Милош Милошевић Шика - Новогодишња љубавна бајка

Милош Милошевић Шика - Новогодишња љубавна бајка

Postod shika » 03 Nov 2011, 13:59

Милош Милошевић Шика
НОВОГОДИШЊА ЉУБАВНА БАЈКА


ЛИЦА

КРАЉ ДОБРИЦА
КРАЉ ЗЛОБИЦА
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА
ДЕДА МРАЗ

СЛИКА 1.
(на двору Краља Добрице. Принц Доброљуб свира на гитари и пева)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
ДА ЛИ ЗНАТЕ ДОБРОЉУБА
ПРИНЦА КОЈИ НИЈЕ ШОЊА
ПРИНЦА КОЈИ НИЈЕ ТРУБА
И БЕЗ МАЧА И БЕЗ КОЊА

Рефрен: ТАТА ГА НЕРВИРА
ЈЕР МУ НЕДА МИРА
ПОШТО СТАЛНО ПЕНИ
ДА СЕ ОВАЈ ЖЕНИ

ДА ЛИ ЗНАТЕ ПРИНЦА ЈАЧА
ХРАБРОГ ПРИНЦА ОД МОРАВЕ
ЈЕС ДА НИЈЕ ПРИНЦ ОД МАЧА
АЛ ЈЕ ЗАТО ОД ГИТАРЕ

Рефрен: ТАТА ГА НЕРВИРА…

КАД УДАРИ ОН О ЖИЦЕ
КО ДА ЗАПЕВАЈУ ПТИЦЕ
ПА СВАКА ПРИНЦЕЗА ХАЈЕ
ЊЕГОВА ГИТАРА ДА ЈЕ

Рефрен: ТАТА ГА НЕРВИРА…

КРАЉ ДОБРИЦА:
(улазећи) Боље би ти било да се жениш, него што по цели дан дрндаш у ту тамбуру.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(виче не престајући да свира) Ништа те не чујем, свирам на гитари!
КРАЉ ДОБРИЦА:
(виче) Треба да се жениш!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(виче не престајући да свира) Хвала, тата, што цениш како ја свирам.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(отима му гитару из руку) Треба да се жениш! Како те није срамота? Мајка ти је у гроб отишла, а ти јој ниси испунио жељу.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Што се нисам оженио?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Што није доживела да љуља унука.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Чијег унука?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Њеног и мог!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
А ви имате унука. Ниси ми причао да имам брата?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Наравно, да немаш.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ни сестру ниси спомињао?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Наравно да нисам, пошто је и немам. Ја сам јединац.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ама моју сестру?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Откуд теби сестра? И ти си јединац.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Откуд теби унук?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Ни од куда, пошто се ти не жениш.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ја хоћу…
КРАЉ ДОБРИЦА:
И шта чекаш?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Твоју дозволу.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Имаш је, само ми више не дрндај по двору са том тамбуром.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Значи могу да се женим…
КРАЉ ДОБРИЦА:
Наравно!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Са принцезом Љубицом?
КРАЉ ДОБРИЦА:
А то никако!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Онда ништа од женидбе.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Али, сине…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Или Љубица, или ни једна друга!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Зар са ћерком мог највећег непријатеља, краља Злобице? Шта ћети он, сине Доброљубе?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Не треба ми он, већ она!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Она!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Принцеза Љубица!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Али, она је од његове крви?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Какве то везе има? Ја њу волим!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Воли ти њу, али ожени неку другу.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Рекао сам већ једном. Она или хладна Морава.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Која ти је сад па то принцеза?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Није принцеза него река Морава, која протиче кроз наше краљевство.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Како да се ожениш са Моравом? Где то иде да се син великог краља Добрице ожени реком Моравом?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(Љутито) Скочићу у Мораву, ако ми не дозволиш да се оженим Љубицом…
КРАЉ ДОБРИЦА:
Можда би и требало.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Да се удавим!?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Да се мало расхладиш када си се толико упалио за ту Љубичицу.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ја се, тата, нисам упалио, ја горим!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Од температуре? Јао мени, ниси ваљда болестан?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Од љубави према Љубици. Идем!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Куда!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Да скочим у Мораву!
КРАЉ ДОБРИЦА:
(трчи испред њега и зауставља га) Стани мало! Куд си наврео?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Да скочим.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Сачекај лето, па скачи колико те је воља. Видиш како је хладно. Прехладићеш се, па куд ћемо после. Знаш да си по том питању на мене.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Нек се прехладим и нека умрем. Баш волим!
КРАЉ ДОБРИЦА:
И ја бих волео, но трпим. Није још дошао ред на мене. Идемо мало да се прошетамо…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Док не дође ред на тебе?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Да попричамо још мало о свему томе… Знаш како наш дворски кројач каже: Двапут мери, па онда сеци…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Трипут!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Шта трипут?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Мери!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Шта да мерим?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Кројач каже. Трипут мери, па онда сеци… Идемо…
КРАЉ ДОБРИЦА:
Куда?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Па у шетњу, тата… Да попричамо још мало о свему томе…
(одлазе)

СЛИКА 2.
(Принц Доброљуб седи на једном пању и пева. Принцеза Љубица улази)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(пева уз гитару, очигледно још довољно не увежбану песму)

ЈОШ ДОК САМ БИО У ВРТИЋУ
ЗАВОЛЕХ ЛЕПУ ЉУБИЧИЦУ
ПРИНЦЕЗУ С ОНЕ СТРАНЕ МОРАВЕ
ШТО ИМА ОЧИ КО НЕБО ПЛАВЕ

Рефрен: ЊЕНО ЛИЦЕ У МОМ ЈЕ ОКУ
ЊЕНА ЛЕПОТА УВЕК У ТОКУ
ЊЕНЕ СУ РУКЕ ОКО МОГА ВРАТА
И БАШ МЕ БРИГА ШТА КАЖЕ ТАТА

А КАДА ПОЂОХ ЈА У ШКОЛУ
НАЂОХ СЕ ОПЕТ У СЛАТКОМ БОЛУ
У ИСТОЈ КЛУПИ КРАЈ МЕНЕ ЛИЦЕ
ОД МОЈЕ ПРИНЦЕЗЕ ЉУБИЧИЦЕ

Рефрен: ЊЕНО ЛИЦЕ У МОМ ЈЕ ОКУ…

КАКО БИ САМО БИЛО ВЕСЕЉА
ДА ИМАМ ЈЕДАН БУНАР ЖЕЉА
ОДРЕКО БИХ СЕ ЗЛАТНОГ НОВЧИЋА
ДА МОЈА БУДЕ ЉУБИЧИЦА

Рефрен: ЊЕНО ЛИЦЕ У МОМ ЈЕ ОКУ…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(прилази му и затвара му рукама очи. Овај се уплаши и тргне)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(испушта гитару) Јао!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Баш си ми ти неки принц, кад се плашиш једне обичне принцезе…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Изненадила си ме. Био сам занесен компоновањем нове песме.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Шта би радио да те је напао змај са девет глава?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Шта би урадио, посечем главе и готова ствар.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Баш бих волела да видим како би то извео?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Овако! (млатара гитаром као са мачем) Цап, цап, цап, цап…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И докле мислиш тако да цапћеш?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Док не посечем свих девет глава.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Са гитаром?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(крије гитару иза себе) Мачем!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Где ти је?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(хвата се за појас, па када схвати да нема мач) Знаш да презирем оружје.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Па какав си ти принц без мача?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Добри принц Доброљуб, син славног краља Добрице и унук славног краља Добромира, параунук...
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Доста више! Ви сте у фамилији сви неки добрице?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Зато и презиремо оружје.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
А мој тата тебе!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Презире?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Каже, шта ћему зет који не уме да се бори?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Али умем да свирам. (започне неку љубавну песму)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата каже, да песмом не може да се одбрани краљевство.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(мази се) А шта кажеш ти?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(мази се) Знаш ти, шта ја кажем.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(мази се) Кажи ми опет.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(мази се) Срамота ме је. Од деце. Види колико их има.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(мази се) Онда ми шапни.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(нешто му шапуће)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ништа те нечујем.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(поново му нешто шапуће)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Опет те не чујем.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(виче) Волим те, глуви принче!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Колико?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(шири руке и удара Доброљуба који пада на задњицу) Оволико!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(устајући) И колико још?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(опет шири рукеи опет удара Доброљуба који поново пада на задњицу) И још оволико!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(устајући) И колико још?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(опет шири руке, али овом приликом Доброљуб ескивира ударац тако што се сагиње) И још два пута по оволико!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
И колико још?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(опет шири руке. Доброљуб опет ескивира) И још… (али када Љубица спушта руке поново га опаучи и овај опет пада) Па не могу више да раширим руке!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(устајући) Али можеш да ме пољубиш.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Пред децом? (показује на публику)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Шта фали, и они се Љубе. Је ли тако децо? То ништа не боли.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(мази се) Али мене је срамота.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(намешта се за пољубац) Ајде само једном.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(мази се) Али мене је стварно срамота.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Само једну пусицу.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(полази даг а пољуби, али га у задњем тренутку одгурне од себе) Ништа пре брака. Ја сам поштена принцеза.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
И ја сам поштен принц, па ми то не смета.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Прво венчање, па тек пољубац.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Толико да чекам?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Шта!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Мислим, да чекам до венчања?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ти ме запроси што пре па нећеш толико да чекаш.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Хоћу ја, али тата…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Шта тата? Јеси ли разговарао са њим?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Јесам!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Неће ни да чује…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Шта!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Не свиђа му се твој отац.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Па нећеш ти да запросиш мог оца, па му се он не свиђа.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Много је мој тата љут на њега…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И мој!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Како може да буде љут на самог себе?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
На твог тату.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Шта ли то има између њих двојице, када се толико мрзе?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Морамо да откријемо…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Да је то лако. Покушавао сам пар пута о томе да говорим са њим, али он ни речи.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И од мог тате нема вајде. Ћути као заливен.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Шта онда да радимо…
(после краће паузе)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(гласно) Идемо код твог тате!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(уплашено) Шта!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Идемо код твог тате.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ти ниси нормална.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Што?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Истераће и тебе и мене из двора.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Зар ниси рекао да је он питом ко јагње?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Јесте, али када је у питању твој тата постаје тигар.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Кога ћу ја да укротим.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Њега?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Као што сам и тебе укротила. Идемо… (хвата га за руку и одлазе)

СЛИКА 3.
(на двору Краља Добрице.)
КРАЉ ДОБРИЦА:
ЈА САМ ДОБРИ КРАЉ ДОБРИЦА
УВЕК НАСМЕЈАНОГ ЛИЦА
ГОВОРЕЋИ ЛЕПЕ РЕЧИ
СВАКУ ТУГУ ЈА ИЗЛЕЧИМ

Рефрен: КРАЉ САМ ОД МОРАВЕ
ГДЕ СЕ ЗОРЕ ПЛАВЕ
ДОБРИЦА САМ ЈА
НЕКА СВАКО ЗНА

ЈА САМ ДОБРИ КРАЉ ДОБРИЦА
ИМАМ СИНА ЈА ЈЕДИНЦА
КОЈИ САВЕТ МОЈ НЕ СЛУША
ПА СУДБИНУ СВОЈУ КУША

Рефрен: ОН ПРКОСИ ТИГРУ
ВОЛИ ПЕСМУ ИГРУ
ГИТАРОМ ПРАКЉАЧОМ
СЛУЖИ СЕ КО МАЧОМ

РЕШИО ПО СВАКУ ЦЕНУ
ДА УЗМЕ ЗА СВОЈУ ЖЕНУ
БАЛАВИЦУ ОНОГ КРАЉА
ШТО КРАЉЕВСКО ИМЕ КАЉА

Рефрен: ТО ЈЕ КРАЉ ЗЛОБИЦА
НАМРШТЕНОГ ЛИЦА
САМО ЗЛОБУ СЕЈЕ
НИКАД СЕ НЕ СМЕЈЕ

ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(краљу Добрици, који је окренут леђима) Тата, ми смо стигли.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Од када ти то себи персираш?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Не персирам…
КРАЉ КРАЉ ДОБРИЦА:
(окреће се) Па што онда… (када спази Љубицу) Ко је млада дама?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(изненађено) Татааа!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(изненађено) Штааа!? (принцези Љубици) Не мораш одмах да га тако зовеш.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) Тата, шта тражиш овде?
КРАЉ ДОБРИЦА:
(збуњено) Молим!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) Шта ћеш овде?
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Ја вас, дамо, ништа не разумем.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ни ја, тата, али мораћеш то да ми објасниш.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) И ко сте ви, дамо, уопште?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) Твоја ћертка, тата…
ПРИНЦ и КРАЉ ДОБРИЦА:
Штааа!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици)… и немој више да ме називаш дамо.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Тата!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(принцу Доброљубу) Не мораш одмах да будеш толико присан.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Шта!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(принцу Доброљубу) Мислим, не мораш још да га зовеш татом. Макер док не озаконимо то.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Али ја сам, дамо, већ његов законити отац.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) Тата, како си могао?
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Могао сам. Ја сам његову мајку много волео и он је рођен из љубави.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) А ја!?
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Вероватно си и ти рођена из љубави, али не знам чије.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Јао, пашћу у несвест. (и стварно пада у несвест)
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцу Доброљубу) Шта јој би?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Како, шта јој би. Видиш да је пала у несвест.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Штооо!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Зато што је нисте родили из љубави. А ти мени, тата, ти си мој син јединац.
КРАЉ ДОБРИЦА:
И јеси.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
А она? ( показује на принцезу Љубици) Јеси ли је чуо?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Јесам, али је ништа не разумем.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Тако је најбоље. Родити дете, па га се одрећи.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Шта лупаш, сине Доброљубе?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Много си ме разочарао, тата.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(која се буди) И мене. (принцу Доброљубу) А и ти.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Што ја?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Што ме ниси пољупцем пробудио.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Сине, Доброљубе, из овог момента да си ми објаснио ко је ова млада дама?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
До сада сам мислио да је ћерка краља Злобице…
КРАЉ ДОБРИЦА:
Штааа!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
… а сада видим да је моја сестра…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ја и јесам ћерка краља Злобице.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Штааа!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) То јест твоја…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Штааа!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(принцу Доброљубу) А твоја принцеза. Ето, сад је све јасно.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Тек ми сад ништа није јасно.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(принцу Доброљубу) Нема потребе да се плашиш, љубави. Видиш да те је мој тата прихватио као свог…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ја и јесам његов… макер ја тако мислим.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Јеси!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Његов си зет.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Рекао сам већ једном да је он мој син.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Уреду тата, ја знам да га ти волиш ко сина, али он је ипак твој зет.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Син! А ти си, млада дамо, значи ћерка краља Злобице?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) То јест твоја.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Полако, полако… (принцу Доброљубу) Значи, то је она?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ништа ја више не знам.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцу Доброљубу) Да ли је то та твоја Љубичица, о којој дрндаш на тамбури?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Јесте!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Е добро.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Како добро, када испаде да ми је и сестра.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Млада дама је у великој заблуди.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) Али, тата…
КРАЉ ДОБРИЦА:
Само полако. Знате…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА и ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Не знамо!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Овако је то било. Пре но што сте се ви родили краљевство Моравско није било подељено на Лево и Десно. Њиме је владао мој отац, краљ Добромир. Некако пред његову смрт зла вештица Злобана је свога сина Злобицу претворила у мог двојника…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
И!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Значи…?
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Твој отац је мој двојник. На превару је ушао у двор мога оца и представио се као његов син. Пошто смо били ко расечена јабука…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И сада сте.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Мој отац није могао да се одлучи коме да остави краљевство Моравско…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
И онда га је поделио на два дела?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Јесте! Мени је припала територија са десне стране Мораве, а њему лева.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
То је немогуће!? (краљу Добрици) Он ми је говорио да сте ви на превару освојили половину његовог краљевства.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Лагао те је , дамо.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Добрици) Мој, тата никада не лаже.
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцези Љубици) Опрости, али тако је. Ако те тата воли, признаће ти.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Наравно да ме воли.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(краљу Добрици) Зашто ми то до сада ниси никада причао?
КРАЉ ДОБРИЦА:
(принцу Доброљубу) Наша породица је позната по доброти. Плашио сам се да га због тог не омрзнеш.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(краљу Добрици) Зар не бих требало да га мрзим?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Не, сине. Наша је породица вековима позната по доброти и никада никога нисмо мрзели. Вечно смо се борили добротом против зла.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(иронично) Зато смо и изгубили пола краљевства.
КРАЉ ДОБРИЦА:
Не брини, сине. Све ће то једног дана бити по старом.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Не липши магарче до зелене траве.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ако је моја породица стварно зла, како то да и ја нисам постала таква?
КРАЉ ДОБРИЦА:
Ти си на мајку. То је била предивна жена. И њу је оженио на превару…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Мама ми је, пред смрт, нешто наговестила…
КРАЉ ДОБРИЦА:
Не бих о томе. Зар немамо сада важнија посла?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И шта предлажете да чинимо?
КРАЉ ДОБРИЦА:
А вас двоје сте баш решили… мислим… то…. Да се узмете?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ и ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Јесмо!
КРАЉ ДОБРИЦА:
Е онда слушајте… (почиње да им прича нешто у поверењу. Њихову причу надјачава сонг)
ПЛАН ОДЛУЧУЈУЋИ
РЕЧЕ ИМ ДА ЗНАЈУ
КАКО ЋЕ ЗЛОБИЦУ
СКРОЗ ДА ОМЕКШАЈУ

ЉУБАВ КОЈА ГОРИ
ЈАЧЕ ОД ПЛАМЕНА
ОМЕКШАЋЕ СРЦЕ
ДА ЈЕ ОД КАМЕНА

ОМЕКШАЋЕ СРЦЕ
НАСМЕЈАЋЕ ЛИЦЕ
ЧАК И ЊЕМУ КРАЉУ
ОД ЗЛОБНЕ ЗЛОБИЦЕ
КРАЉ ДОБРИЦА:
А сада свако на свој задатак… (одлазе сви иза сцене)

СЛИКА 4.
(на двору Краља Злобице.)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
ОД РАНОГ ЈУТРЕЊА
ПА ДОК ИМА ДАНКА
ТРЕПЕРИ У МЕНИ
НОН-СТОП БЕЗ ПРЕСТАНКА

Рефрен: ОД ПРВОГ СУМРАКА
ПА ДО ЈУТРЕЊА
ЈА ЊЕГА САЊАМ
ЗАЉУБЉЕНА

ОД ПРВОГ СУМРАКА
ДО РАНОГ СВИТАЊА
БУДНО ОКО САМО
МОГА ПРИНЦА САЊА

Рефрен: ОД ПРВОГ СУМРАКА
ДО ЈУТАРЊИХ ТРУБА
ЈА САЊАМ ПРИНЦА
ДОБРОЉУБА

КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(улазећи) Даћу ја теби Доброљуба, када те будем добро испандулецао по гузи.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата, припази како се понашаш пред децом.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
И они ништа нису бољи од тебе.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата, значи ти мене не волиш?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Наравно, да те волим.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Како волиш, а хоћеш да ме испандулецаш.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Зато што те волим. Да те васпитам како треба да се понаша једина ћерка краља Злобице.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Злобно?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Баш тако!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Е нећу!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Е оћеш!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Е баш нећу!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Е баш оћеш! Нећу да будеш добра ко твоја мајка, па да пре времена одеш у гроб.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Није она због њене доброте отишла у гроб.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Јесте!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Већ због твоје злобе. Тачније што није могла да омекша твоје зло срце.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
То није тачно.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тачно је.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Ко те је то преварио?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Мама ми је пред смрт рекла.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Шта ти је још рекла?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Боље да не причам.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Шта то има да причаш?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Како си је преварио да се ожениш њоме.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Шта!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тоо! Да те подсетим?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Нема потребе, али тиме не можеш да ме уцениш и да се удаш за сина мог највећег непријатеља, краља Добрице, који ми је на превару преотео половину мог краљевства.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Јеси ли сигуран да ти ниси његов непријатељ.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Зашто бих ја био његов непријатељ?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Зато што си ти њему на превару преотео…
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Нисам!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Све знам, тата. До сада сам живела у заблуди да је то право лице мога тате… (хвата га за нос)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(збуњено) Јесте!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
То ти је упалило код старог краља Добромира, али код мене неће.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
И то те је преварила твоја мајка.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
То ми је рекла твоја мама, а моја бака. Није могла да испусти своју душу… Док не исприча неком за своје и твоје грехе.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(шмркће) Своју племениту душу. Јадна моја мама.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(иронично) Аха, баш је била племенита. Као што си и ти племенит. Због ваше племенитости сам остала сиротица са дванаест година.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Ниси ти сирота. Имаш оца.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Који ме не воли.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
То што ти не дозвољавам да се удаш за принца Доброљуба, није знак да те не волим.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(кроз плач) Ти не умеш да волиш. Никог ти не волиш, па ни мене.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
То није тачно. Ја јесам краљ Злобица, и можда је све то тачно што си рекла, али није тачно да те не волим…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Онда то и докажи!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Како?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Дозволими да се удам за Доброљуба.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
А то никако. Било ко други, само не он.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ето видиш. Не волиш ме. Чак не дозвољаваш ни Деда Мразу да дође за Нову годину и да ми донесе поклоне.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Шта ћети те глупости. Ниси ти више мала.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ниси му дозволио ни када сам била мала. Увек си уништавао моја писма упућена њему у којима је био списак мојих жеља.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Уреду, можеш да му пишеш. Ради шта хоћеш, само немој да се удајеш за тог (иронично) принца Доброљуба.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Хвала тата! (пољуби га и одлази)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Дериште безобразно, мало је фалило да јој попустим. И моје злобно срце није више као некада. Изгледа ми да старим. Идем да направим неко зло. (одлази)

СЛИКА 5.
(Принц Доброљуб седи на једном пању и пева. Принцеза Љубица улази)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(пева уз гитару, очигледно још довољно не увежбану песму)
ЛУДИМ КАО РАЗВИГОРАЦ
ПРЕД ОЧИМА ЊЕНЕ СЕНЕ
ЛУТАМ КАО МОРЕПЛОВАЦ
САМО ДА ЈЕ ПОРЕД МЕНЕ

Рефрен: ПРИЗНАЋУ ВАМ ДРУШТВО ЕТО
ВЕРАН САМ ЈОЈ КАО КУЧЕ
ИЛ БОЉЕ РЕЧЕНО ПСЕТО
СРДАШЦЕ МИ ЗБОГ ЊЕ ПУЧЕ

ДА ЈЕ ВИДИМ СА ПО ОКА
КАКО ДАНАС ТАКО ЈУЧЕ
ДАЈ МИ БОЖЕ ТРИ УРОКА
ДА НЕ ЦРКНЕМ КАО КУЧЕ

Рефрен: СРДАШЦЕ МИ ЗБОГ ЊЕ ПУЧЕ
ПРИЗНАЋУ ВАМ ДРУШТВО ЕТО
ВЕРАН САМ ЈОЈ КАО КУЧЕ
ИЛ БОЉЕ РЕЧЕНО ПСЕТО

ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(имитира лајање пса) Ав! Ав!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(уплашен испушта гитару) Јао!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Опет сам те уплашила!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ни мало!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Зашто си онда скочио ко опарен?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Да би ти успео штос.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(иронично) Само то ако није. Управу је мој тата.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Зашта?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Кад каже да сте ви кукавице.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
А шта ти кажеш?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Да много волим ту кукавицу.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Како реагује твој тата?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
На то што волим кукавицу?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ма на наш план?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Загризао је мамац.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
А да ли ће да прогута удицу?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Прогутаће, није ни његово срце толико тврдо, колико ви мислите. Јеси ли ти спремио писмо.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ниси ваљда сумљала у мене. (вади из xепа писмо и даје јој)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Супер, идем да видим како ће да реагује. (одлази)

СЛИКА 6.
(на двору Краља Злобице)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
ЈА САМ ЗЛОБНИ КРАЉ ЗЛОБИЦА
УВЕК НАМРШТЕНОГ ЛИЦА
СВУДА САМО ЗЛОБУ СЕЈЕМ
НИКАД СЕ НЕ СМЕЈЕМ

Рефрен: КРАЉ САМ ОД МОРАВЕ
ГДЕ СЕ ЗОРЕ ПЛАВЕ
ЗЛОБИЦА САМ ЈА
НЕКА СВАКО ЗНА

ЈА САМ ЗЛОБНИ КРАЉ ЗЛОБИЦА
УВЕК НАМРШТЕНОГ ЛИЦА
СРЦЕ МИ ЈЕ КО ОД ЛЕДА
МРЗИМ СВЕ ОД РЕДА

Рефрен: КРАЉ САМ ОД МОРАВЕ
И КИСЕЛА ФАЦА
ЗЛОБИЦА САМ ЈА
ДЕБЕО КО КАЦА

ЈА САМ ЗЛОБНИ КРАЉ ЗЛОБИЦА
НЕ СЛУША МЕ ЈЕДИНИЦА
ЈЕР ЗА НЕКОГ ДОБРОЉУБА
ХОЋЕ ДА СЕ УДА

Рефрен: ОН ПРКОСИ ТИГРУ
ВОЛИ ПЕСМУ ИГРУ
ГИТАРОМ ПРАКЉАЧОМ
СЛУЖИ СЕ КО МАЧОМ

ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Теби је, тата, до песме, а ја бих да се убијем.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Ма ја ћу њега да убијем, ако настави да се мува око тебе.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
О коме ти то, тата?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
О том мамлазу, због кога хоћеш да се удаш. (иронично) О принцу Доброљубу. Ма набићуму ја ту његову тамбуру у грло, па ћу даг а ставим на ражањ и печем…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата, не буди толико окрутан!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Како да не будем, када моја јединица хоће да се убије због њега?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ко ти је то рекао?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Претпостављам. Ма ја ћу њега…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата! Убићу се због Деда Мраза.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Штаа!? Ниси ваљда сад и у њега заљубљена?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Неће да дође и донесе ми поклоне.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Али ја сам му дозволио и ту нема сада хоћу нећу. Зна ли он ко сам ја. Зна ли он да сам ја…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Зна, али не може да дође. Послао ми је писмо и обавестио ме је о томе.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Није ваљда болестан?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Заробио га је змај и не пушта га из своје пећине.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(уплашено) З… з… змај?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Са девет глава.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(уплашено) Баш са девет?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И из сваке бљује ватру.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(уплашено) Јао!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата, па ти се плашиш?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Ко ја? Ма иди. Само нека дође да му ја покажем свога бога.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
То те је замолио и Деда Мраз. Али мораш ти да идеш тамо.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Где тамо?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
У пећину страшног змаја.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(уплашено) Шта ћу ја тамо?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Да ослободиш Деда Мраза и усрећиш сву децу света. Ево тако пише у његовом писму. (показује писмо које јој је дао Доброљуб)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Баш ме брига и за писмо и за децу.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата! Како те није срамота.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Није, зашто бих ја бринуо за децу света. Имају они своје очеве.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Али ја имам само тебе.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Наравно да имаш.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
А ти ме не волиш?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Волим те, дете моје, како те не бих волео. Волим те највише на свету.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Онда то и докажи.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Како?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ослободи Деда Мраза и усрећи…
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(подругљиво) Децу света!?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Мене, тата.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Али како ћу?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Умрећу ако то не учиниш.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
А то не смеш да чиниш. То никако.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ево већ ми је горе. Не могу више ни на ногама да стојим. (седа) Жива нисам за мене.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Да зовем дворског лекара?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Не! Мени нема лека.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Јао!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Једино ме може излечити ослобађање Деда Мраза.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Али, дете моје, како ћу.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Мачем.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Он има девет глава.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Зар ти ниси страшни и злобни краљ Злобица?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Јесам! Али ја сам страшан само за добре и мирне људе, а ово је у питању змај…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Са девет глава.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Јао! А ја сам стар. Нисам узео мач у руке има више од двадесет година.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Онда ништа. Нема ми лека.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Може ли то некако да се заврши дипломатијом. Нема проблема, платићу колико треба.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Једино да распишеш конкурс за неког јунака ко ће да ослободи Деда Мраза.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Како се тога пре нисам сетио. Сад ћу ја одмах. (узима папир, мастило и гушчје перо) Али ја не умем да пишем.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Дај мени. Диктирај.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Овако. Пиши. Ја, најзлобнији краљ Злобица, расписујем јавни конкурс за ослобађање Деда Мраза из канџи страшног Змаја. Право учешћа имају сви грађани краљевства Моравског. Онај ко победи Змаја и ослободи Деда Мраза, биће награђен са два златника…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Тата! Зар твоја ћерка вреди само два златника?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Не могу ја ћерко да се много истрошим. Треба ми за твој мираз и моју старост.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ако будеш толико шкрт, нећеш имати прилику да се трошиш за мој мираз. Све ми је лошије и лошије.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Колико онда?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Да напишемо да победник може да затражи од краља шта зажели.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Јаооо!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Нека он ослободи Деда Мраза, а ми ћемо после лако са њим да се цењкамо, када змај буде мртав.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Тако је, паметнице татина. Пиши. Онај ко победи Змаја и ослободи Деда Мраза, биће награђен са оним шта пожели од краља Злобице. Конкурс траје наредних двадесет четири сата. Тачка. Јеси ли написала?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Јесам, тата.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Дај ми то сада да дам добошару да објави у краљевству. Морамо да пожуримо.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ја ћу то да урадим тата, а ти се спреми за разговор са кандидатима.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Ти рече да не можеш на ноге, дете моје.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Снага ми се мало повратила када сам видела колико желиш да се жртвујеш ради мене, тата. (узима текст конкурса, пољуби краља и одлази)

СЛИКА 7.
(на двору Краља Злобице. Принц Доброљуб седи и пева.)

ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
ДА ЛИ ЗНАТЕ ДОБРОЉУБА
ПРИНЦА КОЈИ НИЈЕ ШОЊА
ПРИНЦА КОЈИ НИЈЕ ТРУБА
И БЕЗ МАЧА И БЕЗ КОЊА

Рефрен: НА КОНКУР СЕ ЈАВЉА
ДА ЗМАЈА ПРЕГАЗИ
ДЕДА МРАЗА ВРАТИ
ЗЛОБИЦИНОЈ МАЗИ

ДА ЛИ ЗНАТЕ ПРИНЦА ЈАЧА
ХРАБРОГ ПРИНЦА ОД МОРАВЕ
ЈЕС ДА НИЈЕ ПРИНЦ ОД МАЧА
АЛ ЈЕ ЗАТО ОД ГИТАРЕ

Рефрен: С МУЗИКОМ И ПЕСМОМ
С ОСМЕХОМ НА ЛИЦУ
ПОБЕДИЋЕ ЗМАЈА
И СТРАШНОГ ЗЛОБИЦУ

КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(улази скупа са Љубицом) (принцу Доброљубу) Ко сте ви, младићу, и шта тражите у мом двору?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Принц Доброљуб!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Штааа!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Син краља Добрице!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(виче) Ко га је пустио у мој двор!? Стража ухапсите ову барабу! Одмах!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Тата!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцези Љубици) Шта је било?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Како се то понашаш према гостима.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцези Љубици) Шта ова бараба тражи у мом двору?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Мене… овај… он се јавља на конкурс…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Јесте, ја се јављам…
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
На конкурс?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Који си расписао.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(подругљиво) Он!? (показује на принца Доброљуба)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Он. (показује на принца Доброљуба)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Ова беда од принца? (показује на принца Доброљуба)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Овај јунак. (показује на принца Доброљуба)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Јесте, овај јунак… (показује на себе)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцези Љубици) Ко се још јавио на конкурс?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Као што видиш.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Нико више?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Само ја!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцу Доброљубу) Јака си ми ти мустра. (принцези Љубици) Колико има до истека конкурса?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Већ је истекао.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Пре педесет и девт секунде.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
И шта ћемо сад?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Да преговарамо са Њим. (показује на принца Доброљуба)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(званично) О чему би то могао славни краљ Злобица да преговара са овом уштвом од принца?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
О условима…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Јесте… о условима под којим ћу да ослободим Деда Мраза и усрећим моју… (гледа у принцезу Љубицу)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(прилази принцу Доброљубу) Шта рече?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(краљу Злобици) Хтедох да кажем да усрећим вашу ћерку Љубицу.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Како мислиш то да изведеш?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Мој проблем.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Јесте, тата, то је његов проблем. Него да се ми прво договоримо око услова. (принцу Доброљубу) Шта ви, принче Доброљубе, тражите као противуслугу, за поменуто учињено дело.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(принцези Љубици) Вашу руку!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(као изненађена) Ју!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцу Доброљубу) Шта си рекао!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(краљу Злобици) Тражим руку ваше ћерке Љубице.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
А то никако!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Онда довиђења. Била ми је част упознати вас. (као полази)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(краљу Злобици) Јао, тата, није ми добро!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(стаје испред принца Доброљуба) Стани мало. Куд си запуцао? Кад смо те питали шта тражиш од нас мислили смо на моје благо.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Зар принцеза Љубица није ваше највеће благо?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(у поверењу) Ма имам ја не проценљиво благо у трезору. Само реци колико.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Већ сам рекао. (показује на принцезу Љубицу)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцу Доброљубу) А ја сам ти већ рекао да то не долази у обзир.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Онда ме пустите да идем. (поново као полази)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Јао, онесвестићу се!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцези Љубици) Ама чекај мало!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(краљу Злобици) Зашто бих више чекао?
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцу Доброљубу) Нисам теби рекао да чекаш.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Онда да идем? (опет као полази)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Јао! (као пада у несвест)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцу Доброљубу) Ама чекај човече, пресвисну ми дете. Стани, да се договоримо ко људи.
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(краљу Злобици) Ја сам своје рекао.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(принцу Доброљубу) И ја сам своје…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Јао, умрећу!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(погледа у принцезу) Али могу и да порекнем. И брате пожури, видиш да јој није добро. (показује на принцезу Љубицу)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Прво потпишите.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Шта да потпишем?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Уговор да ће те испунити све моје услове. (пружа му некакве папире)
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Ти не верујеш краљу Злобици?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
А како бих после велике преваре око наследства мога деде.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Е па ја сам неписмен, па сходно томе не могу ни да потпиешем овај уговор.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(устаје) Потписаћу ја у твоје име, тата, и не дави више. Је л хоћеш да ти умрем. (потписује и поново као пада у несвест)
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(узима један примерак уговора, а други даје краљу) Ово је за вас, тасте.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Прво скочи па кажи хоп!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Већ сам ускочио!
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
(гледа у папир док принц Доброљуб одлази весео) И шта овде у опште пише?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(устаје) Пише да је принц Доброљуб ускочио у моје срце и у твоје краљевство.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
А то никако.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Потписао си, тата.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Шта сам потписао?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Да дајеш моју руку принцу Доброљубу, и уз мене, као мираз, леву страну краљевства Моравског.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Јаооо! А шта мени остаје?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Старачки дом за краљеве.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Шта ћу ја тамо?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Да са краљем Добрицом играш домине…
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
Нећууу!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
И не љути се човече. Пошто нам је и он преписао десну страну, тако да ће сада краљевство Моравско поново бити уједињено.
КРАЉ ЗЛОБИЦА:
А шта ако не ослободи Деда Мраза?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Зар сумљаш у твог зета… (одлази са сцене а за њом и краљ Злобица мумлајући нешто себи у браду)

ПРОЛОГ
(на двору Краља Злобице. Принц Доброљуб и принцеза Љубица певају)

ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
ЉУБИЧИЦЕ МОЈА ДРАГА
НАЈЛЕПШИ МИРИСНИ ЦВЕТУ
ОД САДА ЖЕЛИМ ВЕЧНО
ДА ПЕВАМО У ДУЕТУ

ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
ПРИХВАТАМ ДОБРОЉУБЕ
ПАРДОН ПРИНЧЕ МОЈ И ХЕРЦУ
ТИ ЋЕШ ДА ВОДИШ ПЕСМУ
А ЈА ЋУ ДА ПЕВАМ ТЕРЦУ
(загрле се)

ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Коначно…
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Шта коначно?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(шапуће јој нешто)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Штаа!?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(поново јој шапуће)
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Ништа те не чујем!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
(гласно) Време је за пољубац!
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(гласно) Време је за Деда Мраза!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
ДРУГАРИ ТИХО
СА СНЕЖНИХ СТАЗА
ЧУЈУ СЕ КОРАЦИ
ДЕДА МРАЗА

ЕВО ГА СТИЖЕ
СНЕГУ ПРКОСИ
ЗА СВАКО ДЕТЕ
ПОКЛОНЕ НОСИ

БИО ЈЕ ДУГО
У ВАШИМ СНИМА
НАЈЛЕПШЕ ЖЕЉЕ
НОСИ ВАМ СВИМА

ЦУРИЦЕ НЕЖНЕ
ДЕЧАЦИ МИЛИ
ДЕДА МРАЗ СТИЖЕ
ВЕСЕЛИ БИЛИ

ДЕДА МРАЗ:
(улази Деда Мраз са врећом на леђима. Када угледа принца Доброљуба и принцезу Љубицу) Види, види, кога видим. И где је мој друг краљ Добрица?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Учи краља Злобицу доброти у старачком дому за краљеве.
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Игра ју Не Љути се човече.
ДЕДА МРАЗ:
Ух, ух! Баш је Добрица на тешким мукама. И каква је то прича била са страшним змајем?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
Веома успешна!
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Хвала вам што сте ми помогли да добијем најлепши поклон за Нову годину. (гледа у принцезу Љубицу)
ДЕДА МРАЗ:
А, нисте ли ви мало престарели за моје пакетиће?
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ми јесмо, али ова деца нису. Ми смо вас због њих звали. Је ли тако другари.
ДЕДА МРАЗ:
А види ти колико њих има. Види како су порасли од прошле године. Има и неких нових ликова. Него је су ли они заслужили пакетиће?
ПРИНЦЕЗА ЉУБИЦА:
(прекорно) Деда Мразе!?
ДЕДА МРАЗ:
Мислим, је су ли слушали родитеље… васпитаче… учитеље…
ПРИНЦ ДОБРОЉУБ:
Ама јесу, ево можете и њих да питате…
(настаје опште весеље и фотографисање са Деда Мразом. Док Деда Мраз дели пакетиће остали могу поново да певају песму о Деда Мразу)

ЗАВЕСА
(ако је има)

mmshika@gmail.com
shika
 
Postovi: 15
Pridružio se: 03 Maj 2011, 21:04

Povratak na POZORIŠNI TEKSTOVI ZA DECU

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost