Милош Милошевић Шика - Лепотица и зверка

Odgovori
shika
Postovi: 15
Pridružio se: 03 Maj 2011, 21:04

Милош Милошевић Шика - Лепотица и зверка

Post od shika »

Милош Милошевић Шика
ЛЕПОТИЦА И ЗВЕРКА


ЛИЦА:
ЛЕПОТИЦА
ЗВЕРКА
ДВОРСКА ЛУДА
ГРОФ – Лепотицин отац
ЉУТКА – Лепотицина сестра
ЗЛОЋКА - Лепотицина сестра

ПРОЛОГ
(у кући где живи Лепотица. Лепотица сређује по кући и певуши)

УВОДНИ СОНГ
(пева Лепотица)
Од јутра сам на ногама
Чистим, перем, пеглам, кувам,
Па зар тако децо, ама,
Лепоту ћу да сачувам.

Рефрен:
Како од јутра до мрака,
Тако од мрака до јутра.
Како од јуче до данас, Тако од данас до сутра.
Лепрша ми коса густа,
Ко звездице светле очи,
Мило зборе румен уста
Из којих се песма точи.

Рефрен:
Како од јутра до мрака...

Ал’ шта вреди што сам лепа
Када немам принца свога
К’о папир се срце цепа,
Убићу се ради тога!

Рефрен:
Како од јутра до мрака…

(Улазе њене две сестре Злоћка и Љутка, које Господ баш и није обдарио лепотом. Могу да их играју и мушкарци)
ЛЕПОТИЦА:
(сестрама) Како су, моје драге сестре?
ЉУТКА:
Љута сам, као љуте папричице.
ЛЕПОТИЦА:
(Љутки) Зашто?
ЉУТКА:
Зато што нисам ништа купила.
ЗЛОЋКА:
Када у овом граду нема ничег адекватног што би одговарало нашој лепоти.
ЉУТКА:
Могла би и ти једном да пођеш са нама у куповину, а не само да стојиш у кући.
ЗЛОЋКА:
(Љутки) Занаш да наша сека више воли да чита књиге и чисти по кући.
ЉУТКА:
(Злоћки) Када није дозволила да ангажујемо кућну помоћницу.
ЛЕПОТИЦА:
(Љутки) Зашто би плаћали за нешто што можемо и саме да урадимо?
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Ти само изволи. Моје руке су исувише фине за те грубе послове по кући.
ЉУТКА:
(Злоћки) А ја сам алергична на прашину. Апћиха! (Лепотици) Опет ниси добро обрисала прашину. Баш си чудна.
ЛЕПОТИЦА:
(Злоћки) Мислиш ли и ти да сам чудна.
ЗЛОЋКА:
Не само да мислим, него и тврдим.
ЛЕПОТИЦА:
Али зашто?
ЉУТКА:
Зато, драга сестрице, што се не уклапаш у наше друштво. Глупа си…
ЗЛОЋКА:
Само читаш те досадне књиге…
ЉУТКА:
По цели дан ринташ по кући…
ЗЛОЋКА:
Не облачиш се као нас две…
ЉУТКА:
И не проводиш се…
ДВОРСКА ЛУДА:
(улази са гитаром у руци и сестрама) То баш и нису неке одлике једне особе на основу којих би требало да се закључи да је она глупа?
ЗЛОЋКА:
А ти ниси овде доведен да дајеш савете, већ да нас забављаш.
ДВОРСКА ЛУДА:
(певуши)
Шта би данас младе даме
Да им кажем уз гитару,
Можда неку нову бајку,
Или неку песму стару?
ЗЛОЋКА:
(Дворској Луди) Не млати него почињи…
ЉУТКА:
(Дворској Луди) Зашто те плаћа наш матори?
ЛЕПОТИЦА:
(Љутки) Ружно је што тату тако називаш.
ЉУТКА:
(Лепотици) Ти да ћутиш! Ништа те нисам питала.
ЗЛОЋКА:
(Љутки) Мора она да буде најпаметнија.
ДВОРСКА ЛУДА:
Шта би ти, Лепотице?
ЛЕПОТИЦА:
Причај нам неку љубавну причу…
ЗЛОЋКА:
(Љутки) Ко о чему, наша сека о љубави.
ЉУТКА:
(Злоћки) Када је нико неће у стварности, мора да машта.
ДВОРСКА ЛУДА:
(почиње са причом превлачећи неки акорд преко гитаре) Некад давно, у једној далекој земљи, преко седам мора и седам гора живео је један млади принц...
ЗЛОЋКА:
(Иронично) И чекао нашу секу да се њом ожени…
ЛЕПОТИЦА:
(сестрама) Не прекидајте га. (Дворској Луди) Настави.
ДВОРСКА ЛУДА:
Иако је имао све што му је срце желело био је размажен, себичан…
ЉУТКА:
Као и сви принчеви. Уображени…
ЗЛОЋКА:
Дигну нос као чивилук.
ДВОРСКА ЛУДА:
Али онда, једне зимске ноћи, док се напољу ледило и дрво и камен…
ЉУТКА:
(Иронично) Појавила се наша сека…
ДВОРСКА ЛУДА:
… у дворац је дошла једна старица и замолила принца да је прими унутра. У замену за топло уточиште понудила му једну ружу.
ЗЛОЋКА:
Што је тражио то је и добио.
ЛЕПОТИЦА:
(сестрама) Вас две сте немогуће.
ДВОРСКА ЛУДА:
Због њеног одбојног изгледа принц се подсмехнуо дару и отера старицу.
ЛЕПОТИЦА:
Јадна старица…
ЉУТКА:
Шта да јој радим када је била стара и ружна?
ЛЕПОТИЦА:
(Љутки) Није битна само физичка лепота, већ и лепота у души.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Јеси ли то научила у оним твојим досадним књигама које стално читаш?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици) На то је старица и принца упозорила.
ЉУТКА:
(Иронично) И он је примио због душевне лепоте?
ДВОРСКА ЛУДА:
Када је видела да у његовом срцу нема љубави, за казну га је претворила у страшну звер какву до тада нико није видео.
ЗЛОЋКА:
Види, види, шта зна бабац.
ДВОРСКА ЛУДА:
Била је то у ствари зла вила Мргуда. Принц је молио да му опрости. Али било је прекасно. Од његове лепоте више није било ни трага ни гласа. Од срама због свог изгледа, принц се од тада крије у свом двору и никуда и никад из њега не излази.
ЛЕПОТИЦА:
(Дворској Луди) Да ли је, макар задржао ружу.
ДВОРСКА ЛУДА:
Јесте! Ружа коју му је дата била је чаробна.
ЗЛОЋКА:
Цврц! Само да ти не поверујемо.
ДВОРСКА ЛУДА:
Убрзо је засадио у свом врту и од ње је настао прекрасни ружичњак, који принц, односно звер, љубоморно одржава недозвољавајући никоме да убере ни један једини цвет.
ЛЕПОТИЦА:
(дворској луди жалосно) Имали наде за њега?
ЉУТКА:
(Злоћки иронично) Замисли, наша га сека жали.
ДВОРСКА ЛУДА:
Када буде научио да воли и заслужи љубав неке девојке чини ће са њега бити скинуте.
ЗЛОЋКА:
Не липчи магаерче до зелене траве.
ЛЕПОТИЦА:
(Дворској Луди) Ако којим случајем не успе?
ДВОРСКА ЛУДА:
Остаће звер. Заувек.
ЛЕПОТИЦА:
Ваљда ће се наћи нека девојка и за њега?
ЉУТКА:
Нема ту вајде.
ЗЛОЋКА:
Јесте, ко би икада могао заволети ту ругобу? Бљак!
ЛЕПОТИЦА:
(сестрама) Немојте тако. И он је живо биће.
ЉУТКА:
(Лепотици) Зашто га ти не пољубиш и да га претвориш у принца?
ЗЛОЋКА:
(Љутки) Није он, секо, жабац, него звер.
ЉУТКА:
(Злоћки) А ни наша драга сека није принцеза. Већ само једна од три кћери Грофа од Лепограда…
ГРОФ:
(који је већ ушао) Који је у дуговима до гуше.
ЉУТКА и ЗЛОЋКА:
Штаа!
ГРОФ:
То! Ваш отац је банкротирао, драге моје.
ЉУТКА:
(оцу) Матори, немој да нас плашиш.
ЗЛОЋКА:
(оцу) Ти знаш да нама требају најлепше хаљине и накит.
ЛЕПОТИЦА:
(сестрама) Како само можете сада о томе да говорите? (оцу) Тата, шта се десило.
ГРОФ:
(Лепотици) Десило се то, кћери моја драга, што сам на ове две незахвалнице (показује на Љутку и Злоћку) трошио више него што сам зарађивао.
ЉУТКА:
(оцу) Не претуруј, матори.
ГРОФ:
(Љутки) Јесте! Да сте биле скромне у тражењу, као што је Лепотица, ја бих данас био најбогатији човек у Лепограду. Овако… (направи тужну фацу)
ЗЛОЋКА:
(оцу) Нисмо ваљда требале да помажемо сиротињу ко што је чинила ова гуска и да се облачимо ко просјаци? (показује на Лепотицу)
ЉУТКА:
Јесте! Стално је говорила како је пресрећна док помаже тим бедницима.
ГРОФ:
Плашим се да ће убудуће и нама требати таква помоћ.
ЛЕПОТИЦА:
(загрли оца) Не тугуј, тата. Буди срећан што нас имаш. Ти си духовно богат човек.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) За то богаство не може да нам купи хаљине и дијаманте.
ДВОРСКА ЛУДА:
(сестрама) А ни да исплати мени што вас забављам и подучавам.
ГРОФ:
(Дворској Луди) У праву си, пријатељу драги . Мораћеш да потражиш посао на неком другом месту, док се ја некако не снађем.
ЉУТКА:
(оцу Љутито) А како то мислиш да се снађеш, матори?
ГРОФ:
Да одем до престоног града и потражим зајам од мог пријатеља, Војводе од Престоније.
ЗЛОЋКА:
(оцу гурајући га) Па шта чекаш, матори?
ЉУТКА:
(оцу гурајући га) Спремај се, па на пут…
ЗЛОЋКА:
(оцу гурајући га) Треебају ми нове хаљине…
ЉУТКА:
(оцу гурајући га) Мени нова огрлица са дијамантима…
ЛЕПОТИЦА:
(сестрама) Де, смирите се мало. Шта ако тати Војвода не одобри зајам?
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) То је његов проблем! Ја морам да се удам! А ко ће ме без лепих хаљина и мираза?
ЉУТКА:
А мене без огрлица… наруквица… прстења…
ГРОФ:
(Љутки и Злоћки) Престаните више! Како вас само није срамота да будете толико саможиве? Зашто не помислите понекад и на вашу сестру? Питате ли се да ли и њој нешто треба? (Лепотици) Драго моје дете, која је твоја жеља?
ЛЕПОТИЦА:
Да нам се што пре вратиш, тата.
ГРОФ:
(Лепотици) Мислио сам, шта желиш да теби тата донесе с пута?
ЛЕПОТИЦА:
Једну ружу, тата. Она коју смо имали у башти осушила се после мамине смрти.
ЗЛОЋКА:
(Иронично Љутки) Да л случајно нећеш ружу од принца звери?
ЉУТКА:
(Злоћки) Од ње, човек и може очекивати такве глупости. Просте особе се задовољавају са простим стварима.
ГРОФ:
(Лепотици) Не брини се, кћери, тата ћети донети ружу лепу као што си ми ти лепа.
ЗЛОЋКА:
(оцу гурајући га) Ајде море крећи већ једном…
ЉУТКА:
(оцу гурајући га) Што пре кренеш, пре ћеш се и вратити…
ЗЛОЋКА:
(оцу гурајући га) А ми добити што смо наручиле.
ДВОРСКА ЛУДА:
Господине Грофе, могу ли и ја са вама до Престоније? Можда ћу тамо наћи неки посао за мене и моју гитару.
ГРОФ:
(Дворској Луди) У друштву је боЉе и сигурније путовати. Идемо момче. (сестрама) Довиђења моје девојке. Тата се враћа чим заврши посао.
ЛЕПОТИЦА:
Довиђења тата!
ДВОРСКА ЛУДА:
(сестрама) Довиђења, драге даме. Било ми је лепо дружити се с вама. Нарочито с тобом Лепотице.
ЛЕПОТИЦА:
Хвала на лепим речима, драги пријатељу.
(Гроф и Дворска Луда одлазе)

ЗАТАМЊЕЊЕ

СЛИКА 1.
(у мрачној шуми. Само се наслућују Грофова и Лудина сенка)

СОНГ О МРАЧНОЈ ШУМИ
(певају Гроф и Дворска Луда)

Напрд корак, назад два,
Што је густа ова шума!
Напред корак, назад три,
Баш смо добро покисли!

Напред корак, назад два,
Луташ ти, лутам ја!
Напред корак, назад три,
Јао! Ми смо залутали!

Напрд корак, назад два,
Видите ли децо шта!
Напред корак, назад три,
А где ћемо сада ми?

ГРОФ:
Драги пријатељу нисмо могли да изаберемо лошије време за пут.
ДВОРСКА ЛУДА:
Ко се томе надао. Било је лепо када смо кренули.
ГРОФ:
Нешто се одужио овај пут?
ДВОРСКА ЛУДА:
Богами јесте.
ГРОФ:
Требало је већ да стигнемо.
ДВОРСКА ЛУДА:
Требало је, али нисмо.
ГРОФ:
Нисмо ваЉда…?
ДВОРСКА ЛУДА:
Јесмо!
ГРОФ:
Залутали?
ДВОРСКА ЛУДА:
Залутали!
ГРОФ:
Мора да смо негде погрешно скренули.
ДВОРСКА ЛУДА:
Требало је на раскрсници да скренемо десно.
ГРОФ:
Мислио сам да је ово пречица, коју сам у младости користио.
ДВОРСКА ЛУДА:
Очигледно је да сте остарили.
ГРОФ:
А да л није ово нека зачарана шума?
ДВОРСКА ЛУДА:
И ти си слушао бајке које сам причао твојим ћеркама.
ГРОФ:
Понекад. Али ово баш не ваља.
ДВОРСКА ЛУДА:
Видим и сам.
ГРОФ:
Видиш?
ДВОРСКА ЛУДА:
Видим!
ГРОФ:
Како, када је мрак.
ДВОРСКА ЛУДА:
Па светли.
ГРОФ:
Шта светли?
ДВОРСКА ЛУДА:
Нешто тамо испред нас.
ГРОФ:
Види стварно! Идемо да се склонимо од ове олује.
ДВОРСКА ЛУДА:
Шта, ако су разбојници?
ГРОФ:
Главу ти разбили разбојници!
ДВОРСКА ЛУДА:
Шума је, а у шуми има…
ГРОФ:
Разбојника!?
ДВОРСКА ЛУДА:
Јесте!
ГРОФ:
Е ово нису разбојници.
ДВОРСКА ЛУДА:
Од куда знате?
ГРОФ:
Видиш да је то светло у неком дворцу. Пожури да стигнемо на вечеру док се не погасе светла.
ДВОРСКА ЛУДА:
Што би се погасила?
ГРОФ:
Зато што домаћини можда рано легају.
ДВОРСКА ЛУДА:
Онда да пожуримо!
ГРОФ:
Не преко мене! Ђаво те однео!
ДВОРСКА ЛУДА:
Извините Грофе!

ТОТАЛНО ЗАТАМЊЕЊЕ

СЛИКА 2.
(у двору принца Звери. Чују се ударци у врата а затим и)

ГРОФОВ ГЛАС:
Има ли кога?
ГЛАС ДВОРСКЕ ЛУДЕ:
Можда је двор напуштен?
ГРОФОВ ГЛАС:
Зашто би онда светлело у њему?
ГЛАС ДВОРСКЕ ЛУДЕ:
Да уђемо?
ГРОФОВ ГЛАС:
Идемо!
(врата се отварају и затим унутра улазе Гроф и Дворска Луда)

СОНГ О ЗНАТИЖЕЉИ
(певају Гроф и Дворска Луда)

Шта ли се у двору крије?
Да л’ је вила или враг?
Да ли се унутра смије?
Да л’ ту чека неко драг?

Ил’ нас чека топла супа
И печења један бут?
Шта то тамо шушти, лупа?
Неко мио или љут?

А шта се то тамо чује
Ко нас то од туда мерка,
Да ли је то добри чика
Или можда страшна зверка?

Ко је власник овог здања?
Није ваљда нека мора?
Наша се маленкост клања
Домаћину овог двора!

(Очигледно обојица преплашени, а посебно се уплаше када се чује изненадни урлик неке звери)
ДВОРСКА ЛУДА:
Јао! (загрли Грофа)
ГРОФ:
(овај га одгурне од себе) Шта је било… Шта си се уплашио к’о нека жена?
ДВОРСКА ЛУДА:
И ви дрхтите!
ГРОФ:
Ма не! Ја сам славни Гроф од… (у том тренутку се чује јака грмљавина. Од страха загрли Луду) Лепограда.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Иронично) Баш сте храбри.
ГРОФ:
(уплашено у правцу одакле се чула рика) Уја! Има ли кога!
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Изгледа да ипак нема никога?
ГРОФ:
Топло је, сигурно има!
ДВОРСКА ЛУДА:
Нема! (када се поново чује рика уплашено загрли Грофа) Има!
ГРОФ:
(уплашено у правцу рике) Нема потребе да се љутите…
ДВОРСКА ЛУДА:
(уплашено у правцу рике) Ми смо случајни путници…
ГРОФ:
(уплашено у правцу рике) Који су залутали у шуми, па смо свратили да вас замолимо, ако можемо да добијемо преноћиште…
ДВОРСКА ЛУДА:
(уплашено у правцу рике) Само до сутра… ујутру…
ЗВЕРКА:
(појавЉује се) Ако преживите до ујутру.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Јао! Каква је ово наказа?
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Шта си рекао, ти бедни створе. Хоћеш ли да ти ту тамбуру набијем у грло?
ГРОФ:
(Зверки) Хтео је да каже, који је ово јунак и лепотан.
ЗВЕРКА:
(Грофу) А ти си дошао да ме исмејаваш? Да ми се ругаш? Мало ми моје муке.
ГРОФ:
(Зверки) Не, ја сам овде зато што сам залутао…
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) А и ја са њим.
ЗВЕРКА:
Залутали у мој двор?
ГРОФ:
Не, у шуми.
ЗВЕРКА:
Ко вас је онда пустио да уђете у мој двор?
ГРОФ:
Ми смо куцали…
ДВОРСКА ЛУДА:
… али се нико није јављао…
ЗВЕРКА:
(Грофу) Па сте ушли без одобрења?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Али врата су била отворена.
ЗВЕРКА:
То није знак да унутра могу ући бескућници и просјаци.
ГРОФ:
(Зверки) Али ми нисмо…
ЗВЕРКА:
(Љутито) Јесте!
ДВОРСКА ЛУДА:
(уплашено) Јесмо!
ГРОФ:
(Зверки) Ја сам Гроф од Лепограда!
ЗВЕРКА:
(Грофу) Који је дошао у мој двор да моли за преноћиште и вечеру? И да се руга мом изгледу.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Да вам објасним. Свему је криво ово невреме. Знате ми смо пошли у Престонију, и замислите, ми смо залутали… е јесте, ми смо залутали… (Грофу) Мислиш ли да сам му добро објаснио?
ГРОФ:
(Иронично) Убило се!
ЗВЕРКА:
(Грофу) Зашто дозвољаваш слуги да оволико прича?
ГРОФ:
(Звери збуњено) Коме!?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Али ја нисам слуга. Ја сам уметник. Забављач.
ГРОФ:
(Зверки) Он изврсно свира на гитари… И тако дивно прича бајке… а уме да буде и смешан… (Дворској Луди) Ајде насмеј нашег дивног домаћина…
ЗВЕРКА:
(Грофу) Значи он је Дворска Луда?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Љутито) Штаа!?
ГРОФ:
(Зверки) Па може се и тако назвати. (намигује дворској луди) Што да не?
ЗВЕРКА:
(Грофу) И ти си њега довео да ме исмејава?
ГРОФ:
(Зверки) Ама не, господине… како рекосте да се зовете?
ЗВЕРКА:
(Љутито) Ја нисам никакав господин!
ГРОФ:
(Зверки) Него?
ЗВЕРКА:
(кроз рику) Ја сам Звер!
ГРОФ:
(збуњено дворској луди) Звер?
ДВОРСКА ЛУДА:
(збуњено Грофуу) Звер!
ГРОФ и ДВОРСКА ЛУДА:
Јао! (покушавају да побегну, али им се Звер испречи)
ЗВЕРКА:
Односно принц, кога је Зла вила Мргуда претворила у страшну Зверку, то јес мене…
ДВОРСКА ЛУДА:
(више за себе) Тако ми и треба кад причам којекакве глупости и бајке. (Грофу) Не ово није могуће… ово је мој сан… (Зверки) молим вас, господине, уштините ме да се уверим да ово сањам бајку коју најрадије причам деци.
ЗВЕРКА:
Може ли овако? (удара га шапом и овај пада на под)
ДВОРСКА ЛУДА:
(устајући) Какав вам је ударац, када вам је овако штипање?
ЗВЕРКА:
(иронично) Извините Дворска Лудо, али ја сам Звер и ја не умем да се штипам.
ГРОФ:
(Зверки) Па ако је таква ситуација, ми би смо да се повучемо…
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Јесте, наћи ћемо неко друго преноћиште… Ми за наше паре можемо где хоћемо да преноћимо и вечерамо.
ЗВЕРКА:
(Љутито) Никуда ви нећете из овог дворца. (иронично) Јадне ваше паре. Да их стварно имате сигурно би се већ некуд склонили од овог невремена. (чује се јака грмљавина)
ДВОРСКА ЛУДА:
Јаоо!
ЗВЕРКА:
А и плашљиви сте ко зечеви.
ГРОФ:
(Зверки) Ко, ми плашљиви, ма ајте! (полази према излазу али се опет чује јака грмљавина. Гроф се уплашен враћа према Луди) Јаоо!
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Шта ћемо сад?
ЗВЕРКА:
Прво ћете да вечерате, па после на спавање. Ујутру ћу одлучити...
ГРОФ:
(Зверки) О нашем пуштању?
ЗВЕРКА:
Кога ћу од вас двојице да убијем.
ДВОРСКА ЛУДА:
Штааа!?
ГРОФ:
(Зверки) То не може тако. Ми ћемо се жалити.
ЗВЕРКА:
А ја вам нећу усвојити жалбу.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Али господине…
ЗВЕРКА:
На вечеру, па на спавање… А и ја сам нешто уморан… Много сте ме сморили… (одлази)
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Мислиш ли да се овај шали?
ГРОФ:
Ни мало.
ДВОРСКА ЛУДА:
Шта предлажеш, онда?
ГРОФ:
Да бежимо…
ГЛАС ЗВЕРИ
И не помишљајте на то. Нећете стићи ни да изађете на врата… И пожурите, охладиће вам се супа…
(Гроф и Луда невољно одлазе у трпезарију)

ЗАТАМЊЕЊЕ

СЛИКА 3.
(у двору принца Звери. Јутро. Дворска Луда певуши уз гитару)

ЈУТАРЊИ СОНГ
(пева Дворска Луда)

Док на небу звезде бледе
И одлазе на спавање,
Сунце златне нити преде -
Украшава цветно ткање.

Рефрен:
Кад се чују први петли
И кад први зрак засветли
Запеваћу песму ранорану
Поздрав сунцу и новоме дану

Сви се на земаљком шару
Из ноћног санка буде
Захвалне сунчевом дару
Јабуке на грани руде

Рефрен:
Кад се чују први петли…

ГРОФ:
(појављује се Гроф очигледно неиспаван) Види ти будале. Њему је до певања.
ДВОРСКА ЛУДА:
Добро јутро Грофе. Како сте спавали?
ГРОФ:
Хвала на питању, никако.
ДВОРСКА ЛУДА:
Зашто, молићу лепо?
ГРОФ:
Нисам ока склопио. Целе ноћи сам прешетао.
ДВОРСКА ЛУДА:
Прешетао?
ГРОФ:
Па зар си ти могао да заспиш после свега што нам се синоћ догодило?
ДВОРСКА ЛУДА:
Спавао сам ко заклан.
ГРОФ:
Ниси морао ни да се будиш, пошто ће ионако она Звер да нас закоље.
ДВОРСКА ЛУДА:
Ама не брини се, знаш да се све бајке срећно завршавају.
ГРОФ:
Будало ово није бајка, а ни сан. Хоћеш ли и ја да те у то уверим? (замањује песницом)
ДВОРСКА ЛУДА:
Хвала лепо, доста ми је било синоћног уверавања.
(чује се ука и бука из суседне собе)
ГЛАС ЗВЕРИ
Ко је то само смео да се усуди да уради. Убићу га!
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Изгледа да ни Звер није могла ноћас да спава?
ГРОФ:
(Дворској Луди) Сада смо га надрљали.

(Звер улази као тајфун. Почиње јурњава. Звер покушава да их ухвати, али се ови вешто измичу и ескивирају његове ударце који завршавају у празно или по деловима намештаја. Из офф-а иде сонг коју пева Звер)

ЗВЕРСКИ СОНГ
(пева Звер)

Ја сам страшна зверка
Смрт из мене бије
Зато ме се окани
До живота ако ти је

Рефрен:
Ко буде радио
Против моје воље,
Нека се убије,
Много му је боље.

Због виле Мргуде
На ниске сам гране пао!
Ја сам страшни даса,
И много сам зао.

Рефрен:
Ко буде радио...

Ја сам страшна зверка
И више од тога
Ако не признате
Убићу у вама бога

ДВОРСКА ЛУДА:
(уплашено са остојања) Призна ћемо, само нам реците шта.
ЗВЕРКА:
Ко је од вас двојице, нека одмах призна…
ГРОФ:
(уплашено са остојања) Ама човече, кажи нам шта треба да признамо?
ЗВЕРКА:
Већ сам једном рекао да ја нисам човек, већ Зверка. (гађа Грофа са неким делом намештаја, али пошто се овај сагиње, он удара Дворску луду)
ДВОРСКА ЛУДА:
Шта год да си, нека си, само се мало самодресирај.
ЗВЕРКА:
Нећу да се самодресирам све док не признате.
ДВОРСКА ЛУДА:
Ево ја признајем.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Значи ти?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Ја! Мада не знам шта?
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Како си смео?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Омакло ми се.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Знаш ли ти да ја ту ружу гајим већ више од двадесет година и нико јој до сада нијке откинуо ни једну латицу, а камо ли цвет.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Ниси ваљда, матори?
ГРОФ:
(Дворској Луди) Знаш да сам обећао лепотици.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) И сад ја да надрљам ради тога?
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Бирај како ћеш да завршиш? У мојим чељустима или канxама? (полази према Дворској Луди)
ГРОФ:
(стане испред Звери) Станите. Није он крив. Ја сам убрао ружу. Мене казни.
ЗВЕРКА:
(полази према Грофу) Значи ти?
ДВОРСКА ЛУДА:
(стане испред Звери) Није он, већ ја!
ГРОФ:
(Дворској Луди) Шта лупаш причало једно? Није ти ово позорница. (Зверки) Ја сам убрао ружу и као што већ рекох: мене казните.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Ти си још потребан Лепотици. Ја и онако немам никога. (Зверки) Не њега, већ мене.
ГРОФ:
(Зверки) Мене!
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Мене!
ЗВЕРКА:
(после неколико њиховог: Мене) Доста! (када ови ућуте) Добро, кога ви зафркавате? Хоћете ли обојицу да вас растргнем?
ГРОФ:
(Зверки) Само да вам објасним…
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Ја ћу да вам објасним…
ГРОФ:
(Зверки) Он жели да се жртвује ради мене.
ЗВЕРКА:
(Грофу) Да се жртвује, ради тебе? Опет ме лажеш?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Не лаже вас. Он је убрао ружу. Хтео је да обрадује своју Лепотицу.
ЗВЕРКА:
Супругу?
ГРОФ:
(Дворској Луди) Ћyти!
ДВОРСКА ЛУДА:
Своју најмилију и најлепшу кћер. Обећао јој је да ће јој донети ружу достојну њене лепоте.
ЗВЕРКА:
Ништа није лепо као моје руже.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Када би је једном видео променио би мишљење. Зато и желим да се жртвујем, само да би она била срећна, јер то заслужује.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди заинтересовано) А кажеш да је баш лепа?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Ма кад ти кажем. Анђео јој није раван.
ЗВЕРКА:
Стварно?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Уби ме ако није тако.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Нећу тебе да убијем. Њега ћу. (показује на Грофа)
ДВОРСКА ЛУДА:
Штоо!?
ЗВЕРКА:
(показује на Грофа) Он ми је убрао ружу, а и треба ми Дворска Луда. Да ме забавља. Не могу више да живим сам у овом двору. (дворској луди у поверењу) Него, како бих ја могао да видим ту Лепотицу.
ДВОРСКА ЛУДА:
Никако.
ЗВЕРКА:
Зашто?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Не мислиш ваљда да би она желела да се види с тобом пошто јој убијеш оца?
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Ти ћеш да ми је доведеш у двор.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Иронично) Ма гори од жеље да дође и тебе види.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Уценићеш је. Ако стварно воли оца доћиће да га ослободи. (музика надјачава њихов разговор)
ДВОРСКА ЛУДА:
(када се музика стиша) Идем ја сада. (полази)
ГРОФ:
(Дворској Луди) Не смеш то да чиниш, драги мој пријатељу.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Стани! (пошто овај стане) Дај ми тамбуру.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Али ја не могу да живим без ње.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Зато и хоћу да буде код мене.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Решио си да научиш да свираш?
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Само хоћу да будем сигуран да ћеш се вратити са Лепотицом.
(узима му гитару из руку, а овај затим одлази)

ЗАТАМЊЕЊЕ

СЛИКА 4.
(у двору принца Звери. Гроф је сам)

ЗАРОБЉЕНИЧКИ СОНГ
(пева Гроф)

Боље да сам с коња пао,
Кад’ од куће ја сам пошо.
Боље да сам кожу драо,
Него што сам овде дошо.

Рефрен:
Јер тај зверски створ
Стрпа ме у затвор,
Јер та страшна зверка
Лепотицу мерка.

На суву сам грану ста,
Кад’ сам ружу ја украо,
И у страшне канxе пао,
Јао мени, децо, јао!

Рефрен:
Јер та страшна зверка
Лепотицу мерка
Јер та зверка страшна
О љубави машта.

(улази Дворска Луда и Лепотица)
ЛЕПОТИЦА:
(приђе Грофу и хвата га за руке) Тата?! Теби није добро? Руке су ти хладне као лед.
ГРОФ:
(Лепотици) Добро ми је, ћери. Зашто си дошла? (Дворској Луди) Зар ти нисам рекао да је не доводиш?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Грофу) Зар мислите да бих је могао убедити у то?
ЛЕПОТИЦА:
(Грофу) Не могу да те оставим, на милост и немилост те звеери?
ГРОФ:
(Лепотици) Али ти не знаш ко је он. Мораш отићи! Одмах!
ЛЕПОТИЦА:
(Грофу) Не долази у обзир!
ГРОФ:
(Лепотици) Не буди тврдоглава…
ЛЕПОТИЦА:
(Грофу) Зар ниси рекао да сам по том питању на мајку?
ЗВЕРКА:
(улазећи) Ко се то усуђује да ме буди?
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) А како сте се ви усудили да заробите мог тату?
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Не само да је лепа него је и дрска. (Лепотици) А ко сте ви, млада дамо?
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Дошла сам по свога оца. Одмах да сте га пустили.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Ти то мени наређујеш?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Она вас моли.
ЗВЕРКА:
(иронично) Какво јој је онда наређење, када на овакав начин моли?
ЛЕПОТИЦА:
(Звери показујући на Грофа) Зар не видите да је болестан?
ЗВЕРКА:
Направио је грешку коју није смео и зато мора да буде кажњен.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Али ви сте обећали.
ЗВЕРКА:
(кроз смех) Обећање, лудом радовање. Није смео да дира моје руже.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Могао би да умре. Молим вас...
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Зато и планирам да га убијем. Да му скратим муке.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Зар нисте рекли да ће те га пустити ако ја дођем?
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Рекао па порекао.
ЛЕПОТИЦА:
Тако нам и треба када верујемо једној окрутној звери. (Зверки) Онда прво убиј мене.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици) Лепоптице, немој…
ЛЕПОТИЦА:
(Дворској Луди) Ма шта немој. А ти мени причаш како он има душу.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Имам!
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Али душу убице!
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Ниси у праву!
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Онда пусти мог оца на слободу, ако нисам у праву.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Ако ми обећаш да ћеш заувек остати овде.
ГРОФ:
Немој, Лепотице!
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Договорено!
ГРОФ:
(Лепотици) Немој, ја сам стар, а пред тобом је тек живот. (Зверки) Молим вас поштедите је. Молим вас!
ЗВЕРКА:
(Грофу) Она је сада моја брига.
ДВОРСКА ЛУДА:
(више за себе) Плашим се да ће и да буде брига.
ЗВЕРКА:
(Грофу) Ти си слободан.
ГРОФ:
(Зверки) Ја не желим да идем без ње.
ЛЕПОТИЦА:
(Грофу) Збогом, тата!
ГРОФ:
(Лепотици) Али, ћери, како ћу ја без тебе?
ЛЕПОТИЦА:
(Грофу) Док будеш мислио на мене бићеш са мном.
ЗВЕРКА:
(Грофу) Ајде губи се, док се нисам предомислио. (Дворској Луди) Лудо спреми му коња и сандук блага и да га моје очи не виде више.
ГРОФ:
(Зверки) Не треба ми твоје благо, хоћу моје… (загрли Лепотицу)
ЛЕПОТИЦА:
(Грофу) Збогом, тата и нека то благо буде свадбени поклон за моје сестре.
ГРОФ:
(Лепотици) Па онда, збогом, моје дете и буди ми срећна, ако у овом уклетом двору човек уопште може да буде срећан.
ЗВЕРКА:
(пошто се Гроф опрости од Лепотице) Лудо, испрати госта. (пошто Дворска луда узима гитару) Без тамбуре. (Дворска Луда и Гроф одлазе)
(пошто ова двојица оду Лепотици) Надам се да ти се свиђа овде?
ЛЕПОТИЦА:
(иронично) Ма одушевљена сам. Дође ми да се убијем.
ЗВЕРКА:
Луда је био у праву.
ЛЕПОТИЦА:
Да ћу да се убијем?
ЗВЕРКА:
Да си много лепа.
ЛЕПОТИЦА:
Шта ти знаш о лепоти?
ЗВЕРКА:
(постиђено) Дворац је сада твој дом. Буде ли ти нешто требало, потражи.
ЛЕПОТИЦА:
(дрско) Од тебе ми није ништа потребно.
ЗВЕРКА:
Чекам те вечерас на вечери. (одлази)

СЛИКА 5.
(у двору принца Звери)

СОНГ О ЗАЉУБЉЕНОСТИ
(пева Звер)
Одједном, док сам се зверски
Најмање надао томе,
Деси се да ме два ока
Ко суву грану сломе.

Рефрен:
У срцу чучи нешто
Много лепо а и сетно.
Нисам баш сигуран шта је,
Али је много загонетно.

Не знам шта ми је, одједном
На срцу ми нешто вруће,
Побегао бих из двора,
Ал’ где ћу из родне куће.

Рефрен:
Љубав ти је и за звери
Неко чудновато стање,
Што ме више, јаче стеже,
Зверства је у мени мање.

Питам се, ко зверски немир
Из моје главуxе оте,
Па ништа друго не видим
Осим њене лепоте?

Рефрен:
Ту тајну ватру у мени
Ништа не може да стиша,
Ни дворски ватрогасци,
Нити плаховита киша.

ДВОРСКА ЛУДА:
(певуши)
По тој твојој
Зверској причи
То мени на
Љубав личи?
ЗВЕРКА:
Не лупај!
ДВОРСКА ЛУДА:
Ја бих ипак рекао да јесте.
ЗВЕРКА:
Ти си овде да ме забављаш, а не да мудрујеш. И зашто је још нема? Наредио сам јој да дође на вечеру.
ДВОРСКА ЛУДА:
Покушајте да будете стрпљиви, господару.
ЗВЕРКА:
Зашто бих био стрпљив. Ја сам овде главни. И моја наређења морају да се поштују.
ДВОРСКА ЛУДА:
Али Лепотица је остала без оца и слободе у истом дану.
ЗВЕРКА:
Сада је моја робиња.
ДВОРСКА ЛУДА:
У коју сте се ви заљубили. А када се господар заљуби у робињу и сам постаје роб.
ЗВЕРКА:
А ти баш оћеш да те ја растргнем.
ДВОРСКА ЛУДА:
Господару, јесте ли размишљали да би она могла бити та која ће да скине чини са вас?
ЗВЕРКА:
Наравно да јесам! Ја јесам ружан али нисам глуп.
ДВОРСКА ЛУДА:
Онда се мало више потрудите.
ЗВЕРКА:
Али…
ДВОРСКА ЛУДА:
Шта, али?
ЗВЕРКА:
Она је тако лепа, а ја сам… (погледа се у огледало) па види ме какав сам. Па ово ни мајка не може да воли.
ДВОРСКА ЛУДА:
Помозите јој да види лепоту ваше душе.
ЗВЕРКА:
Душе?
ДВОРСКА ЛУДА:
Јесте.
ЗВЕРКА:
Али како ћу?
ДВОРСКА ЛУДА:
Дајте мало, средите се.
ЗВЕРКА:
Средила је мене Мргуда за сва времена.
ДВОРСКА ЛУДА:
Не мислите на то. За почетак дајте мало yсправите се.
ЗВЕРКА:
Али ја сам Звер и оне се никада не усправЉају.
ДВОРСКА ЛУДА:
Пробајте да будите господин.
ЗВЕРКА:
Да је то лако.
ДВОРСКА ЛУДА:
Када дође на вечеру насмешите јој се.
ЗВЕРКА:
Ја не умем да се смејем.
ДВОРСКА ЛУДА:
Хајде пробајте. Ја сам као она и долазим на вечеру. (Луда опонаша Лепотицу и прилази Звери) Хајде, насмешимите се. (пошто Звер то уради неспретно) Нисам рекао да ме уплашите већ да ми се насмејете.
ЗВЕРКА:
Рекох ти ја да нема вајде од мене. Од како ме је Мргуда средила ја се нисам насмејао. Поред лепоте одузела ми је и осмех.
ДВОРСКА ЛУДА:
Али вам није одузела нежност.
ЗВЕРКА:
Их, баш сам ти ја нежан.
ДВОРСКА ЛУДА:
Јесте!
ЗВЕРКА:
Ко рибаћа четка.
ДВОРСКА ЛУДА:
Када дође, уделите јој неки комплимент.
ЗВЕРКА:
Шта ти је то?
ДВОРСКА ЛУДА:
Па на пример реците јој, да од како знате за себе ништа лепше нисте видели…
ЗВЕРКА:
Па и нисам.
ДВОРСКА ЛУДА:
То! Када су жене у питању морате да будете искрени. То највише пали код њих.
ЗВЕРКА:
Свака ти част, Лудо. Ти о женама причаш ко да си се до сада сто пута женио. (одвали га, не баш нежно, по рамену)
ДВОРСКА ЛУДА:
(држи се за раме) Али пре свега, мораћете да савладате мало своју ћуд!
ЗВЕРКА:
Какву ћуд?
ДВОРСКА ЛУДА:
Ту вашу Зверску. Жене не воле грубости.
ЗВЕРКА:
Ти ниси жена.
ДВОРСКА ЛУДА:
Ајде сада, позови те је на вечеру.
ЗВЕРКА:
(прилази вратима лепотицине собе) Долази одмах на вечеру!
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
Нисам гладна.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Изађи или ћу… или ћу... да провалим врата!
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
Провали, баш ме брига.
ЗВЕРКА:
(хвата залет) Е, сад ћеш да видиш твога бога. (Дворска Луда стаје испред њега)
ДВОРСКА ЛУДА:
Станите господару!
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Нећу да стамен. Ко је она да одбије мој позив?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Договорили смо се да покушате да будете господин.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Али она је безобразна, одбила је мој позив.
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
(иронично) Баш ти је био неки позив.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) ‘Ел је чујеш? Још ме и зафркава.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Морате бити нежни. Ајде пробајте поново.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Хоћеш ли ти доћи на вечеру?
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
Никада!
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Још нежније. (шапуће му шта треба да каже)
ЗВЕРКА:
Лепотице, било би ми задовољство кад би ми се придружила на вечери.
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
Никада, а можда ни тада.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Још нежније. (шапуће му шта треба да каже)
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) А то никако. Ја никог не молим.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Морате!
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Молим те, Лепотице?
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
Ма, не пада ми на памет.
ЗВЕРКА:
(Лепотицу) Не можеш заувек остати унутра?
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
Могу. Радије ћу умрети од глади него да вечерам с тобом.
ЗВЕРКА:
(Лепотици Љутито) Онда умри!
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
И хоћу!
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Нисте се баш најбоље показали.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Нећу ваљда да клечим пред њом?
ДВОРСКА ЛУДА:
(више за себе) Плашим се да хоћете.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Шта рече?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Кажем, да Љубав по некада од мушкарца тражи и да клечи.
ЗВЕРКА:
(Дворској Луди) Мало сутра!
ДВОРСКА ЛУДА:
(пева)
Ти имаш прекрасне двери
И снагу праве звери,
Али морам ти рећи
Да имаш мозак пилећи.
ЗВЕРКА:
(Љутито полазећи према њему) Шта си рекао!?
ДВОРСКА ЛУДА:
(пева)
Љубав у стопу прати
И никад немој стати
Онда ће и Лепотица теби
Своју љубав да узврати.
ЗВЕРКА:
Ма идем ја да вечерам, баш ме брига за њу. (одлази љутито)
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици пошто Звер изађе) А и ти си га баш претерала. (пошто се ова не јавља) Изађи, ниси ваљда стварно умрла.
ЛЕПОТИЦИН ГЛАС:
Нећу!
ДВОРСКА ЛУДА:
Ама изађи и не дури се више. Отишао је.
ЛЕПОТИЦА:
(излази из собе) Шта он мисли ко је.
ДВОРСКА ЛУДА:
Твој и мој господар. Како не схваташ да смо у његовим рукама.
ЛЕПОТИЦА:
Ако ми је та Звер узела слободу не може да ми узме душу.
ДВОРСКА ЛУДА:
Није он тако лош како ти мислиш.
ЛЕПОТИЦА:
Он је ипак Звер.
ДВОРСКА ЛУДА:
Која има душу.
ЛЕПОТИЦА:
Чисто сумљам.
ДВОРСКА ЛУДА:
А и заљубљен је. Да си га само чула док је певао. Зашто му не пружиш шансу.
ЛЕПОТИЦА:
Том грубијану?
ДВОРСКА ЛУДА:
Како те је само молио?
ЛЕПОТИЦА:
Не лупај више, гладна сам идемо на вечеру. (одлази)
ДВОРСКА ЛУДА:
Значи, ту смо… (одлази)

СЛИКА 6.
(у двору принца Звери.)

СОНГ О ТРЕНУТНОМ СТАЊУ
(Дворска Луда пева а Лепотица плеше. Звер стоји по страин и заљубљено посматра Лепотицу)
Велика је туга
Кад’ немаш друга.
У срцу је тама
Увек кад си сама.

Кад’ у мрклој ноћи
Жмиркаш у самоћи,
И плашиш се јутра
Које ће ти доћи.

Тужни су ти дани
Страхом оплакани,
Док у страху живиш
Слободи се дивиш

Зато ти сад треба
Љубави до неба,
Срдаћце отвори
Искрено заволи…

ЛЕПОТИЦА:
(када заврши сонг ) Господару, јесте ли за један плес?
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Немој да ме зовеш господару.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) А како би робиња другачије звала господара?
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Ниси ти моја робиња.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Него?
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Него, моја… нема везе.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Зашто онда нећеш да плешеш са твојом… нема везе?
ЗВЕРКА:
Па… овај…
ДВОРСКА ЛУДА:
(Зверки) Ајде, господару, немој да се молиш.
ЛЕПОТИЦА:
(кроз смех) Слободно, то ништа не боли.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Знаш… овај… Ја не умем да плешем.
ЛЕПОТИЦА:
(кроз смех) Штааа!?
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Е знао сам да ћеш да ме зафркаваш.
ЛЕПОТИЦА:
Извини, драга моја Звери!
ЗВЕРКА:
(радосно) Шта си рекла?
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Хтедох да кажем да треба да научите да плешете.
ЗВЕРКА:
Јаа!?
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) И то под хитно. (узима га за руку) Идемо!
ЗВЕРКА:
(покушава да се отргне) Може ли томе да ме научи Дворска Луда?
ДВОРСКА ЛУДА:
И мени треба учитељ.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Просто је. Виде ћеш. Лудо, свирај!

СОНГ О ИСТИНИ
ДВОРСКА ЛУДА:
(лепотици иза леђа Звери)
Лепотице, он је
У тебе заљубљен,
Зато је овако
Смотан и изгубљен.

Па нема храбрости
Да ти то и каже,
Колико те волим
Не смем да покаже.

(звери иза леђа Лепотице)
Све се, господару,
За сад добро креће,
Ка путићу ваше
Заједничке среће.

Па више не чекај
Прекрштених руку
Већ јој, брате, кажи
За велику муку.

ЗВЕРКА:
Зар те није страх да будеш у рукама једне Зверке као што сам ја?.
ЛЕПОТИЦА:
Има много људи који су веће Звери од тебе.
ЗВЕРКА:
Не разумем.
ЛЕПОТИЦА:
Више волим да будем у рукама Звери чије је срце добро, него у рукама неког лепог, али злог младића.
ЗВЕРКА:
онда ми испуни жељу, лепотице.
ЛЕПОТИЦА:
Какву жељу?
ЗВЕРКА:
Удај се за мене.
ЛЕПОТИЦА:
(кроз смех) Да се удам за тебе?
ЗВЕРКА:
(постиђено) Било је блесаво што сам и помислио само да би таква Лепотица подарила срце једној Зверки.
ЛЕПОТИЦА:
(покајнички) Зар ти није довољно што ћу ти бити вечни пријатељ. Што ћу бити вечно покрај тебе?
ЗВЕРКА:
То не може да скине Мргудине чини.
ЛЕПОТИЦА:
Жао ми је…
ЗВЕРКА:
А ја бих за тебе све учинио.
ЛЕПОТИЦА:
Баш све?
ЗВЕРКА:
Све!
ЛЕПОТИЦА:
Допусти ми онда да одем и посетим оца и сестре. Више од пола године их нисам видела.
ЗВЕРКА:
Хоћеш да искористиш моју доброту и да побегнеш од мене.
ЛЕПОТИЦА:
Зар ниси рекао да би за мене све учинио?
ЗВЕРКА:
Али, ако ме оставиш, то ће за мене значити крај.
ЛЕПОТИЦА:
Вратићу се за неколико дана. Обећавам.
ЗВЕРКА:
Ако се не вратиш за пет дана ја ћу умрети.
ЛЕПОТИЦА:
Бићу ту за пет дана.
ЗВЕРКА:
Нека ти буде, па макер ме и слагала.
ЛЕПОТИЦА:
Не брини се драга моја Звери. Хвала ти и нека те Господ дарује са најлепшим даровима.
ЗВЕРКА:
Већ ме је даривао. Не треба ми већи поклон него што си ти…
ЛЕПОТИЦА:
Идем да се спремим. (одлази)

СОНГ О ЗАЉУБЉЕНОСТИ, ОПЕТ
(пева Звер)

Нека се небо
На мене сруши
Нека ме дави,
Нека ме гуши.

Нека ми почупа
Косу и уши,
Само да будем
У њеној души.

Рефрен:
Неки ме ђаво опседа
Док она у мене гледа.
Нека ме чума дави
Кад ми се осмехом јави.

Нека ми вазда
Живцима шета,
Њој нек је вајда,
А мени штета.

Нека ме учи
И опаучи
Само да више
Срце не мучи

Рефрен:
Неки ме ђаво опседа...
СЛИКА 7.
(у кући где је живела Лепотица)

ГРОФ:
(Лепотици) Али, кћери, ово је прилика да се спасеш те Звери. Зар ниси и сама рекла да те је добровољно пустио.
ЛЕПОТИЦА:
Тата, не могу га оставити да умре.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Та Звер није за жаљење.
ЛЕПОТИЦА:
(Злоћки) Али он има тако добру душу.
ЉУТКА:
(иронично) Ма шта ми рече? Зверка, па има душу.
ЛЕПОТИЦА:
(Љутки) Када би га упознале, промениле би мишљење о њему.
ГРОФ:
(Лепотици) Ја сам га упознао и умало нисам страдао.
ЛЕПОТИЦА:
Ја једино могу да га спасем.
ЗЛОЋКА:
(Љутки) Наша сека је добра вила.
ЉУТКА:
(Злоћки) А и заљубила се у ту наказу.
ЛЕПОТИЦА:
(Љутки) Немој тако да га називаш.
ЉУТКА:
(Лепотици) То те вређа?
ЛЕПОТИЦА:
Захваљујући благу које је дао тати када сам ја остала, вас две поново уживате.
ГРОФ:
Шта ми то вреди када ми је за узврат узео моје највеће благо. (загрли лепотицу)
ЛЕПОТИЦА:
Не жали, тата. Ако је мени лепо са њим, нема потребе ти да жалиш. Он је мој пријатеЉ и према мени је тако нежан. Ништа ми не ускраћује.
ГРОФ:
(Лепотици) Знам. То кажеш да се ја небих секирао.
ЛЕПОТИЦА:
(Грофу) Али, стварно ми је са њим лепо.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Што се не удаш, онда за њега.
ЛЕПОТИЦА:
(Злоћки) Можда и хоћу.
ЉУТКА:
(Лепотици) И ниси за боЉе.
ЛЕПОТИЦА:
(Љутки) И не треба ми бољи. Поред њега имам све што за желим, а пре свега љубав, онога коме је до мене стало.

ЗЛОЋКА:
(Лепотици) И ти си полудела поред те Звери.
ЉУТКА:
(Злоћки) Неће да ме изненади да и она почне да подурлава као и он.
ГРОФ:
(Злоћки и Љутки) Престаните вас две лајавице!
ЛЕПОТИЦА:
Ма пусти их тата нека причају. Не замерам им ја. Оне су ипак моје сестре. Идемо ти и ја да прошетамо мало, па после да се спремим за повратак. (хвата Грофа под руку и одлазе)
ЉУТКА:
Наша сека је баш одлепила поред те звери.
ЗЛОЋКА:
А шта ако се обистини пророчанство и та Звер заиста постане принц.
ЉУТКА:
Не верујеш ваЉда у те глупе бајке.
ЗЛОЋКА:
Не верујем, али за сваки случај да се ми обезбедимо.
ЉУТКА:
Шта планираш?
ЗЛОЋКА:
Морамо да је спречимо да се врати на време у двор.
ЉУТКА:
Како? Видиш да је чврсто одлучила.
(музика надјачава њихов разговор)

СОНГ О ПОДЛОСТИ
(Певају Злоћка и Љутка)
Јесмо Злоће, е па шта
Баш смо такве нек се зна
Боља од нас неће бити
Наша лепа сестрица

Рефрен:
Ми смо злобне девојчице
То нам јако, јако прија
Злобно нам је увек лице
Пошто злоба из нас сија

Сваки онај ко је јачи
Нек слабијег стално тлачи
Ја сам Злоћка, а ја Љутка,
Само злоба из нас зрачи

Рефрен:
Ми смо злобне девојчице…

СЛИКА 8.
(у кући где је живела Лепотица)

ЛЕПОТИЦА:
Е време је да се поново растанемо.
ГРОФ:
(Лепотици) Па, кћери, ако си тако одлучила, нека ти и буде.
ЛЕПОТИЦА:
Доћићу ја опет.
(Злоћка и Љутка се као заплачу)
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Остани, секо још један дан…
ЉУТКА:
(Лепотици) Када те молимо…
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Ко зна када ћемо те поново видети
ЛЕПОТИЦА:
(Лепотици) Ама пустиће ме он поново. Не брините.
ЉУТКА:
(Лепотици) Само још један дан.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) И сама си рекла да ти испуњава сваку жељу.
ЛЕПОТИЦА:
Не смем. Умреће ако се не вратим.
ЉУТКА:
Их! Умртеће за један дан.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Издржаће он. Чим је толико заљубљен у тебе.
ЉУТКА:
(Лепотици) Ми смо ипак твоје сестре…
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) И мораш нам учинити то задовољаство…
ЉУТКА:
(Лепотици) Кад’ те молимо.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Тиме ћеш да покажеш да ли нас стварно волиш колико причаш.
ЛЕПОТИЦА:
Шта ти, тата, кажеш на то?
ГРОФ:
(Лепотици) Ја бих волео да останеш, али ти само одлучи о томе.
(Злоћка и Љутка се поново заплачу)
ЗЛОЋКА и ЉУТКА:
(кроз плач) Молимо те!
ЛЕПОТИЦА:
Нека вам буде!
ЗЛОЋКА и ЉУТКА:
Урааа!
ЛЕПОТИЦА:
Али само још један дан.

СЛИКА 9.
(у кући где је живела Лепотица)

ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Како нам је само лепо, од кад си се вратила Лепотице.
ЉУТКА:
А кад само помислим колико нам је времена прошло у препиркама.
ЛЕПОТИЦА:
Требало нам је да једно време живимо одвојено, да би смо уствари увиделе колико се волимо.
ЗЛОЋКА:
Баш тако! (Љутки) Зар није тако секо? (Злоћки и Љутки крадом једна другој намигују)
ЉУТКА:
Ја сам Лепотицу одувек волела, али је она избегавала наше друштво.
ЛЕПОТИЦА:
(Злоћки и Љутки) Далеко од тога. Само нисам имала иста интересовања као вас две.
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) Па да, драга секо, док смо се ми мучиле на проводима, ти си уживала у књима и кућним пословима.
ДВОРСКА ЛУДА:
(улази сав задихан) Добар дан младе даме.
ЛЕПОТИЦА:
(Дворској Луди) Драги пријатеЉу, шта тражиш овде.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици) Покушавам немогуће.
ЉУТКА:
(Злоћки) Овај идиот увек мора да поквари нашу породичну идилу.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Злоћки и Љутки) Само покушавам да спасем мог господара, ако већ није касно.
ЛЕПОТИЦА:
(Дворској Луди) Шта му се догодило.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици) Требала си о томе да размишљаш раније. Обећала си да ћеш се
вратити за пет дана.
ЗЛОЋКА:
(Дворској Луди) Остала је само два дана дуже.
ЉУТКА:
(Дворској Луди) Шта је то?
ДВОРСКА ЛУДА:
Довољно да мој господар умре.
ЗЛОЋКА:
(Љутки) Значи успелесмо.
ЉУТКА:
(Злоћки) Зар си сумљала у нас, драга секо.
ЛЕПОТИЦА:
(Злоћки и Љутки) Злобнице! А ја сам вам веровала.
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици) Имала си и коме.
ЉУТКА:
(Лепотици) Ниси ваљда мислила да би смо ти дозволиле да усрећиш ту Звер…
ЗЛОЋКА:
(Лепотици) А и себе?
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици) Није време за препирку. Морамо да пожуримо у двор и да молимо Бога да није прекасно. (хвата Лепотицу за руку и одлазе)

ЗАТАМЊЕЊЕ

ПРОЛОГ
(у двору принца Звери. Утрчава Лепотица а за њом и Дворска луда. На поду лежи Звер. Прилази му Лепотица и клекне поред њега)

ЛЕПОТИЦА:
Звери! Драга моја Звери. Ево ме. Вратила сам се. Молим те пробуди се.
Несмеш умрети.
ЗВЕРКА:
(једва чујним гласом) Лепотице.
ЛЕПОТИЦА:
(Дворској Луди) Жив је!
ДВОРСКА ЛУДА:
(Лепотици) Још мало.
ЛЕПОТИЦА:
(Дворској Луди) Ја сам крива за све. Да сам бар стигла раније. Умире због мене.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Умирем, али срећан. Што сам ово време провео у твом друштву.
Можда је овако и боље.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Не говори тако. Сада смо заједно. Никада те више нећу оставити самог. Све ће бити у реду. Видећеш.
ЗВЕРКА:
(Лепотици) Драго ми је да сам те видео још једном. Последњи пут.
ЛЕПОТИЦА:
(Зверки) Молим те не остављај ме! Волим те! Удаћу се за тебе.
(магија претварања звери у принца)
ЗВЕРКА:
(пошто се претвори у принца) Да ли то сањам или си стварно рекла да ћеш се удати за мене?
ЛЕПОТИЦА:
Ниси сањао, звери… овај принче мој, драги.
ДВОРСКА ЛУДА:
Коначно! (удари преко жица од гитаре)

ОДЈАВНИ СОНГ

ЗВЕРКА:
Почуј ме, драга,
Вечери ове
Дајем ти срце
Љубав и снове.

ЛЕПОТИЦА:
Како сам срећна!
Ох, Боже благи!
Љубави моја,
Једини, драги,

ЗВЕРКА:
Када се споје
Наша два бића
Нећу се плашити
Злобног штапића

ЛЕПОТИЦА:
Пошто је клетва
Изгубила снагу
Прими ме себи
К’о твоју драгу

ДВОРСКА ЛУДА:
Како им се само
Окице цакле
Нема им друге,
То је љубав, дакле.

После овога
Замислите слике:
Уз много смеха
Ларме и вике

Наша Лепотица
Опет ручак кува,
И два дерана
Принчевска чува.

А зверка, односно
Принц и тата,
Улогу тате
Одлично схвата.

Па тако скупа
У срећном животу
Доживеше они
И годину стоту!

ЗАВЕСА
(ако је има)
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 17 gostiju