Rolad Dal - Veštice

[branko]

Rolad Dal

Veštice

(adaptacija Džejms Vud)

1.

PRAVE VEŠTICE

Diže se zavesa.

Izabran asambl je u polukrugu. Kako radnja napreduje, neki glumci iskorače da bi odigrali svoj deo, a onda se povuku. Bakin sto i stolica su na jednoj strani. Fanfare.

SVI: Veštice Roalda Dala…(Fanfare) Početak priče. (Fanfare)

Glumac 1: Božićni praznici.

Glumac 2 : Zimski sunčan dan. (Huuu, duvaju u prste )

Glumac 3: Severno od Osla. (trljaju ruke)

Glumac 5 : (Kreće napred, na kolenima i imitira vožnju ) Tata vozi.

(Grupa 1 počinju sa brujanjem da bi sugerisali rad motora, zvuk se pojačava kako se drama pojačava)

Glumac 6: (Kreće napred, puzi pored “ Tate” ) Mama pored njega.

Glumac 7 : (Kreće napre, stoji iza “ Mame” i “ Tate”) Ja sedim pozadi.

Glumac 8: Klizava staza

Glumac 9: Kočenje

Grupa 2 : (Eho )Kočenje.

Glumac 10 : Klizanje.

Grupa 2 : (Eho) Klizanje.

Glumac 11: Izgubili su kontrolu…(Van kontrole… )

Grupa 2 : (Eho) Izgubili su kontrolu…(Van kontrole… )

Glumac 12 : Van ceste.

Grupa 2 : (Eho) Van ceste.

Glumac 13: Preturaju se …

Grupa 2: (Eho) Preturaju se (Klimaks) Pravo u stenovitu uvalu.
(klisuru)

(TIŠINA)

(SVI Spuste svoje glave, da bi sugerisali lomljenje kola)

Glumac 7 (Dečak): (Prestrašen plač) Mama! Tata! Ne!
(On polazi napred i trči u naručje glumca 14 (baka), koja dolazi izpred stola i stolice da bi ga prihvatila . Glumci 5 i 6 vraćaju se u polukrug)

Baka: (obgrli dečaka): Isplači se dragi moj dečače. Baka je ovde.

Dečak: Šta ćemo sada da radimo?

Baka: Ostaćeš samnom, a ja ću se brinuti o tebi.

Dečak: Zar se ne vraćam u Englesku?

Baka: Ne. Ne bih to nikada uradila. Nebesa će uzeti moju dušu ali će Norveška zadržati(čuvati) moje kosti.

Baka: Drago moje, moram te nešto važno naučiti.

Dečak: Šta to, bako?

Baka: O vešticama.

Dečak: Veštice? Sa smešnim crnim šeširima i crnim ogrtačima, koje lete na metlama?

Baka: Ne. One su za bajke. Govorim ti o pravim vešticama.

Dečak: Prave veštice?

Svi: Prave veštice?

Baka: Prave veštice.

Svi : Prave veštice.

Baka: Drago moje , nećeš dugo živeti na ovom svetu ako ne znaš da uočiš
(prepoznaš)vešticu kada je vidiš.

Dečak: Onda mi reci, molim te!

Svi: Molim te. MOLIM TE!

(Polako baka uzme knjigu sa stola i otvori je da bi dečaku pokazala sliku. Kad pronađe stranu, glumci 18 , 19 i 20 (PRAVE VEŠTICE) iskorače izgledajući kao obične žene.)

Dečak: (Gledajući u knjigu) One ne izgledaju kao veštice!

Baka: Naravno da ne. Kada bi izgledale kao veštice lako bismo ih opkolili i strpali ih u mašinu za mlevenje mesa. Pogledaj, postoji znak. Nose rukavice!

Dečak: I moja mama je nosila često rukavice…

Baka: Ne i leti, kada je vruće. Ne u kući. A veštice upravo to rade.

Dečak: Zašto?

Baka: Zato što nemaju nokte . (PRAVE VEŠTICE skoro u koreografskom slonj motion-u skidaju rukavice) Imaju tanke, savijene kandže, kao mačke.

(Prave veštice preteći gestikuliraju svojim kandžama )

Dečak: Uhhhhhh!

Svi: Uhhhh!

Baka: Drugi znak. Nose perike. Prave veštice su uvek ćelave.

(Prave veštice skidaju perike, otkrivajući ćelave glave) Na veštičijoj glavi ne raste ni jedna jedina dlaka.

Dečak: Grozno!

Baka: Odvratno.

Svi : Odvratno.

(Prave veštice počinju da češaju svoje glave)

Baka: A perike im stvaraju gadne plihove na galvi. Veštice ih zovu perični (perikin) osip.

(I ne svrbi polovično!)

Dečak: I šta još, bako?

Baka: One nanjuše smrdljive talase dece.

Dečak: Ja ne ispuštam smrdljive talase, zar ne?

Baka: Meni ne. Meni mirišeš na maline sa šlagom. Ali, što si čistiji , to si im smrdljiviji.

Dečak: Nikad se više neću okupati.

Baka : Ne preteruj. Jednom mesečno je sasvim dosta svakom pametnom detetu.

Dečak : Kako te volim, bako! (grli je) Ali na šta im , bako, mirišem?

Baka: Vešticama mirišeš - sva deca mirišu- na sveži pseći izmet.

Svi: Sveži pseći izmet.

Dečak: Sveži pseći izmet? Ne verujem! (uvređeno) Ja ne smrdim na pseći izmet.

Baka: Nema smisla da se prepiremo oko toga. To je činjenica. Tako, ako vidiš ženu koji zapuši nos kada ulicom prolazi pored tebe , ta žena bi lako mogla biti veštica. A, sada, pogledaj njihova stopala.

Dečak: Ništa posebno !

Baka: Pogrešno. Nemaju prste.

(Prave veštice skidaju cipele otkrivajući svoje patrljke)

Dečak: Uhhh!

Svi: Uhhh!

Baka: I poslednje ali ne i manje važno, veštice imaju modru pljuvačku. Modru kao borovnica.

(Prave veštice se nasmeše prvi put, otkrivajući izmaglicu plavih zuba. Preteći se cerekaju, krevelje)

Svi: (Eho kreveljenja)

(Prave veštice se vraćaju u polukrug)

Baka (zatvarajući knjigu) Tako, dragi moj dečače, sada znaš!

Dečak : Da li ima veštica u Engleskoj?

Baka: Naravno.Svaka zemlja ima svoje tajno društvo Veštica. Engleske veštice su možda najopakije na celom svetu.

Dečak: Pa,šta one rade tako strašno.

Baka: NJihova omiljena smicalica je da umešaju prašak koji dete pretvara u stvorenje koje odrasli mrze.

Dečak: Kao na primer?

Baka: Kao na primer puž balavac. Onda odrasli stanu na puža i zgenječe ga, a da ni ne zanju da je to dete, a možda i njihovo dete.

Dečak: To je užasno podlo!

Baka: Takve su ti engleske veštice.

Dečak: Ta ... društva veštica. Da li ona imaju sastanke? Kao na primer, šahovsko društvo u školi.

Baka: Imaju godišnje okupljanje na kojem im predavanje drži Vlika Glavna Veštica celog sveta.

Dečak: Velika glavna veštica?!

Baka: Da, da. A, sada, drago moje, vreme je za spavanje. Sutra rano putujemo u Burmunt. Lekar mi je rekao da će mi prijati morski vazduh.


VELIKA GLAVNA VEŠTICA


(Diže se zavesa ,otkrivajući dečaka ispred hotelskih vrata; krici galebova)

(Vratar izlazi iz hotela njuši vazduh i pompezno se kočoperi)

(Bruno DŽenkinks ulazi i staje pored vratara, drsko imitira njegov stav i pravi grub izraz lica. Podsmeva se vrataru koji pokušava da ne odreaguje na njegovu drskost. Bruno, onda, seda na stepenice, uzima zemičku sa šlagom iz papirne torbe i provokativno počinje da je jede)
(Dama (Veštica) ulazi i pokušava da uđe u hotel. Bruno joj se nalazi na putu. Pokušava da ga zaobiđe ali on sklizne duž stepenice da bi joj blokirao put.)


Vratar: Dabar dan, gospođo. Dobrodošli! Idite samo pravo i tamo je sastanak.

Dama: Hvala vam, gospodine. Vrlo ste ljubazni.

(Otvara vrata. I pre nego što je dama mogla da uđe, Gospodin DŽenkins se pojavljuje iz unutrašnjosti i grubo probija)

Gospodin DŽenkins(glasno): Bruno!!

Bruno: Da, tata! (Dama nekako uspeva da uđe)

Vratar: Da li nekako mogu da vam pomognem, gospodine DŽenkins?

Gospodin DŽenkins: Ne, ne možete. Vi pomažete jedino kada dobijate napojnicu (na kraju!) BEAT IT BUTTONS!


Bruno: Da, BEAT IT, BUTTONS! (Smeje se)

Vratar: Kako želite, gospodine. (Ulazi unutra)

Gospodin DŽenkins: Začepi, Bruno. Gde ti je mama?

Bruno: Otišla je da mi kupi krofnu!

Gospodin DŽenkins: Ti ćeš se pretvoriti u krofnu jednog dana, debeli lenjivče!

Bruno: Pa?

Gospodin DŽenkins: Kaži mami da sam u baru i da je čekam tamo! (Ulazi)

Bruno: Vreme za cuganje, je li tata?

Gospodin DŽenkins: (Zastaje kod vrata) Šta si rekao?

Bruno: Vreme za ručak, zar ne, tata?

Gospodin DŽenkins: Pazi šta govoriš!

(Druga dama se pribpižava. Vratar otvara vrata sa unutrašnje strane, kucajući gospodinu DŽenkinsu)

Gospodin DŽenkins(Vrtaru): A, ti, pazi šta radiš!

Vratar: (umiljato) Izvinite , Gospodine DŽenkins! (Gospodin DŽenkins grubo ulazi ispred dame)

Gospodin DŽenkins (Dami) : Pazi!

Vratar: Dobar dan, gospođo. Samo pravo!

(Bruno vadi lupu i fokusira je na korak. Dečak (Luk) ulazi, noseći kutiju)

Dečak(Luk): Zdravo, Bruno!

Bruno: Šta imaš tu. Nešto za jelo? Daj mi malo!

Dečak: Baka mi je dala nešto novca pa sam otišao u prodavnicu za kućne ljubimce.

Bruno: Šta si kupio?

Dečak: Bele miševe. Zvaću ih Vilijam i Meri.

Bruno: Dosadno. Pogodi koje ljubimce ja imam!

Dečak: Koje?

Bruno: Činčile i kune. Napraviću meni i mami kaput.

Dečak: Oh?!

(Još jedna Dama dolazi, prekorači Bruna i uđe u hotel)

Bruno: (Koncentriše se na svoju lupu) : Kladim se da moj tata zarađuje više od tvog!

Dečak: Verovatno.

Bruno: Koliko kola ima tvoj tata?

Dečak: Nijedna.

Bruno: Moj ima tri.

Dečak: Šta radiš sa tom lupom.

Bruno: Pečem mrave!

Dečak: To je strašno! Prestani! (Pokušava da zgrabi lupu)

Bruno: Izgubi se! Odbi! (Izbije tuča)

(Gospođa DŽenkins dolazi, noseći torbu)

Gospođa DŽenkins: Bruno! (Pokušava da odvoji dečake)

Gospođa DŽenkins (dečaku) Napasniče (Jako udari po ruci za koju misli da pripada dečaku ali ustvari udari Brunovu ruku) Pusti mog malog Bruna, čuješ li me!

Bruno: (plačući) : Oh, mama…

Gospođa DŽenkins: (Ide prema Brunu i čisiti ga) Pogledaj se, šorts ti je potpuno isprljan.

Bruno: On je pokušao da uzme moju lupu…

Gospođa DŽenkins(Dečaku): Ti se drži dalje od mog malog Bruna. Jesi li me čuo?
(Brunu) Evo tvoja krofna, zlato moje...

Bruno (Uzimajući krofnu halapljivo): Pitaj ga šta mu je u toj kutiji,mama!

Gospođa DŽenkins: Zašto? (Dečaku)

Dečak: To su Vilijam i Meri.

Gospođa DŽenkins: Kako misliš Vilijam i Meri? Daj da pogledam!

(Otvara kutiju. Glava miša izviri ili gospođa DŽenkins jednostavno pogleda u unutrašnjost kutije) AHHHHH! MIŠEVI! AHHHHH!

(Utrčava u hotel vrišteći)

Bruno: (grakće uz smeh , dozivajući je) Tata je u baru,mama! (Ali ona je otišla) Glupava, stara veštica!

Dečak: (oprezno): Šta si rekao?

Bruno: Ma, ništa!

Dečak: Bolje da odem do bake...

(Vratar mu otvara vrata. Dečak ulazi u hotel)

(Druga dama(Veštica) ulazi. Pozdravlja je vratar dok ulazi u hotel)

(Bruno sedi na stepenicama i počinje da jede krofnu i vadi džem prstom)

(Vratar silazi niz stepenice praveći se da ne primećuje Bruna. Udiše
duboko dva puta)

(Druga dama (Velika Glavna Veštica) ulazi. Prestaju krici galebova. Vratar se okreće i vidi je. Reaguje kao da ga je hipnotisala)

Vratar: Dobar dan , Madam!

Velika Glavna Veštica: (šarmantno): Dobar dan. Da li je ovo hotel u kome se održava godišnja skupština kraljevskog društva za zaštitu dece od nasilja?

Vratar: Kako da ne, gospođo! Dobrodošli!

(Drži joj vrata. Velika Glavna Veštica počinje da se penje na stepenice ali odjednom staje. Počinje da njuši , nežno koliko je to moguće, okreće se prema izvoru smrdljivih talasa , a to je Bruno. Prilazi mu)

Velika Glavna Veštica: Opa, zdravo, mali čoveče...

Bruno: Eh?

Velika Glavna Veštica: Ličiš na tu krofnu, jel’da? (Bruno klima glavom) Ali šta će se dogoditi kada je pojedeš? Da li bi želeo malo čokolade?

(Daje mu štanglu čokolade)

Bruno: (@eljno): Da (Odlomi parče i jede ga)

Velika Glavna Veštica: Ukusna?

Bruno: Odlična!

Velika Glavna Veštica: Da li bi želeo još malo?

Bruno: Da!

Velika Glavna Veštica: Daću ti još šest štangli čokolade ako dođeš u dvoranu za sastanke u hotelu u tri i dvadeset i pet.

Bruno: Šest štangli... Biću tamo!

(Velika Glavna Veštica ulazi u hotel, vratar drži vrata dok ona prolazi)

Bruno: Možeš da se kladiš da ću biti tamo!

(Pohlepno trpa još čokolade u usta dok se zavesa spušta)


VEŠTIČIJI GODIŠNJI SASTANAK

(Dižu se zavese)

(Dečak ulazi, noseći kutiju sa rupom na poklopcu. Prolazi kroz redove stolica, a onda seda na jednu)

Dečak: Perfektno mesto da se igram sa mojim ljubicima Vilijamom i Meri...

(Dečak otvara kutiju i počinje da se igra sa miševima. Odjednom glavni konobar ulazi. Svetla naglo zasvetle..Dečak se uspaniči....)

Glavni konobar: Ovamo, moje dame...

(Dečak se sakrije iza neke table , kako armija gospođa (Veštica) ulazi)

(Glasno se pozdravljaju)

Veštice: Oh, zdravo, Beatris. Što ti je divna haljina! ...Agata, baš mi je drago što te vidim...Da li si dobro putovala? Dođi i sedi do mene, Mili draga... Oh, nisam te videla od prošlog sastanka...(itd.,itd)

(Uspele su da se smeste, sede okrenute platformi. Dok pričaju, neke češkaju vratove. Sve gospođe nose rukavice...)

(Glavni konobar poziva na pažnju)

Glavni konobar: Dame Kraljevskog društva za zaštitu dece od nasilja, pozdravite vašeg Predsednika.

(Veselo tapšanje... Velika Glavna Veštica ulazi u stilu. Penje se na platformu. Glavni konobar izlazi)

(Veštica 1 klanjajući se Velikoj Glavnoj Veštici brzo nestaje, a onda se vraća noseći ključ da pokaže da je zaključala vrata)

(Tišina. Polako Velika Glavna Veštica skida periku, a onda masku, otkrivajući smežurano, truležno, zastrašujuće lice. Veštica 1 uzima periku i masku oprezno ,a onda se vraća na svoje mesto.Ostale veštice posmatraju sa strahopoštovanjem)

Velika Glavna Veštica: Možete skinuti svoje perike i izvetriti svoje pegave
(bubuljičave) lobanje!

(Sa uzdahom zadovoljstva veštice skidaju perike i pokazuju se njihove ćelave glave.Perike smeštaju u svoje torbe ili na pod. Neke češkaju svoje glave)

Velika Glavna Veštica: Veštice iz Inklanda! Bednice! Beskorisne,lenje, veštice! Vi ste jedna hrpa dokonih crva koje ničemu ne služe...(@amor zabrinutosti među vešticama) Dok sam ručala ,gledala sam kroz prozor na plažu. I šta sam imala da vidim! Da li sam videla nekakav prizor koji bi mi skrenuo pažnju sa jela?! Ne, na stotine smrdljive i odvratne dece se igraju na pesku! Zašto ih se niste otarasile? Da čujem, zašto? (Nema odgovora) Ah, da, znam, znam! Uradićete vi nešto bolje!

Veštica 1 (Stoji i hrabri ostale): Hoćemo, Vaša Veličanstvo!

Veštice: Hoćemo, vaše veličanstvo!

Velika Glavna Veštica: Ovo je moje naređenje: Da se svako dete u Inklandu zbriše, smrvi, zdrobi pre nego što dođem ovde ponovo sledeće godine.

(Veštice otežano dišu)

Veštica 2: Svu decu? Mi nikako ne možemo da zbrišemo sve njih!

Velika Glavna Veštica: Ko je to rekao? Ko se to usuđuje da se raspravlja samnom?
(Gleda okolo. Veštice se skrivaju. Dramatično pokazuje na Vešticu 2) To si bila ti! Z ar ne?

(Veštica 2 ustane gušeći se od straha)

Veštica 2 : Nisam tako mislila Vaše Veličinstvo!

Velika Glavna Veštica: Dolazi ovamo!

(Ona klimne glavom. Veštica 2, hipnotisano se približava platformi)

Veštica 2: Nisam htela da se raspravljam , vaše Veličinstvo! Ja sam samo pričala sa sobom. Kunem se!

Velika Glavna Veštica: Veštica koja se drzne da kaže da ja grešim neće ostati sa nama baš dugo!

Veštica2: Oprostite mi, Vaše Veličinstvo! (Popne se na platformu blizu ulaza)

Velika Glavna Veštica: Glupa veštica koja brblja, mora goreti dok joj ne pocrni i poslednja koščica!

Veštica2 : NE! NEE! Poštedite me! (Byljeći u Vešticu2, Velika Glavna Veštica gestikulira. Lete varnice. Diže se dim. Crveno svetlo pogodi Vešticu2 dok se ova previja) AAAAHHHH!

(Veštica 2 nestaje)

(Veštice izražavaju strahopoštovanje uzdahom. Dečak, vidljiv publici, ali ne i vešticama, takođe reaguje)

Velika Glavna Veštica: Nadam se da me danas niko više neće naljutiti!

(Veštica 1 se pažljivo penje na pozornicu i pronalazi oprljene ostatke odeće Veštice1. Podigne ih. Veštice uzdahnu.)

Velika Glavna Veštica: Ispržena kao uštipak, skuvana kao šargarepa. NJu nikada više nećete videti.Sada možemo krenuti na posao.

(Sledeća scena bi trebalo biti ritmična i da joj raste intezitet.)

Velika Glavna Veštica: Dole deca! Sredimo ih!

Veštice: Skuvati im kosti i spržiti im kožu!

Velika Glavna Veštica: Smrskati ih, stisnuti ih, spljeskati ih!!!

Veštice: Slomiti ih, drmati ih, spljeskati ih!

Velika Glavna Veštica: Imam plan! Veliki plan!

Veštice: Ima plan. Veliki plan!

Velika Glavna Veštice: Kupićete poslastičarnice!

Veštice: Kupićemo poslastičarnice!

Velika Glavna Veštica: Napunićete ih uksnim slatkišima i sočnima čokoladama!

Veštica: Ukusnim slatkišima i sočnima čokoladama.

Velika Glavna Veštica: Napravićete veliko gala otvaranje sa besplatnim slatkišima i čokoladama za svako dete!

Veštice: Besplatni slatkiši i čokolade za svako dete!

(Veštice1 ustane i uzvikne oduševljeno)

Veštica 1: Otrovaću slatkiše i čokolade i srediti decu kao lasice!

(TIŠINA)

Velika Glavna Veštica: Tako nešto nećeš uraditi,tikvo bez mozga! Otruj ih i uhvatićete za pet minuta. NE! Mi veštice koristimo samo magijy!

Veštice: Magija! Magija! Magija!

Velika Glavna Veštica: Napunićete svaku čokoladu i svaki slatkiš mojim poslednjom, najboljim magičnom receptom!(Uzdah divljenja kada pokaže flašu sa napitkom) Formula 86. mišotvorca sa odloženim (usporenim) delovanjem!

(Uzbuđeno slavlje i apalauz)

Velika Glavna Veštica: Zapišite recepte! (Veštica 1 otkriva tablu na kojoj je ispisan sadržaj) Primetićete neke neobične sastojke: grakteće jaje, kandža krabe- krckavca, kljun brbljivca. Pomešajte ih sa četrdeset pet mišijih repova isprženih na ulju od dlake dok ne postanu krti .

Veštica1 : Šta da radimo sa miševima kojma su repovi otkinuti?

Velika Glavna Veštica: Kuvajte ih na laganoj vatri u žabljem saftu jedan sat. A, onda dodate dva tajna sastojka. Pogrešan kraj teleskopa...

Veštica1: Za čega će to, o Mudrosti!

Veštica Glavna Veštica: Kada hoćete da vidite dete umanjeno, gledate ga na pogrešan kraj teleskopa, zar ne?!

Veštica 1 (Prema drugima): Ona je čudo! Ko bi se drugi toga setio!

Velika Glavna Veštica: I konačno, da biste proizveli učinak odloženog dejstva, ispecite u rerni sat koji je navijen da zvoni u devet sati ujutru!

Veštica 1: Kakva genijalnost!(Odbaci list sa sastojcima)

Velika Glavna Veštica: Ybrizgajte jednu kapljicu formule u svaki slatikiš ili čokoladu, otvorite radnju i kada deca navale u vaše poslastičarnice posle škole...

(Nastavi pevajući sledeće stihove)

Veštice: Uraaa!
Dole s decom! Dokrajčimo ih!
Skuvati im kosti i spržiti kožu!
Stisnuti ih, zgnječiti ih, slomiti ih!

(Veštice divlje proslavljaju. Sednu ponovo kada im Velika Glavna Veštica stavi do znanja da traži njihovu pažnju)

Bruno: Pustite me unutra! Hej!! Pustite me unutra! (Još lupanja)

Velika Glavna Veštica: Brzo, veštice, perike na glave!

(Stavljaju perike)

(Veštice žure da se upristoje)

Bruno (Iza vrata): Požurite! Rekli ste u tri i dvadeset pet!

Velika Glavna Veštica: Veštice , gledajte sad ovaj prizor! Danas sam ovom smrdljivom detetu dala čokoladu u kojoj je dodata moja formula!

Bruno: (Iza vrata) Gde su te čokolade koje si mi obećala? Došao sam da ih zbrišem!

Velika Glavna Veštica: Ne samo smrdljiv nego i alav! Ova formula je natempirana na pola četiri!(Stavlja periku, koju je dodala Veštica1, ali ne i masku) Pustite ga!

(Veštica 1 uzima ključ i izlazi sa scene da bi otključala vrata)

(Bruno ulazi i prilazi. Veštica1 ga prati)

(Velika Glavna Veštica stojeći okrenuta leđima silazi niz scenu)

Velika Glavna Veštica: Dragi mali čoveče. Imam tvoju čokoladu za tebe. Dođi i pozdravi sve ove divne dame!

(Bruno se sjuri na platformu, praćen pogledima nestrpljivih veštica)

Bruno: OK, gde je moja čokolada? Rekla si šest štangli!
Velika Glavna Veštica: (Proveravajući sat) Još trideset sekundi!

Bruno: Šta? (Ne dobija odgovor. Prilazi Velikoj Glavnoj Veštici) Šta se ovde do vraga dešava?

Velika Glavna Veštica: Dvadeset sekundi!

Bruno: (Posteje sumnjičav): Daj mi čokoladu i pusti me odavde!

Velika Glavna Veštica: Petanaest sekundi!

Bruno: (Gledajući u veštice): Hoće li mi neka od vas trulih ludača ljubazno reći o čemu se ovde radi?

Velika Glavna Veštica: Deset sekundi!

(Okreće lice prema Brunu, koji prestrašeno vrisne)

Veštice: (Okružujući Bruna preteći ali sa oduševljenim očekivanjem) Devet… osam…sedam…šest…pet…četiri…tri…dva…jedan…NULA!!

Velika Glavna Veštica: Imamo paljenje!

(Alarm glasno zvoni kako je Bruno doguran do stola B, okružen uzbuđenim vešticama. On se ukoči pošto Veštice fokusiraju oči na njega…)



Velika Glavna Veštica:

Ovo smrdljivo derle, (ovo gadno đubre)
Ova strašna mala vaška
Uskoro će postati
divan mali miš !

(Bljesak. Jeziv zvučni efekat. Brunova glava postaje kao miš; njegove ruke, poput šapa, češa zamišljene brkove. Na trenutak se vidi kako drhti iza veštica koje posmatraju)

(Nestaje sa vidika. Veštice se udaljavaju od stola. Bruno je nestao. Na njegovom mestu je miš)

Veštice: (Aplaudiraju) Bravo! Uspela je ! Funkcioniše! Fantastično!

(Velika Glavna Veštica tera miša (zvukom iš) zadnjim delom ruke, a on užurbano izlazi probijajući se kroz veštice, koje reaguju)

Velika Glavna Veštica: Veštice, Videćemo se na večeri u osam. Pre večere , veštica koja više ne može da se penje na drvo u potrazi za groktavim jajetom za formulu, može doći u moju sobu. Pripremila sam za svaku(Pokazuje bocu sa napitkom) po flašu, koja sadrži ograničenu količinu. Pet stotina doza.

Veštice (Predvođene Vešticom 1) Hvala Vam, hvala Vam, Vaša Visosti! Kako ste pažljivi!

Velika Glavna Veštica: Soba četiri - pet - četiri. Pitanja?

Veštica 1: O vaša Visosti, šta će se desiti ako neku od čokolada koju podelimo pojedu odrasli?

Velika Glavna Veštica: To će biti samo loše za odrasle! Ovaj sastanak je završen!

(Veštice odlaze. Iza stola A dečak se opustio, sa olakšanjem. Ispružio je i protrljao svoja bolna kolena)

(Odjednom…)

Veštica1(Vičući): Stanite! Zaustavite se! (Raširila je nozdrve, njušeći nestrpljivo. Okreće lice prema stolu A. Veštice se zaustave i slušaju) (Veštica 1 prati miris) Pseća govna. Osećam miris svežih psećih govna.

Velika Glavna Veštica: Kakva je sad to glupost? Nema dece u ovoj sobi!

Veštica1: Pojačava se ! Zar niko od vas ništa neoseća? Pseća govna.

(Sada sve veštice njuškaju)

Veštice: Pseća govna! DA!Da! Pseća govna! Fuuuu!

(Napreduju prema stolu A. Dečak je preplašen)

(Veštica 1 pogleda iza stola)

Veštica 1(ktikne) :Dečak! Dečak! Dečak!

(Skup zlih duhova proizilazi iz trke. Dečak trči kroz veštice, očajnički pokušavajući da pobegne. Trči svuda. Veštice ga jure. On vrišti.

Velika Glavna Veštica: (Sa platforme) Zgrabite ga. Nek prestane da vrišti! Uhvatite ga, idioti!

(Dečak je okružen. Bespomoćan, on se predaje. Podižu ga na sto.)

Velika Glavna Veštica:Mali špijunski crve! Ti mala smrdljiva bubuljice! Video si najtajnije stvari! Zato sada moraš da uzmeš lek!

Dečak: Upomoć! Upomoć! Bakooooo!

Velika Glavna Veštica: Otvori usta!

(Veštice mu otovore usta. Velika Glavna Veštica dramatično otvara flašu sa napitkom i podiže je visoko gore (iznad glave).


Velika Glavna Veštica: Pet totina doza. To je tako jako da ćemo videti reakciju odmah!

(Sipa napitak u dečakova usta. Dečak maše glavom odupirući se. Veštice ga okružuju.)

(Čudan , deformisan zvuk zvona. Svetla pulsiraju)

(Kada efekat prestane, veštice iskorače)

(Na stolu nema znaka od dečaka. Samo miš koji drhti. Veštice se cerekaju sve glasnije i pokazuju prstom na mišića)

(Zavesa se spušta)

DEČAK – MIŠ

(Zavese se dižu)

(Ulazi dečak, obučen kao miš. Skakuće i njuška naokolo, a onda gleda unaokolo)

Dečak: (Zove) Bruno! Bruno! Bruno DŽenkins! (Nema odgovora. Dečak srećno skakuće)

(Publici) Trebalo bi da sam tužan. Treblo bi da sam očajan. Mislim, nikad nisam mašato da postenm miš kao što sam sanjao da budem filmska zvezda. Ali sada kada sam miš uviđam neke prednosti. Znam da miševe nekad otruju ili budu uhvaćeni u zamku ali i dečake ubijaju, pregaze ili se gadno razbole. Dečaci moraju da idu u školu. Miševi ne. Miševi ne moraju da polažu ispite. Kada miševi odrastu ne moraju da idu na posao. Mmmm. I nije tako loše biti miš. Slobodan sam kao Vilijam i Meri. Nadam se da su dobro!

(Bruno obučen kao miš, ulazi jedući krišku hleba)

Dečak: Zdravo, Bruno! (Bruno klimne) Šta si našao?

Bruno: Stari sendvič sa ribljom paštetom. Baš dobro! Pomalo siroovo!

Dečak: Slušaj, Bruno! Sada kada smo obojica miševi, mislim da bi trebalo da razmislimo o budućnosti.

(Bruno prestaje da jede)

Bruno: Kako misliš MI? Činjenica da si ti miš nema nikakve veze sa mnom!

Dečak: Ali i ti si miš, Bruno!

Bruno: Ne lupaj! Nisam miš!

Dečak: Na žalost, ipak jesi!

Bruno: Sigurno da nisam. ti lažeš. Ja definitivno nisam miš!

Dečak: Pogledaj svoje šape!

Bruno: Ti si budalast! Moje šape? (Pogleda ih. ) AHHH! Dlakave su
(Oseća svoje uši i brkove) Ugh! Ja sam miš! (Počne da plače)

Dečak: To su veštice uradile!

Bruno: Ne želim da budem miš! (Još više plače)

Dečak: Ne budi smešan, Bruno! Ima i gorih stvari nego biti miš. Možeš da živiš u rupi.

Bruno: Ne želim da živim u rupi.

Dečak: Ali možeš da miliš do ostave noću i glockaš kekse, kornfleks i druge stvari…možeš da se nakrkaš, budalice!

Bruno: (Podigne nos) E, to je pamet! A, kako misliš da otvorim frižider da dohvatim hladnu piletinu i ono što je ostalo! To radim svako veče kod kuće.

Dečak: Možda će ti tvoj bogati tata kupiti specijalno mali frižider za miša, koji možeš da otvoriš.

Bruno: (Iznenadna misao): Moj tata. Šta će on reći? A. moja mama! Ona mrzi miševe…(kukajući) Šta ćemo da radimo?

Dečak: Otići ćemo do moje bake. Ona će razumeti. Ona zna sve o vešticama.

Bruno: Šta ovo ima sa vešticama? Koje veštice?

Dečak: Veštice koje su nas pretvorile u miševe. Velika Glavna Veštica ti je dala čokoladu, sećaš se?

Bruno: Šta, ona? Jadni stari šišmiš!

Dečak: Pa, dobro. Prati me do bakine sobe. Dole kroz hodnik, trči ko lud.

Bruno: Ali…

Dečak: Nema pričanja. I nemoj da dozvoliti nikome da te vidi! Ne zaboravi: Svako ko te vidi pokušaće da te ubije!

Bruno: (Preplašeno)Ooooh!

Dečak: Hajdemo!
(PLES)
(Prvo jure duž zamišljenih zidova, povremeno zastajući da provere da li je put slobodan. Oprezno zastaju kod ivice zamišljenih zidova, a onda opet krenu do drugog zida. Bruno zaostaje (vuče se) i mora de se ohrabri , čak i gurne) (Nailaze na baku.)

Dečakov glas: Bakoooo! To sam ja, Dečak! Ovde dole!(Baka pogleda dole na pod ispred vrata i dahće) Uhvatila me je veštica!

Baka: Veštica? (Baka podiže lutku dečaka- miša i nosi ga u sobu. Šokirana je i počinje da plače)

Dečakov glas: Ne plači, bako! Moglo je biti i gore. Još uvek sam živ! I Bruno je! I njega je uhvatila veštica! On je u hodniku!

(Baka se savija kod izlaznih vrata da uzme Bruna- miša. Ulazi u sobu i stavlja oba miša na toaletni stočić. Glumci, koji se ne vide iza stočića, manipulišu lutkama)

(Baka seda , zapanjena) (Iznenada, Bruno vidi činiju sa voćem)

Brunov glas: Mmmm. Banane!! Volim banane!Ogulite mi jednu, molim Vas? (Baka, skoro u transu, ustaje i oguli mu jednu bananu!) Mmmmm! (Izvodi zvukove jedenja) (Pauza dok baka ne sedne)

Dečakov glas: Reci nešto, bako!

Bako: Oh, moj dragi Dečače, moje siroto dete. Šta ti je to uradila?

Dečakov glas: Sve je u redu , bako, stvarno! Navikavam se ! Prilično je zabavno kada na to zaboraviš (ili ne brineš o tome)!

Baka: Gde se to dogodilo? Gde je veštica sada? Da li je u hotelu?

Dečakov glas: Soba 454. Ona je Velika Glavna Veštica celog sveta!

Baka: Velika Glavana Veštica, ovde???

Dečakov glas: Da. I masa drugih veštica!

Baka: Ne misliš valjda da ovde imaju godišnji sastanak?

Dečakov glas: Imale su, bako! Bio sam tamo! Skrivao sam se. Nazvale su se Kraljevskim društvom za zaštitu dece od nasilja!

Baka: Hu! Tipično! A, kako su te uhvatile?

Dečakov glas: Nanjušile su me!

Baka: Mmm! Pseći izmet, zar ne?

Dečakov glas: Da. A onda je Velika Glavna Veštica pokazala svoju novu magičnu formulu. Pretvara decu u miševe!

Baka: Opaka stvorenja! To su ti engleske veštice!

Dečakov glas: Moramo ih zaustaviti!

Baka: Nemoguće. Veštice su nezaustavljive. Tebe su uhvatile , a sada će uhvatiti druge!

(Kratka pauza)

Brunov glas: Možete li mi oguliti još jednu bananu, molim Vas?

Baka: (Guli bananu) Da li on ikada prestaje da jede?

Dečakov glas: Ne. (Iznenada) Ima još jedna stvar, bako. Brunovi roditelji. Oni ne znaju da je on miš.

Baka: To ću srediti ali zautaviti veštičiji veliki plan, to je već druga stvar!

Dečakov glas: (Ima ideju) Bako, moram nekako doći do njene magične formule!

Baka: Pa?

Dečakov glas: (Razrađuje plan) Kad bih samo mogao da ukradem jednu bočicu?! Pet stotina doza! Deluje isto na odrasle kao i na decu, tako je ona rekla! Ko, onda, kaže da ne bi delovao i na veštice? Zar ne vidiš?

Baka: (Polako) Shvatam! Shvatam!

Dečakov glas: Veštice se sastaju na večeri u osam večeras!

Baka: Onda ne gubimo vreme! Moj pametni, dragi dečko!

Dečakov glas: Miš!

Baka: Dobro, Dečak - miš! (Govoriti besedničkim tonom) ZA SPAS DECE ENGLESKE! AKCIJA!!!

PLES (Prikaz krađe napitka i sipanja u supu)

DEČAK - MIŠ POBE\UJE VEŠTICE

Glavni konobar: (Ulazi noseći gong i udarač. Posle nekoliko udaraca u gong) Dame i gospodo, večera je servirana!

(Zavese se dižu) (Muzika u pozadini dok konobari i konobarice završavaju postavljanje stolova , užurbani su dok čekaju da gosti stignu. Glavni konobar provera da li je sve u redu i odlazi. Ostavlja svoj gong van scene)

(Ulaze gosti. Ulazi i baka. Konobar se približava)

Konobar: Dobro veče, dame. Dobro veče , gospodo!

Gosti: Dobor veče.


Glavni konobar (Ultra ljubazno): Dobro veče, dame!

Velika Glavna Veštica: Dobro veče.

Glavni konobar: Vaš sto je ovde.(Glavni konobar i konobar im pomažu oko njihovih stolova. Baka ih posmatra. Kada su smeštene, Glavni konobar govori) Večeras, dame, za početak imamo zelenu supu od graška, a za glavni obrok imate izbor: pržene filete lososa ili pečenu jagnjetinu.

(Glavni šef i Drugi šef guraju svoje bifee i kuhinjske stolove na scenu. U međuvremenu glavni konobar izlazi)

Dečakov glas: Bakoooo! Vratio sam se! Misija je izvršena!

(Baka ga pokupi i stavi ga na sto, skrivenog od pogleda menijem ili vazom. Narator nastavlja da ga pokreće rukom)

Baka: Odlično, drago moje! Odlično!

Dečakov glas: Da li su Veštice stigle, bako?

Baka: One su tamo, drago moje! Pogledaj!

(Veštice živo razgovaraju)(Glavni konobar, konobar i konobarica ulaze, gurajući duboku činiju sa supom na kolicima)

Glavni konobar: Dame, Vaša zelena supa sa graškom!

(Stižu do stola sa vešticama i serviraju im supu dok se fokus vraća na bakin sto)

Dečakov glas: Popiće ga, bako! Popiće ga!! (Dečak - Miš poskakuje gore- dole)

Baka: Šššš! Budi miran! I prekrsti prste!

Dečak -Miš: Nemam prste da ih prekrstim!

Baka: Izvini. (Nasmeši se)


(Ponovo krene. Ali zaustavi ga jak zvuk zvona. Svetlo se fokusira na Veštičiji sto. Trebalo bi da se stvori jeziva atmosfera. Predlaže se da se sledeća scena uradi u SLONJ MOTION -u uz deformisane zvuke sata i zvona)

(Velika Glavna Veštica skoči u vazduh pa na svoju stolicu,a onda na sto. Hvata se za grlo, svesna da je otrovana. Dim počne da kulja oko veštičijeg stola. Veštica 1 i ostale veštice skaču na sto, druge prosto stoje. Sve se uvijaju i grče, mahajući rukama. Osatli gosti i konobari kao Baka i Gdin i Gđa DŽenkins posmatraju veštičije ponašanje u čudu. Velika Glavna Veštica skače sa stola. Shvata da je supa odgovorna za njeno ponašanje i prilazi činiji razjareno. Glavni konobar, prestravljen, gurne kolica prema veštici da bi se odbranio. Velika Glavna Veštica izbegne kolica koja udare u Gdina DŽenkinsa. Kako i ostale veštice počinju da se tersu, uvijajući se bespomoćno, Velika Glavna Veštica silazi sa scene. Sklanja periku i masku, oslobađajući svoje strašno lice publici, a onda se penje na scenu. Ostali gosti, konobari, Baka i DŽenkinsovi su užasnuti. Glavni konobar i Gdin DŽenkins idu prema Velikoj Glavnoj Veštici, koja im izvrda, i vidi jednu mogućnost da im pobegne preko kolica. Popne se na njih. Gdin DŽenkins i Glavni konobar pokušavaju da je dohvate, primoravajući je da stane u činiju )

(Svi vide kako se , vrišteći kao u noćnoj mori, Velika Glavna Veštica spušta u ogromnoj činiji i nestaje. Odvojena ruka se vidi kao posldenji deo veštice koji nestaje. Ako kolica nisu moguća, Velika Glavna Veštica može da nestane sa ostalim vešticama)

(Zapanjeni, ostali gledaju kako Glavni konobar digne periku i masku za lice koje je Velika Glavna Veštica ispustila, i pokazuje okolo. Gdin DŽenkins gleda u veliku činiju i miša koji se polako pojavljuje iz činije. Miš ga gleda i drhti od besa)

(Pošto Gdin DŽenkins i glavni konobar odgurnu kolica, postajemo svesni da su ostale veštice nestale. Sakrile su se iza ili ispod stola ili su izašle skrivene dimom)


(Zavesa se spušta)


SVE DOK TE NEKO VOLI

(Zavesa se podiže)

(Baka sedi na svojoj stolici. Veze. Na njenom stolu sedi Dečak - Miš, kojim upravlja dečak skriven iza stola)

Dečakov glas: Bako, Da li je Velika Glavna Veštica zauvek nestala?

Baka: Jeste, dargo moje. Ali Velika Glavna Veštica je poput pčelinje matice. Uvek postoji neka koja će je naslediti. Nadajmo se da će uvek postojati ljudi koji su dovoljno hrabri kao ti da pokvare njihove gnusne palnove.

Dečakov glas: Čak, iako završe kao miševi?

Baka: Iako završe kao miševi. (Pauza)

Dečakov glas: Mogu li nešto da te upitam, bako?

Baka: Bilo šta.

Dečakov glas: Koliko miševi žive?

Baka: Pa, na žalost, ne baš dugo. Samo nekolko godina. (Pauza)

Dečakov glas: Dobro. Ja ću biti vrlo stari miš, a ti ćeš biti vrlo stara baka i umrećemo zajedno.

Baka: To bi bilo idealno. (Pauza) Drago moje, jesi li siguran da ti ne smeta što ćeš biti miš do kraja života?

Dečakov glas: Ne smeta mi, uopšte. Nije bitno ko si i kako izgledaš, sve dok te neko voli.

(Bakina ruka i mišija šapica se dodirnu. Ne pričaju i izgledaju srećno dok se svetlo gasi)

(Zavese se spuštaju)

KRAJ