ANĐELIJA; De, ne zapevaj ko kak’a baba! Doći će vranac i u tesan klanac!
PATULJAK; Dok ti namamiš vranca do tesnoga klanca, odoše sve naše kože na doboš! Nego da ratujemo!
ANĐELIJA: Evo kako ćemo da ga namamimo! Ti imaš tri kćeri. I one su blago. Ponudi Harač Paši Ikoniju za ženu...
TRPISTRAH: Dal’ će da pristane?
PATULJAK: Ko? Harač Paša ili Ikonija?
TRPISTRAK: Ikonija će oca poslušati.... nego...
ANĐELIJA: Harač Paša je mator i ružan; što da ne uzme lepotu devojku...?
PATULJAK: Ih, ala je lepota!
IKONIJA: (prislluškivala) A šta meni fali, polovino od čoveka!?
ANĐELIJA; Eto vidiš! A Reket Efendiji, daćemo Melaniju...
TRPISTRAH: Šta će ratniku žena?
ANĐELIJA; Da mu vida rane kad se iz ratova vraća. Ostavi to meni!
PATULJAK: Ko sa psima liježe pun buva ustane. Bolje da se borimo!
MELANIJA: (isto prisluškivala) Ako treba roditelja da spasim, ja ću se žrtvovati, oče.
ANĐELIJA: Čestitam, Melanija! Reket Efendija je zgodan đuvegija!
TRPISTRAH: Hvala vam, ljubimice moje...
ANĐELIJA: Vidiš kako sam ih vaspitala! A malu Boraniju, sa njenim crnim robom, pošalji Sultanu na poklon i traži od
njega zaštitu...
TRPISTRAH: Kad bi mene Sultan štitio, ne bi mi Harač Paša više granice prekoračio!
BORANIJA:(naravno, prisluškivala) Ne dolazi u obzir! Neću u harem!
MAČKA: Mjau! Fuj!
ABUDABU: Ćune nija u remha! Tansul je derpe!
ANĐELIJA: Boranija, sine, hanumice u haremu u svili i kadifi živuckaju i pa vas dan bademe grickaju.
BORANIJA: Neću i tačka!
IKONIJA I MELANIJA: Eto vidiš, oče, ko te voli a ko za te ne haje!
TRPISTRAH: Zar ti ne bi oca svoga spasila, kćeri moja?
BORANIJA; A zar bi ti oče-neoče, moju mladu glavu dao da svoju matoru sačuvaš?!
TROISTRAH; Ovo je izdaja, znaš...
PATULJAK:(siktavo savetuje) Izdaja! U tamnicu s njom!
BORANIJA: Bež’mo! Tek ćeš da vidiš k’o je izdajnik, matora kukavička gluperdo!
IKONIJA, MELANIJA I ANĐELIJA: Iju! Sram te bilo, Boranija!
Boranija, Abudabu i Mačka pobegnu. Mrak.
U mraku se čuje strašan urlik:
TRPISTRAH: Straža! Drž’te izdajnicu!

9.scena - Dvostruki svatovi
Velika dvostruka svadba na dvoru. Patuljak svira. Pinđur Balija, nervozan, čeka večeru. Ostali, svečano odeveni, igraju nešto kao menuet. Razgovor teče uz igru...
Ikonija i Harač Paša izgledaju ko šipka i bubanj, a Melanija i Reket Efendija isto tako, samo obrnuto.
ANĐELIJA: Prelepi su mladenci, zar nisu, gospodaru?
TRPISTRAH; Lepe su samo ženske polovine mladenaca...
ali šta se može...

MELANIJA: (koketno) Nisam znala da ratnici ovako ljupko igraju, mužu moj.
REKET EFENDIJA:(trapavo) Ratnici sve rade ljupko i elegantno, gospoja!

HARAČ PAŠA: (preslađeno) Brzo samo uskladili korake, lepoto devojko...
IKONIJA; (koketno) Nisam više devojka, mužiću moj. Sad sam tvoja ženica.

PINĐUR BALIJA; Grrr! Osećam odvratni miris neke mačke...

ANĐELIJA; Lepo je kad se muškarac skrasi. Mogao bi i ti
gospodaru...
TRPISTRAH; Kako to misliš da se skrasim, Anđelija?

MELANIJA: Kada polazimo na medeni mesec, ljubazni moj?
REKET EFENDIJA: Čim se vratim iz Kine, ženska glavo...

IKONIJA; Šta nameravate po Kini, blagorodni mužu moj?
HARAČ PAŠA: Pravimo jednu veliku rasprodaju, sekvojo moja...

PINĐUR BALIJA; Grrr! Hoće li već jednom ta večera? Grrr!

ANĐELIJA; Mislim, kćeri si poudavao, mogao bi i ti da se
smiriš...
TRPISTRAH; Ja da se udajem? Jesi ti šenula, Anđelija?

REKET EFENDIJA: Tamo ćemo da rasprodamo sva ljudka prava,
da nam se ne ubajate.
MELANIJA: Pametno! Poslovno! Kina je velika zemlja... ima gomile sveta...

HARAČ PAŠA: Daćemo im jevtino, jer siroti Kinezi ništa
nemaju...
IKONIJA; Da da, to sam čula. Tamo nema ljudskih prava ni za lek...

PINĐUR BALIJA: Av! Naredi večeru, gazda! Grrr, gladan sam... Av!

TRPISTRAH; Nemoj da mi gaziš po nogama, debela ženo!
ANĐELIJA; (koketno) To je deo igre, mili gospodaru... oh...oh..

REKET EFENDIJA: Ako šta ostane, rasprodaćemo na povratku, po Rusiji...
MELANIJA: Ni oni nemaju ljudskih prava? Nisam znala...
stvarno...

HARAČ PAŠA: Doneću ti kinesku svilu i kadifu...
IKONIJA; I donesi mi kineskog kuvara, volim ono sa štapićima....

PINĐUR BALIJA; Odoh ja da oglođem koske, a vi posle žderite
meso...
PATULJAK:(prekine svirku) Poždraće vam džukela svadbenu večeru, gospodaru!

MELANIJA; Iju! Proždra večeru, a ja ostah gladna!
(pojuri ka trpezariji)
TRPISTRAH; Opozovi svoju džukelu Harač Pašo! Ubalavi sve! (pojuri i on)
HARAČ PAŠA; Ostav! Pinđur Balija! Ne diraj naše večere! Mrš! (isto)
REKET EFENDIJA: Fuj! Pinđur Balija! Fuj to! Fuj to! Marš! (isto)
ANĐELIJA; Šta: fuj? Na svadbenu hranu! Prostak! (zaguzelja)
MELANIJA; Pih, kako su alavi svi! Nigde nobla, nigde nobla... (polako za njima)

10. scena - Izvodnjapro nikepa (proizvodnja panike)
Oprezno se ušunjavaju Boranija, Abudabu i Mačka.
BORANIJA; Nema šanse da izađemo iz dvora, svud su Harač Pašine straže... Moramo kroz trpezariju!
MAČKA; A tamo su svatovi, kako ćemo tuda?... Da barem zaspi ona džukeletina!
ABUDABU; Braćemona dihlu vaglji po mišu...
BORANIJA; Šta kaže?
MAČKA; Kaže: nabraćemo ludih gljiva po šumi...
BORANIJA: Zašto?
MAČKA: Štoza?
ABUDABU; Vićemosta im u čakdoru. Od gato će da ludepo, pa smo na njuko!
BORANIJA; Šta kaže?
MAČKA; Kaže: od toga će da polude, pa smo na konju!
BORANIJA: Jes, al’ kako da dođemo do šume i kako da se noćas vratimo u kujnu?
ABUDABU; Kola moće da se timovra daka svi spuza, al’ koka da zađemoi?
BORANIJA; Šta kaže?
MAČKA; Kaže: lako ćemo da se vratimo kad svi pozaspe, ali ne zna kako da izaađemo... Imam ideju (Abudabuu) Mami dejui! Ćuja dasa da letimpo pred somno kelidžu. Onće da trčipo mnomza sve do krovna. Deodan ćene ćimo da đesi. Video će da se pravina nikapa...
ABUDABU: (odiševljen) Kojeta! Kojeta vobra! Vobra čkama. Siti nijege!
MAČKA: To za mevre vi šitezbri, a ćuja slepo da vas đemna u mišu!
BORANIJA: Šta kažeš?
MAČKA: Kažem: imam ideju! Sad ću da se zaletim tamo onoj džukeli pod nos! On će da potrči zamnom sve do na krov. Odande ne može da siđe. Za to vreme ovde će nastati panika, pa vi zbrišite u šumu. Ja ću posle da vas nađem u
šumi...
BORANIJA: A ako te Pinđur Balija ipak dograbi? Raskupusaće te!
MAČKA: Neće, prežderao se već, nema šanse da me stigne!
(Abudabu) Manspre?
ABUDABU; Manspre! Nosreć!
MAČKA: Spremna?
BORANIJA; Spremna! Srećno!
MAČKA; Pazi sad! Mjaaau! (odjuri ka trpezariji) Gde si Pinđur Balijo, buvo okupatorska! Mjau! Izađi mi na megdan uštvo buvljiva!

Iz trpezarije galama ( tj. izvana)
PINĐUR BALIJA; Grrr! Gle, proklete mačketine! Av, av, Grrr!
IKONIJA: Iju! Šta se guraš Reket Efendijo! Obori me životinja!
ANĐELIJA: Harač Pašo, jaoooj! Ujede me! Kuku...
PATULJAK: Jaoj, jadan ti sam, đe uludo da izgubim glavu!
Jaoooj!

ABUDABU: Čitr! Čitr! Dmaho!
BORANIJA: A šta ćeš ti?
ABUDABU: Ćuja slepo za bomto! Čitr! Čitr! Zobr!
(gura je, a ona se skupi, pokrije nečim i zaleti se kroz trpezariju)

Iz trpezarije (tj. izvana) još veća galama
REKET EFENDIJA: Uzbuna! Napadnuti smo! Sablje na gotovs. Juriiiš!
MELANIJA: Jaooj! Ne mene, budalino! Miči tu sabljetinu!
TRPISTRAH; Kkuku meni nemoćnom! Kukavnom...
HARAČ PAŠA; Jaooj ubode me u debelo meso! Malo moje
debelo meso.

ABUDABU: Snisti tljupe, Dabuabu! Rišjuuu! (uleti u trpezariju. Zatamnjenje. Još se malo čuje vriska i leleci, pa utihne. Uleću leteći tanjiri, sve sa hranom i escajgom. Zatim puno svetlo)

11. scena - Pobednici
Polako, polomljeni, pocepani i krvavi vraćaju se svatovi, jedva na nogama i sve držeći se za “ljute” rane i pokidane haljine. Kako ko uđe, tako se srolja, ko na neki namešštaj, a ko na pod...

HARAČ PAŠA; Zar ti meni na rođenoj svadbi da namestiš
atentat, Trpistraše!
Ko bi se tome od tebe nadao! I to sada kad smo se orodili. Kad si mi postao tast rod rođeni?
TRPISTRAH; Nisam, Harač Pašo, svega mi! Znaš da ja nemam terorista, nemam specijalaca, nemam komandosa. Pravo reci, da su bili moji, zar bi mene mlatili?
REKET EFENDIJA; Istinu govori, Harač Pašo. Ovo je bila neka ljuta konjica. Ja sam ih svojom sabljom pola posek’o! Sve sam ih nizo na sablju ko đerdan! Ih!
IKONIJA: Ti si posek’o moju pletenicu i rukav, uvaženi zete!
MELANIJA; Sram te bilo Ikonija, kako to razgovaraš s mojim mužem!
PATULJAK: Ne znam šta se dešavalo iza mene. Ja sam bio u prvoj borbenoj liniji fronta i sve sam ih k’o piliće rasturio!
IKONIJA: Jes’, preko mojih leđa si bež’o glavom bez obzira!
Suknju si mi otkinuo u pokušaju da se pod nju sakriješ!
PATULJAK; Ja bež’o, ja bež’o pod suknju!? O ljudi! Ovako, o junaku govoriti!
IKONIJA: Vidi mi kolena! (razbijena skroz) Bidi šta si mi od frizure učinio! (raščerupana)
TRPISTRAH; Ništa ne znam, ja sam neotporan na iznenađenja...
HARAČ PAŠA: Ja sam svoj potajac (pokazuje bodež) u nekolike trbušine smestio!
ANĐELIJA;(za sebe) Aha, to me je on znači svojim potajcem pravo u debelo meso!
REKET EFENDIJA; Junak si ti, Harač Pašo, to je stvar globalno poznata. Čast je od tvoje ruke poginuti... Nek’ im je laka zemljica crna!
HARAČ PAŠA; Nisi ni ti loš Reket Efendijo! Podseti me zorom da ti smislim još kak’o ordenje, pa da te svečano, pred vojskom odlikujem...
PATULJAK; Daj i meni kak’u značku junačku, života ti, Harač Pašo! Vidi, ja sam nekoliko zuba u ljutom boju izgubio. Zubima sam se borio!
REKET EFENDIJA; Najvolijem što smo najjači i što nam niko ništa ne može!
ANĐELIJA; Ako je bila tolika vojska kud nestade dok dlanom o dlan?!?
TRPISTRAH; Ja ne znam, ništa nisam video. Jedva da sam čuo neku skiku i vrisku...
MELANIJA: Ni ja nisam videla vojsku...
REKET EFENDIJA: Konjica, lude ženske glave. Konjica proleti krozate dok trepneš! Ja da im nisam glave skido, ne bi ih ni primetio. Mislio bi da je vetar!
ANĐELIJA; A gde su, onda leševi tih što si tolike posek’o i
potamanio?
IKONIJA: Ni ja nisam videla mrtvake...
HARAČ PAŠA: O muka li je biti žensko i ništa ne razumevati! Konjica, ženetine, konjica svoje mrtve sa sobom odnosi!
REKET EFENDIJA: To ako iko preživi. Al’ ja ne verujem da je noćas među njima iko ost’o živ! Sve sam za glavu skratio!
ANĐELIJA; Pa, ko je onda pokupio glave i trupine?
(viri u trpezariju) Jer tamo nema ni mrtvog pacova, samo krš i lom.
REKET EFENDIJA; Ozbiljno? E to je onda neko čudo neviđeno...
HARAČ PAŠA: Čudo, nego šta je nego čudo!
TRPISTRAH; I ja verujem da je čudo, Harač Pašo... jer ništa nisam video...
ANĐELIJA; (za sebe) Jes’ vala čudo neviđeno od lažova i
puvadžija!
Izvana, odozgo sa krova
PINĐUR BALIJA: Auuuu -av! Skidajte me sa prokletoga krova, pašću. Grr. Auuuu... Kako sam se prejeo, ne mogu da
siđem.... auuuuav!
Mrak

12. scena - Specijalitet od ludih gljiva
Ušunjavaju se Abudabu i Boranija, možda malo premaskirani.
ABUDABU: Suje svi ručkovalido?
BORANIJA: Jesu. Svi su doručkovali, ali ja se ipak bojim. Jesi ti
baš potpuno siguran u taj tvoj specijalitet od ludih gljiva?
ABUDABU: Lutno-apso. Mašne blempro!
BORANIJA: Osim toga, tata se nije baš najeo, ima neke stomačne
smetnje. A onom njegovom patuljku je neko sinoć izbio
zube, pa je i on jedva okusio doručak. Šta ćemo ako oni ne
polude?
ABUDABU: Mašne blempro! Ćebi sve u dure!

Ulazi Mačka crkavajući od smeha, a za njom Pinđur Balija, ubeđen da je mačor...
PINĐUR BALIJA: Mjjauuu! Maco, lepotico, mjauuuu uuudaj se za meeene.
MAČKA: Ha, ha, ha. Pogledajte ovu budalu! Uobrazio da je
mačor i zaljubio se u mene. Ha,ha,ha... šic!
BORANIJA: Normalno, lakomština se prva nažderala... ha, ha...
PINĐUR BALIJA; (peva mjaukavo) Mjau, mjau maco, Mjau, mjau mac!
MAČKA: Šic! Šta da radim sad s njim? Zalepio mi se ko čičak!
ABUDABU: Mami ja za ganje zonfa. Divi ovo!
(Abudabu izvadi miša na navijanje, navije ga i pusti, a Pinđur Balija crče od straha, pa sve beži ukrug ispred miša, dok ne padne na nos od umora...)
PINZUR BALIJA; Mijaaaauuu! Upomojjjoć! Miš! Mjau!
MAČKA; Joj šta ti je to? ‘Oćeš posle da mi ga daš, da mi se
mačići igraju?
PINĐUR BALIJA; Mjaaaauj! Frrr. Jaujaujau... Poješće me!
Mljac...
ABUDABU: Ah, ah, ah, ah....
BORANIJA: Ha, ha, ha ha... Ej-hej Eno ide Harač Paša...

(Pinđur Balija je umoran pao pa se uplašen odvukao pod presto, dok ulazi Harač Paša, sav skvrčen. Usitnio korak, iz svih džepova vadi zlatnike, i nakit, ili možda čak vuče sanduk sa blagom, te nudi svima. Ponaša se kao prosjak.)
HARAČ PAŠA: Smilujte se ljudi uzmite malo blaga. Ništa nije moje. Sve sam prevarom i ucenom oteo. Molim vas... Evo zlata i dijamanata...
MAČKA: Dobro, daj malo ako ti je baš toliko stalo...
HARAČ PAŠA: Učinite sevap, olakšajte nesreću grešniku.
Pomozite prokletnika...
BORANIJA; Pa to je nakit moje pokojne majke, izrode! I njena kruna. Kome si ovo oteo?
HARAČ PAŠA; Time mi je jedan nesrećni despot platio mir. Ja sam lopov svetskog glasa. Proklet da sam, nema mi spasa. Uzmi dete, pomozi grešniku...
BORANIJA; Nego šta ću nego da uzmem! To je ionako naše.
ABUDABU; Vojeo nakru gamo cao!
(uzima krunu svoga oca i udari Harač Pašu)
HARAČ PAŠA: Hvala ti, milo dete. Udri još. Uzmi još.
Molim ti se...
ABUDABU: Ćune, nime ne batre đetu! Šibri!
MAČKA; Vidi, Boranija, on je stvarno princ. To je kruna
njegovog pokojnog oca, a ja mislila da folira...
BORANIJA; Fino mu stoji kruna...
HARAČ PAŠA: (Pinđur Baliji) Uzmi i ti mladi gospodine, bog ti pomogao... Treba mi za lek... star sam čovek. Nisam čovek, nego izrod...
BORANIJA: Nosi to pred dvore, u narod, to je ionako sve od naroda oteto!
ABUDABU; Mota dii dalobu! (pzgura ga napolje) laziod peljukr!
BORANIJA; A šta ćemo mi kad prođe dejstvo ovih ludih gljiva?
ABUDABU: Kadne ćene ćipro, delu veglji lujudo do tismr.
BORANIJA; Šta kaže?
MAČKA; Kaže - nikad neće proći, lude gljive deluju doživotno...
BORANIJA; Jao, pa to je grozno. Nisam htela da mi tata skroz poludi... On je samo kukavica, nije zlotvor. I moje sestre... One su samo lakome i glupe....
MAČKA: Maši li tivpro rovot?
ABUDABU; Gumo da vimnapra od kihne vatra.
MAČKA: Kaže, može a napravi protivotrov od nekih trava, ako ti to želiš, Boranija.

13. scena - Sudbina ostalih žderonja
Dolaze Anđelija, Melanija i Ikonija. Anđelija samo jedva čujno šapuće nešto nerazgovetno. Melanija skače kao žaba a Ikonija gače kao guska i pokušava da je uhvati.
ANĐELIJA; (tihano) Mutav mutavog najbolje razumije...
Na prosjaka i psi laju.
MELANIJA; Krek, krek, kreeeek...
IKONIJA: Ga,ga,ga,ga...
BORANIJA: Jao, poješće je!
MAČKA; Neće, ne boj se...
ANĐELIJA; Najgore prase najbolju krušku dobije...
Ko za tuđom vunom pođe sam ostrižen kući dođe.
MELANIJA; Krek, krek, kreeeek...
IKONIJA: Ga,ga,ga,ga...
I tako njih tri odoše dalje dok ulazi Reket Efendija, vukući se na kolenima i bičujući se po leđima.

REKET EFENDIJA; Udrite zlotvora i fukaru! Grom me spalio dabogda. Ja sam lažov i prevarant globalnih razmera.
Smrdim kao tvor.
BORANIJA; Ja sam mislila da se od ludih gljiva poludi, a ovaj govori istinu.
ABUDABU; Kine tinuis vorego mosa kad duje dihlu vaglji.
MAČKA: Kaže: neki govore istinu samo kad se najedu ludih gljiva.
REKET EFENDIJA: Slabe sam tukao, mlade i stare ubijao, sve sam redom pljačkao i varao. Vešala zamnom čeznu. Dajte me u tamnice u kazamate. Ja sam najgori ratni zločinac. Vodite me u podrume mračne...
MAČKA; Daj, Boranija, da učinimo čoveku. Odvedimo ga u zatvor.
ABUDABU; Dandosa je kad kota kaku, karafu!
REKET EFENDIJA; Malo je meni zatvor! Vodite me u Hag... Zovite me Bili...
BORANIJA; Baš da te vodimo u inostranstvo i u daleku
budućnost, ne pada mi napamet!
MAČKA: Šta fali našim tamnicama? Ima miševa koliko ‘oćeš...
(Oni ga odvode. Mrak)

14. scena - Diktiranje istorije
Nekoliko dana posle. Trpistrah sa Patuljkom.
PATULJAK; Pobedili smo Trpistraše, sad možeš da diktiraš
istoriju...
TRPISTRAH; Misliš? Ne znam. Harač Pašu je rastrgala njegova sostvena vojska kad je izašao da narodu podeli blago. Vojska je razgrabila blago, a narodu opet ništa nije ostalo.
PATULJAK; Narodu nikad ništa ne ostane, jer se istorija
ponavlja. Neko mora da plati, a taj neko je uvek narod.
TRPISTRAH; Posle su se ratnici meću sobom poklali oko otetog blaga i uglavnom se poubijali. Ono malo što je ostalo podavilo se po močvarama pod težinom opljačkanog zlata...
PATULJAK; Većina ipak nije znala da pliva. I to su mi neki
ratnici. Neplivači...
TRPISTRAH; Znači - tu nema nikakve naše pobede...
PATULJAK; Kako nema? Kako nema? A Reket Efendija koga i dan danas držimo u kazamatu u podrumu?!
TRPISTRAH; Ali on je sam tražio da ga smeste u podrum...
molio je...
PATULJAK; A ne, ne. Moglo bi se reći da sam ja zaslužan za njegovo hapšenje...
TRPISTRAH; A da nisi zaslužan i što je Pinđur Balija uobrazio da je mačak pa ga sad love miševi po podrumu? I mi smo u to vreme bili ludaci. Jesi li ti bio uobrazio da si div?
PATULJAK; Ja, pa ja sam u duši i sada div... Ali pogledaj s
druge strane. Je li vojska koja nas je opkolika pobijena ili
razbežana? Jeste. Jel’ njihov efendija u našem zatvoru, a
paša dva metra pod zemljom? Jel’ to pobeda? Jeste!
TRPISTRAH; Ja se ne osećam k’o pobednik! Ikonija otvorila farmu gusaka i ne dolazi na dvor. Melanija se zatvorila na svoju farmu žaba. Anđelija stalno hoće da se uda za mene, a meni nije do ženidbe...
PATULJAK; A Boranija ti se zaljubila i crnca!
TRPISTRAH; Ti ako se osećaš pobednički, sam piši istoriju, a meni je istorije previše.
PATULJAK; Ja ću i da pišem, da znaš a ti nemoj posle da se ljutiš kad se tamo ne prepoznaš!
(ode i ostavi Trpistraha zamišljenog)

15. scena - Poslednja u ovoj bajci
Ulaze Boranija i Abudabu, držeći se za ruke stidljivo.

BORANIJA; Tata, jesi li sam?
TRPISTRAH; Vladar je uvek sam, dete moje.
ABUDABU: Mosa kine jiko znane da se našapo.
TRPISTRAH; Šta kaže?
BORANIJA; Nema veze!
TRPISTRAH; Nikad taj neće naučiti naški?
BORANIJA; Naučiće...Tata, ja bih da se udam za njega...
TRPISTRAH; To si došla da me pitaš?
BORANIJA; Došla sam da ti kažem!
TRPISTRAH; Znači već si rešila... nego... vidiš kako si ti
odlučna, nikog ništa ne pitaš. Tačno znaš šta ‘oćeš. To su
prave vladarske vrline.
BORANIJA; To su devojačke mane tata.
TRPISTRAH; što je mana za devojku za vladarsa je vrlina. Zato ću ja da se povučem. Da abdiciram u tvoju korist, a ti
vladaj.
BORANIJA; Tata, ja ne znam da vladam, hoću samo da se udam.
TRPISTRAH; Ni ja ne znam da vladam. Učio sam 30 godina i opet ne znam. Idem u penziju.
BORANIJA; Čekaj ćale, to nije u redu...
TRPISTRAH; Izvinite, moram da brišem. Dolazi Anđelija i opet će da me prosi. Bežim. Odoh...
BORANIJA; Ej, jel’ da se udajem ja?
TRPISTRAH; (već otišao) Kako ‘oćeš....
ABUDABU: Nego šta! Udaješ se!
(čvrsto je zagrli i ljubi, dok prolazi Anđelija)
ANĐELIJA: Trpistraše, stani da ti objasnim. Na ženi kuća počiva. (primeti ljubavnike) Gle! Tako mladi a već se ljube! Hm! Nekad su se bajke završavale venčanjem, a ne vanbračnim ljubakanjem.

Kao što reče Anđelija to je Kraj
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10637
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Povratak na POZORIŠNI TEKSTOVI ZA DECU

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron