Miloš Milošević Šika - IVICA I MARICA, I LETEĆE PRASE

[shika]

Miloš Milošević Šika
KAKO SU IVICA I MARICA SPASILI LETEĆE PRASE OD ZLE VEŠTICE I RUGOBKA
- pozorišna igra za decu -

LICA

PRIPOVEDAČ
IVICA
MARICA
ROZALIJA - Zla veštica
RUGOBKO - Rozalijin pomoćnik GICKO - Leteće prase
DOBRILA - Dobra vila

PROLOG
(na sceni je samo pripovedač. Sedi na jednom panju)

PRIPOVEDAČ
Dobar dan, dobra deco. Da li vi znate ko sam ja? Znate? Ne znate? Onda da vam se predstavim. Ja sam pripovedač. To je čika koji deci priča bajke... priče... I tako tome slično... I ja sam danas došao da vama ispričam jednu bajku... mnogo lepu... Ali ima jedan mali proble... Jeste...
(zaplače se)
Ja sam zaboravio koju bajku treba da vam ispričam... Jednostavno me je uhvatio zaboravirtis... Znate to je ona bolest koja ne boli, a od koje boluju stariji ljudi... Pa i ja..
(nailaze Ivica i Marica)
IVICA
(pripovedaču ironično)
Zašto onda plačete, ako vas ne boli?
MARICA Dobar dan čika pripovedaču.
PRIPOVEDAČ
(Ivici i Marici)
Dobar dan deco! A vi malo zakasnili na predstavu? IVICA Nismo valjda? PRIPOVEDAČ Ustvari i niste. Ja još uvek ne mogu da se setim koju bajku treba da vam pričam. Zauzmite vi neko slobodno mesto u publici, a ja ću pokušati da se setim... MARICA Ali, čika pripovedaču, mi ne možemo da idemo u publiku. PRIPOVEDAČ Nije valjda da nema više mesta? IVICA (pripovedaču)
Nije u tome proble... PRIPOVEDAČ Nemate ulaznice? MARICA (pripovedaču)
Mi smo glavni junaci... IVICA ... ove bajke. PRIPOVEDAČ Koji junaci? MARICA Ivica... IVICA I Marica. PRIPOVEDAČ A, pa da! Kako se ranije nisam setio...
(publici)
Draga deco, vežite se, polećemo u svet bajki i mašte...
(počinje sa pričom)
U stara vremena živeo je, u kolibi, uz ivicu šume, siromašni drvoseča sa ženom i dvoje dece, Ivicom i Maricom
(pokazuje na njih dvoje).
MARICA
(u želji da mu kaže da nije to ta bajka)
Jao!
PRIPOVEDAČ
(Marici)
I jeste to za plakanje. Živeli su tako skromno da često nisu imali ni dovoljno hleba. Zemljom je vladala glad.
IVICA
(u želji da mu kaže da nije to ta bajka)
Nije...…
PRIPOVEDAČ
Ama jeste! Ponestajalo je hrane, a i godina nije bila rodna zbog velike suše. Nesrećni drvoseča više nije znao kako da prehrani svoju porodicu. Jedne večeri u kolibi nije bilo ni mrve hleba pa mu žena, koja je inače ovoj deci bila maćeha, reče:
IVICA i MARICA
(opet u želji da mu kažu da nije to ta bajka)
Stanite!
PRIPOVEDAČ
Ma nije to rekla.
MARICA
(pripovedaču)
Ova bajka ne ide tako.
PRIPOVEDAČ
Kako? Valjda ja najbolje znam kako ide bajka o Ivici i Marici?
IVICA
Ovo je nova bajka.
PRIPOVEDAČ
Nova?
MARICA
Samo su junaci stari.
IVICA
(ironično)
A i pripovedač...
(dajemu knjigu u kojoj je ta nova bajka.)
PRIPOVEDAČ
(okreće listove, pa kada nađe traženu bajku)

U jednoj se šumi,
Preko sto stazica,
Nalazila jedna
Medena kućica.

I u toj kućici,
namrštena lica,
živela je jedna
mrgudna veštica.

Promenljiva beše
ko meseca mena,
svi su govorili
da je to zla žena.

Ljudima iz šume,
i okolnih sela,
svojim magijama
činiše zla dela.

Bežali su zbog nje
Kud ih nose noge,
Svi redom iz šume
Ko od Baba Roge.

ZATAMNJENJE

SLIKA 1.
(u veštičinoj kućici)

ROZALIJA
Verna moja rugobo...
RUGOBKO
(Rozaliji)
Izvolite šefice!
ROZALIJA
... situacija je veoma ozbiljna.
RUGOBKO
Ajde!?
ROZALIJA
I više nego ozbiljna.
RUGOBKO
Nije vam se valjda pokvarila metla?
ROZALIJA
(Rugobku)
Imaš hiljadu godina, Rugobko, a lupaš gluposti. Znaš da sam je skoro nosila u servis za metle i uradila joj generalnu opravku.
RUGOBKO
Generalku metli?
ROZALIJA
Stavili su joj turbo motor i dali su mi garanciju sto godina.
RUGOBKO
Samo?
ROZALIJA
Rugobko, ti jesi star i mudar...
RUGOBKO
(ponosno)
Naravno.
ROZALIJA
... ali si pametniji kad ćutiš.
RUGOBKO
(Rozaliji)
U čemu je problem šefice, ako već nije u metli?
ROZALIJA
U onim malim deranima!
RUGOBKO
(veselo)
Deranima!
(ozbiljno)
Kojim deranima?
ROZALIJA
Ivici i Marici, gluperdo.
RUGOBKO
A o njima... Baš su slatkiši.
ROZALIJA
A ti si glup.
(lupi ga metlom)
RUGOBKO
Šefice... Zar ja?
ROZALIJA
Ti! Kako mogu da budu slatki naši najveći neprijatelji?
RUGOBKO
Oni malecki, neprijatelji?
ROZALIJA
Uništićeme! Zbog njih ne mogu da spavam. Počela sam, čak, i tablete za smirenje da gutam. RUGOBKO
Nije moguće, šefice?
ROZALIJA
Sve je moguće. Zbog njih ću u ludaru da odem.
RUGOBKO
Zašto?
ROZALIJA
Zato što sam osedela čekajući ih da se pojave...
RUGOBKO
A kako ste samo nekad bili lepi.
ROZALIJA
... a njih nema, pa nema... kao da su u zemlju propali.
RUGOBKO
Možda su i propali?
ROZALIJA
Nisu!
RUGOBKO
Od kud znate, da nisu?
ROZALIJA
Videla sam ih pomoću moje čarobne kugle...
RUGOBKO
A zašto ih ne namamite na kućicu od slatkiša. To je uvek palilo.
ROZALIJA
Zbog sponzora.
RUGOBKO
Nemate više sponzora za slatkiše?
ROZALIJA
Oni imaju sponzora.
RUGOBKO
Sponzora?
ROZALIJA
Neku fabriku slatkiša i zato i ne dolaze u šumu.
RUGOBKO
Znači, samo sede u kući i mažu slatkiše?
ROZALIJA
I gaje ono prasence...
RUGOBKO
Prasence?
ROZALIJA
Leteće?
RUGOBKO
Leteće presence?
ROZALIJA
Leteće! Nisi valjda gluv!
(lupi ga metlom)
RUGOBKO
Nisam gluv, ali ne mogu da verujem.
ROZALIJA
Ti meni ne veruješ?
RUGOBKO
Pa... ovaj... kako može da leti?
ROZALIJA
Šta misliš, kako?
RUGOBKO
Pa... mislim...
(misli se)
ROZALIJA
Šta je potrebno prasetu da bi moglo da leti?
RUGOBKO
Znam! Metla!
ROZALIJA
Štaa!?
RUGOBKO
Metla... kao tvoja, šefice...
(pošto ga Rozalija lupi metlom)
dobro ne mora da bude sa turbo motorom...
ROZALIJA
Svaka čas Rugobko...
RUGOBKO
Hvala šefivce!
ROZALIJA
... koliko si glup.
(u publiku )
Sa kime ja živim.
RUGOBKO
Sa mnom, šefice... Ti si strašna veštica Rozalija, a ja tvoj strašni pomoćnik Rugobko... ROZALIJA
Baš si strašan kada ne znaš da su prasetu potrebna krila da bi moglo da leti.
RUGOBKO
Krila?
ROZALIJA
Jeste!
RUGOBKO
(tupavo)
Nisam znao da su prasići vrsta ptica.
ROZALIJA
I nisu, ali mu je dobra vila Dobrila, svojim dobrim magijama, podarila krila da bi mogao da se spase od zlog vuka... Znaš onu bajku o Vuku i tri praseta.
RUGOBKO
Ali, šta traži, onda, prase kod Ivice i Marice?
ROZALIJA
Primili su ga na stan, pošto mu je vuk srušio kućicu. RUGOBKO I sad ga oni gaje, da ga dobro ugoje pa da naprave od njega čvarke? Što ja volim čvarke...
ROZALIJA
A što ja ne volim budale.
(raspali ga metlom)
RUGOBKO
(plačnim glasom)
Zašto me opet lupate, šefice...
ROZALIJA
Zato što ti lupaš gluposti.
RUGOBKO
Da me niste tukli i omađijali, danas bi bio prelepi princ, a ne Rugobko.
ROZALIJA
Princ treba da ima mozak.
RUGOBKO
I ja ga imamam.
ROZALIJA
Ti!?
RUGOBKO
Dobro imao sam ga.
VEŠTICA
Kako onda ne razumeš da je leteće prase ljubimac onih malih derana?
RUGOBKO
Sad razumem... Oni se igraju sa njim...
ROZALIJA
Znaš kada će više više da se igraju... malo sutra...
RUGOBKO
Kad ustanu?
ROZALIJA
(kuva od besa)
Ja ne znam šta ću da radim sa tobom... Ja ću da se ubijem...
RUGOBKO
Nemojte šefice. Još ste vi mladi...
ROZALIJA
Naravno da sam mlada. RUGOBKO ... nemate ni hiljadu godina.
ROZALIJA
Onda ću tebe da ubijem...
(polazi prema Rugobku da ga lupi metlom)
RUGOBKO
Ipak je bolje ono prvo.
ROZALIJA
(Rugobku)
Ćuti malo.
RUGOBKO
Razumem šefice!
ROZALIJA
(pošto Rugobko ućuti)
E sad, pitam ja tebe, šta ćemo mi to sada da uradimo, da se oni ne bi više igrali?
(pošto ovaj ćuti)
Zašto mi ne odgovaraš na postavljeno pitanje, Rugobko?
RUGOBKO
Rekli ste mi da ćutim.
ROZALIJA
(raspali ga metlom)
Odgovori!
RUGOBKO
Mi ćemo da uradimo... uradimo...
(misli se)
ROZALIJA
Šta ćemo da uradimo?
RUGOBKO
... da uradimo...
(misli se)
ROZALIJA
Štaaa!
(raspali ga metlom)
RUGOBKO
(sleže ramenima)
Nemamo pojma, šefice.
ROZALIJA
E, mnogo si glup.
RUGOBKO
Jesam, šefice!
ROZALIJA
Ali zato sam ja tu da ti to saopštim. Mi ćemo Leteće prase da
(Rugobku, navodi ga da pogodi)
o... o... o...?
RUGOBKO
Ooo...
ROZALIJA
(Rugobku)
O... o... o...?
RUGOBKO
Ooohoohoo!
ROZALIJA
Šta "o", mamlazu jedan?
RUGOBKO
Znam. Mi ćemo Leteće prase da odlikujemo ordenom zle veštice Rozalije...
ROZALIJA
Štaaa!?
RUGOBKO
... zato što je nadmudrilo vuka...
ROZALIJA
A ja ću tebe da odlikujem...
RUGOBKO
Stvarno!?
ROZALIJA
... metlom po toj tvojoj blesavoj glavi...
(ponovo ga raspali metlom)
RUGOBKO
Nemojte, šefice... ja sam dobar... A vi ste pametni ... I kazaćete... meni glupom... šta će da uradimo...
ROZALIJA
Slušaj, ovamo!
RUGOBKO
Slušam!
ROZALIJA
Mi ćemo leteće prase da o... o... o... otmemo.
RUGOBKO
Kindapujemo?
ROZALIJA
(Rugobku)
Kaže se: Kidnapujemo.
RUGOBKO
A sa kime će posle deca da se igraju?
ROZALIJA
Zato ćemo i da ga kin... kin... otmemo. Da ne može da se igraju.
RUGOBKO
Jadna deca!
ROZALIJA
(mlatne ga metlom)
Za koga ti navijaš, mamlazu jedan? Kako misliš drugačije da namamimo Ivicu i Maricu ovde? RUGOBKO
Ne razumem?
ROZALIJA
Naravno kad si glup.
RUGOBKO
Opet ne razumem.
ROZALIJA
Vidiš...
RUGOBKO
Šta?
ROZALIJA
Kada Ivica i Marica saznaju da smo oteli Gicka.
RUGOBKO
Gicka... Ko je sad pa taj Gicko?
ROZALIJA
Tako se zove leteće prase. E kada oni budu saznali da smo ga mi oteli, doćiće oni ovde. RUGOBKO
Ovde...
ROZALIJA
A kada dođu ovde mi ćemo...
RUGOBKO
Mi ćemo...
ROZALIJA
Šta ćemo mi?
RUGOBKO
Mi ćemo da im... da im... znam... da im vratimo Gicka...
ROZALIJA
A ja ću da poludim pored tebe.
(mlatne ga metlom)
Mi ćemo Ivicu i Maricu cap za vrat pa u kazan...
RUGOBKO
U kazan?
ROZALIJA
Da ih skuvamo. Kako i treba da bude.
RUGOBKO
A vi ste to zbog toga, šefice? E, baš ste pametni.
ROZALIJA
Nego...
RUGOBKO
Nego kako ćemo Gicka da namamimo u šumu, da bi mogli da ga otmemo?
ROZALIJA
Veoma prosto. Uzmi olovku i papir i piši...
RUGOBKO
Aaa...
ROZALIJA
Šta "aaa"?
RUGOBKO
Ja ne znam da pišem. Samo sam do A išao u školu.
ROZALIJA
Eeee...
RUGOBKO
A vi ste do E?
ROZALIJA
Eee, do vraga.
RUGOBKO
Šta ćemo sad?
ROZALIJA
Ja ću da pripremim zamku za Gicka, a ti Rugobko trk kod njega da ga usmeno obavestiš da dođe...
RUGOBKO
U zamku?
ROZALIJA
Kod nas, budalo.
RUGOBKO
Razumem šefice!
(polazi)
ROZALIJA
Kuda ćeš?
RUGOBKO
Kod Gicka.
ROZALIJA
Pa šta ćeš da mu kažeš?
RUGOBKO
Nemam pojma.
ROZALIJA
Pa kuda onda žuriš? Slušaj.
RUGOBKO
Slušam.
ROZALIJA
Kaži ovako Gicku.
RUGOBKO
Kako?
ROZALIJA
Ovako.
RUGOBKO
Kako?
ROZALIJA
Ovako.
RUGOBKO
Ka...
(mlatne ga metlom)
ROZALIJA
Ćuti! Kažimu ovako: "Slušaj ti svinjo!"
RUGOBKO
(ponavlja kao papagaj)
Slušaj ti svinjo!
ROZALIJA
Ne, nemoj tako da mu kažeš. Ko ti je rekao tako da mu kažeš? Kaži mu ovako: "Dragi naš Gicko."
RUGOBKO
(ponavlja kao papagaj)
Dragi naš Gicko.
ROZALIJA
E, tako mu kaži. To je već bolje. I još mu kaži: "Naredila ti je zla veštica"...
RUGOBKO
(ponavlja kao papagaj)
Naredila ti je zla veštica.
ROZALIJA
A to nikako, kaži mu: "Zamolilate je dobra veštica"...
RUGOBKO
(ponavlja kao papagaj)
...Veštica...
ROZALIJA ...
e tako mu kaži, "da dođeš kod nje na ručak. Spremila ti je specijalni koncentrat za tov prasića." RUGOBKO
(ponavlja kao papagaj)
Prasića.
ROZALIJA
I još mu kaži da sam mu spremila i lanč paket...
RUGOBKO
Šta vam je to?
ROZALIJA
Đžak za poneti... da mu se nađe za uz put...
RUGOBKO
(pođe pa se vrati)
A šta, ako ne poveruje u moju priču?
ROZALIJA
Daj mu da udahne ovaj čarobni sprej koji će da ga omađija i napravi ga poslušnim za moje komande, dok ne uleti u moj kavez...
(daje mu bočicu)
RUGOBKO
Znači..
ROZALIJA
Ako neće milom, hoće silom... Ajd sad na zadatak.
RUGOBKO
Razumem, šefice!
(odlazi)
ROZALIJA
Nego šta nego da razumeš. Neću valjda, ja zla veštica Rozalija, da lijem suze zbog tamo... nekih balavaca... a i mogla bih malo da plačem... baš davno nisam plakala... (kao plače)

HOR DECE
(iz off-a)
Oj veštice, oj baksuze,
Zašto roniš tolke suze?

ROZALIJA
Tužna sam deco, i hoću pući,
Sama sam evo u svojoj kući,
Gde čekam većma nekolko dana
Da meni dođu ta dva derane.

HOR DECE
Oj veštice, zla rugoba,
Od kud tebi tolka zloba?

ROZALIJA
Premnogo zavidim deranima
Što njihovo prase krila ima,
Zato će moja draga rugoba
Dovesti Gicka i derana oba.

HOR DECE
Oj veštice, vragom dana,
Štaće tebi dva derana?

ROZALIJA
Da ih brižno u kavezu čuvam,
Od njih čorbu za mene da kuvam.
Da ih skupa kao žvaku žvaćem,
Ili ko kolač sa mednim saćem.

HOR DECE
Oj veštice oj najgrđa,
Baš si zloća, baš si rđa!

ZATAMNJENJE

SLIKA 2.
(u kolibici Ivice i Marice, ili ispred - svejedno. Marica rida. Prilazi joj Ivica)

IVICA
Prestani da plačeš i ajde polako mi ispričaj šta je bilo...
MARICA
(kroz ridanje)
Kada si ti otišao u igraonicu... On je... on je... došao... i odveo Gicka...
IVICA
Ko,"on"?
MARICA
Rugobko!
IVICA
Rugobko? Ko je Rugobko?
MARICA
Strašni pomoćnik još strašnije veštice Rozalije.
IVICA
Zašto Gicko nije pobegao od njega? Zašto mu je dobra vila Dobrila podarila krila?
MARICA
Začarao ga je sa nekakvom magijom iz bočice.
IVICA
Magijom?
MARICA
Samo mu je štrcnuo nekakav sprej u lice i Gicko je bez protivljenja pošao za njim.
IVICA
A ti?
MARICA
Ja nisam... vidiš da sam još uvek ovde...
IVICA
Ama zašto si dozvolila Gicku da ode sa njim? Zašto ga nisi sprečila?
MARICA
Pokušala sam, ali me nije poslušao. Rekao mi je da se ne brinem... Kazao mi je da će mu biti lepše u Rozalijinoj kući...
IVICA
(ironično)
Oće. Verovatno je već napravila čvarke od njega?
MARICA
(zarida jače)
Nije!
IVICA
Nije? Od kud znaš da nije?
MARICA
Ustvari, nije još... ali hoće ako mi ne ispunimo njene uslove...
(zarida jače)
IVICA
Kakve sad uslove... i prestani više da cmizdriš... tvoje plakanje sigurno neće osloboditi Gicka... reci koji su uslovi... šta traži od nas... novac... slatkiše?
MARICA
Nas!
IVICA
Štaćemo joj mi?
MARICA
(kroz ridanje)
Rugobko je rekao, da, ako se ne pojavimo u roku od dvadeset četiri časa u Rozalijinoj kući, od Gicka će da napravi čvarke...
IVICA
Jadni Gicko.
MARICA
I šnicle.
(zarida jače)
IVICA
Uredu je. Prestani da plačeš. Idemo. Pojavićemo se u roku i Rozalija će oslobodi Gicka... MARICA
Ali će nas da zarobi.
IVICA
Ma štaćemo joj mi. Možda se samo malo zaželela igra sa decom.
MARICA
(ironično)
Ta igra se zove:"Kuvanje u kazanu". Znaš kako ide bajka...
MARICA
Ti baš mnogo čitaš bajke. Idemo... čeka nas Gicko...
(odlaze)

ZATAMNJENJE

SLIKA 3.
(u veštičinoj kućici. Prisutan je samo Rugobko i Gicko, koji se nalazi u kavezu)

IVICA
(Rugobku)
Dobar dan! Da li je ovo Šumska ulica broj 66?
MARICA
I kuća strašne veštice Rozalije?
RUGOBKO
Na pravom ste mestu. Izvolite... Čekamo vas sa nestrpljenjem...
GICKO
(Ivici)
Zašto ste došli? Zatvoriće i vas u kavez.
IVICA
(Gicku)
Ali će tebe osloboditi.
RUGOBKO
Malo sutra! Ja ne volim čorbu od vas. Njega ću ostaviti za mene.
ROZALIJA
(koja se pojavljuje)
A ptičice već stigle... Hahahahaa!
MARICA
(Ivici)
Bato, mene je strah.
IVICA
(Marici)
Ništa se ne brini...
(Rozaliji)
Mi smo stigli a vi sada pustite Gicka na slobodu.
ROZALIJA
Rado bih ja, ali čuli ste mog vernog druga Rugobka. Mnogo volim čvarke od letećeg prasca. Hahahahaa!
MARICA
(Rozaliji)
Ali u čvarcima ima puno holesterola...
IVICA
(Rozaliji)
A to nije ni malo zdravo.
MARICA
(Rozaliji)
I utiče na lepotu.
ROZALIJA
I ja sam mu to rekla, ali me on ne sluša. Samo jede masno. Zato i jeste ovoliko ružan.
MARICA
(Ivici)
Bato, jesam li ti rekla da će da nas prevari.
GICKO
(Marici)
A šta ste drugo i očekivali od njih?
ROZALIJA
Ne bih ja, ali ne mogu da razočaram moju dragu rugobu.
RUGOBKO
(Rozaliji)
Hvala šefice. Nego jeste li nabavili sve trave koje stavljate u čorbu. Da ja podložim kazan? ROZALIJA
(Rugobku)
Ne još. Nisam još našla travku Mirišljavku. Znaš ona daje poseban ukus čorbi od dece. Nema veze, ima vremena.
(pogleda Ivicu i Maricu)
I onako su isuviše mršavi. Moraćemo malo da ih podgojimo da bi čorba bila što ukusnija. Hahahahaa!
RUGOBKO
(Rozaliji)
Ali, šefice, ovaj je baš ugojen.
(pokazuje na Gicka)
GICKO
(Rugobku)
Dalje od mene, rugobo.
ROZALIJA
(Rugobku)
I njega ćemo ostaviti za svečani ručak. Hahahahaa!
RUGOBKO
Svečani ručak?
ROZALIJA
Povodom mog 999. rođendana.
RUGOBKO
Kada to pada?
ROZALIJA
Tačno za deset dana. Hahahahaa! Ala ćemo da se sladimo. Naručiula sam u poslastičarnici i rođendansku tortu.
RUGOBKO
Znači, šefice, duvaćemo svećice... 999 komada?
IVICA
Dobićete zauške od tolikog duvanja.
ROZALIJA
(Rugobku)
Idem ja sada po travku Mirišljavku. A ti ih, draga moja rugobo, dobro pazi... I hrani... Hahahahaa!
(odlazi, to jes odleti na metli)
RUGOBKO
Ne brini šefice. Dok je ovaj buckasti u kavezu
(pokazuje na Gicka)
i oni su naši.
MARICA
(Ivici)
Bato, mene je strah.
IVICA
(Marici)
Već si mi to rekla.
MARICA
Čika Rugobko. Zašto nas ne pustite. Ja sam čula da ste vi mnogo dobar čika.
RUGOBKO
(Marici)
Loše si čula. Prevarili su te ti, koji su ti to rekli.
GICKO
(Marici)
Baš si našla kome ćeš da pričaš tu priču. Ovoj nakazi bez srca i duše.
RUGOBKO
(Gicku)
Šta da radim kad sam takav.
IVICA
(Rugobku)
Ako nas pustite da odemo, daćemo vam brdo slatkiša.
RUGOBKO
Već sam vam rekao da više volim prasetinu.
GICKO
Dabogda ti svako parče od mene zapalo u grlu.
RUGOBKO
(Gicku)
Ne brini se buckasti. Ja prasetinu jedem isključivo uz salatu, pa mi ne zapada. A da znaš samo kako sočnu salatu sprema Rozalija, prste da poližeš.
MARICA
(Rugobku)
A znate li vi da konvecijom o pravima deteta, strogo je zabranjeno maltretirati decu...
GICKO
I prasiće...
IVICA
(Rugobku)
Daćemo vam knjigu o tome pa pročitajte.
RUGOBKO
Ja sam nepismen.
MARICA
(Rugobku)
Naučićemo vas mi da i čitate i pišete.
RUGOBKO
Nemam vam ja vremena za to. Moram u šumu po drva.
IVICA
Neće još zima.
RUGOBKO
Treba mi za kuvanje čorbe i pečenje ovog bucka.
(pokazuje na Gicka)
Hahahahaa!
(odlazi)
MARICA
(Ivici)
Bato...
IVICA
(Marici)
Znam, tebe je strah. I mene je, pa šta?
MARICA
Ali mene je mnogo strah.
GICKO
Nije trebalo da dolazite ovamo.
IVICA
(Gicku)
Da te ostavimo na milost i nemilost Rozaliji?
GICKO
Oslobodio bih se ja nekako.
MARICA
Kako. Vidi koliki je katanac na kavezu.
IVICA
Moramo nešto da smislimo.
GICKO
(Ivici)
Misli drugar, ili ćemo da završimo na trpezi ovih rugoba.
MARICA
Ajde da štrajkujemo glađu.
GICKO
I kako će nam to pomoći?
MARICA
Zar nije Rozalija rekla da smo isuviše mršavi za čorbu. Ako ostanemo ovakvi neće nas skuvati. IVICA
(kroz smeh)
Onda će od naših kostiju skuvati pihtije.
GICKO
(Ivici)
Drugar, tebi je do smeha. Baš te je briga što me ona rugoba već uveliko vidi na ražnju.
IVICA
(Gicku)
Ni kukanje nam neće pomoći.
MARICA
A kako bi bilo da je ja prevarim kao u onoj staroj bajci...
GICKO
Ne razumem.
IVICA
(Gicku)
Zato što nisi iz te bajke. Slušaj...

LUTKA IGRA
(animatori lutaka su Ivica i Marica)

LUTKA ROZALIJA
Naloži veliku vatru, Marice! Vreme je da skuvam Ivicu.
LUTKA MARICA
Ne mogu tetka veštice. Još sam mala a vrata su visoko na peći.
LUTKA ROZALIJA
Glupačo! Nisu vrata visoko čim ja mogu da ih otvorim...
LUTKA MARICA
Pa kad možete, a vi mi onda pokažite kako se vatra raspaljuje.
LUTKA ROZALIJA
I hoću, šeprtljo jedna mala!

IVICA
Zakrešta zla starica, pa se približi peći i otvori vrata da zaviri.
MARICA
I ja je u tom trenutku iz sve snage gurnem u raspaljeni oganj i za njom snažno zalupim vrata. GICKO
Sve je lepo smišljeno sem jednog. Ovde vatru raspaljuje Rugobko.
IVICA
Ili što bi se reklo: Ništa od Maricinog plana.
MARICA
(Ivici)
Šta onda pametnjakoviću predlažeš?
IVICA
Kad bih mogli nekako da obavestimo dobru vilu Dobrilu, ona bi sigurno nešto smislila.
MARICA
Neka Gicko odleti po nju.
GICKO
(Marici)
Kako misliš da to izvedem sa ovim kavezom.
MARICA
Moramo da pronađemo ključ od ovog katanca i da te oslobodimo.
(počinje da traži po kući)
GICKO
Uzalud se trudiš Marice, ključ je kod Rozalije. Vezan oko pojasa.
IVICA
Kad bi samo mogli da ga ukrademo od nje.
MARICA
Znam! Kada zaspi, prikrašćemo se i uzećemo ga.
IVICA
Ako ona uopšte spava.
GICKO
Kada ona spava Rugobko je budan, tako da nema šanse.
MARICA
A možda će da naiđe neki lovac i da nas oslobodi.
GICKO
(ironično)
Moraš prvo da staviš crvenu kapicu na glavu, a Rozalija da bude vuk.
(Ivici koji je legao na pod)
Drugar tebi je do spavanja, a ja sam u opasnosti?
IVICA
(Gicku)
I ja sam.
MARICA
(Ivici)
Što si onda legao, bato?
IVICA
Da bi se odmorio i spremno dočekao one dve rugobe. To predlažem i vama...

GICKO
(peva)
Mesto sana
Radije bih plako,
Jer ne mogu
Živeti ovako.

Ja sam prase,
Ne znam koje rase,
Ali ću se
Ubiti, nek znase.

IVICA i MARICA
(pevaju)
Ajde mali
Više ne budali,
U isti smo
I mi sos upali.

Nisu oni
Baš tolika sila,
Zbrisaćemo
Zašto imaš krila.

GICKO
(peva)
Krila imam,
Al ko da ih nemam,
Kako onda
Mogu da zadremam?

Šta mi vrede
Kad sam u kavezu,
Ključa nema
Za njegovu rezu.

IVICA i MARICA
(pevaju)
Ajde mali
Više ne budali,
Mirno spavaj
Ništa ti ne fali.

Crni petak
Jednom njima doće.
Naše dobro
Pobediće zloće!
(ležu, da bi ubrzo i zaspali)

ZATAMNJENJE

SLIKA 4.
(u veštičinoj kućici. Ulazi veštica i kada vidi da spavaju)

ROZALIJA
Hahahahaa!
(na koje se svi naglo bude)
MARICA
(priljubi se uz Ivicu)
Jao bato...
IVICA
Znam, strah te je.
GICKO
(Rozaliji)
Dabogda crkla, a što mi prekide san. A baš sam sanjao kako bezbrižno letim nebom.
ROZALIJA
(Gicku)
Opipaću ja tebi ta tvoja krila, pa ćeš da letiš i ti u kazan.
MARICA
Nemojte, teto, biće vam čorba isuviše masna.
IVICA
(Rozaliji)
Poružnećete od toga.
GICKO
(Ivici)
Gde će više da ružni.
ROZALIJA
(Gicku)
I jezik ću da ti ja isčupam, a ne samo krila.
MARICA
Zar vam ne bi bilo žao tetka Rozalija. Vidite samo kako je sladak. Svako bi na ovom svetu poželeo da ima ovakvog kućnog ljubimca.
ROZALIJA
Moj kućni ljubimac je Rugobko, a ostale ljubimce bacam u kazan. Hahahahaa!
(kada vidi da nema Rugobka)
I bogamu njegovog gde je on? Kako je smeo da vas ostavi same?
IVICA
(Rozaliji)
Otišao je po drva...
ROZALIJA
Štaće mu više drva. Puna nam je šupa... a i živimo u šumi...
GICKO
(Rozaliji)
Da te zapali, na lomači...
IVICA
Smiri se, Gicko.
ROZALIJA
Ja ću njega da smirim, kad ga ubacim u kazan.
RUGOBKO
(pošto je već ušao, Rozaliji)
Ja sam više za ražanj, šefice.
ROZALIJA
A ja sam za metlu.
(raspali ga po glavi)
RUGOBKO
Zašto me sada tučeš, šefice?
GICKO
(kroz smeh)
Ko se bije taj se voli!
ROZALIJA
(Rugobku)
Jesam li ti rekla da ih čuvaš?
RUGOBKO
Mirno spavaj šefice. Dok je bucko
(pokazuje na Gicka)
u kavezu neće oni nikuda.
ROZALIJA
Kad već pomenu spavanje, mogla bih ja malo i da prilegnem. A ti ipak pazi na njih.
(pokazuje na prisutne, leže i ubrzo zaspi)
GICKO
Dabogda se ne probudila.
RUGOBKO
Pst! Neću da čujem ni reč dok moja šefica odmara.
IVICA
(Rugobku)
A zašto se ti toliko plašiš nje?
RUGOBKO
Zato što je ona moja velika šefica.
IVICA
Ih, žensko pa da ti bude šef. Ti si muškarac i ti treba da budeš glavni u kući.
MARICA
Evo, na primer, ja sve slušam šta mi naredi Ivica. On je moj brat.
RUGOBKO
Jeste, ali on nema magiju.
GICKO
A Rozalija kao ima?
RUGOBKO
Da nema, ja nebi bio ovakav.
(počinje da plače)
IVICA
Ti nisi takav rođen?
RUGOBKO
Ma kakvi.
MARICA
Šta se desilo?
RUGOBKO
Ja sam bio mlad i prelep princ.
GICKO
(Rugobku)
Ti? Samo da ti ne poverujemo.
IVICA
(Gicku)
Ćuti!
(Rugobku)
Pričaj, čika Rugobice.
RUGOBKO
Živeo sam srećno u mom malom kraljevstvu sve dok se nisam zaljubio...
GICKO
(Rugobku)
U Rozaliju?
RUGOBKO
(Gicku)
U prelepu princezu, koja je živela u susednom kraljevstvu. Čak sam hteo da je ženim.
MARICA
I u čemu je bio problem.
RUGOBKO
U njenoj maćehi. Htela je da ja oženim njenu ružnu ćerku, koju je dovela kada se udala za Dobrilinog tatu.
IVICA
Dobrilinog?
RUGOBKO
Tako se zvala moja princeza. Kad samo pomislim na nju dođe mi da plačem.
(zaplače se)
GICKO
Opet.
IVICA
(Rugobku)
Dobro, nemoj da plačeš, nego nam reci šta je dalje bilo?
RUGOBKO
Šta je bilo? Vidite šta je bilo. Njena maćeha je angažovala Rozaliju da me napravi ovakvog. MARICA
(Rugobku)
Samo zato što si želeo da oženiš Dobrilu?
RUGOBKO
Što nisam hteo da oženim njenu ružnu ćerku.
IVICA
(Rugobku)
A zašto je onda služiš, ako te je već napravila takvim?
RUGOBKO
Da bih zaštitio Dobrilu.
MARICA
(Rugobku)
Ucenjujete?
RUGOBKO
Nego. Kaže da će i nju napraviti ovakvom, ako je ne slušam.
GICKO
(Rugobku)
Ti si još zaljubljen u nju? Ona se sigurno do sada već udala za drugog i tebe zaboravila. RUGOBKO
Mi smo se jedno drugom zakleli na večnu vernost.
GICKO
(ironično)
I ona te sigurno čeka.
MARICA
Takve smo mi.
RUGOBKO
Kada bih je samo još jedanput video.
GICKO
Pala bi u nesvest.
IVICA
(Rugobku)
Jesi li čuo nešto o njoj.
RUGOBKO
Od silne ljubavi prema meni dugo je patila i molila Boga da joj oduzme život.
MARICA
(Rugobku)
Nije joj valjda uslišio molbu.
RUGOBKO
Napravio je od nje dobru vilu.
SVI OSTALI
Dobru vilu!?
RUGOBKO
Pst!
(pokazuje na Rozaliju)
A ko nas čuje, teško i vama i meni.
IVICA
Znači dobra vila Dobrila...
MARICA
Je tvoja...
GICKO
Princeza?
RUGOBKO
Bila. Sada, pomaže ljudima koji su u nevolji.
(Gicku)
Jedan od njih si i ti buckasti.
GICKO
Ja nisam čovek.
IVICA
(Gicku)
Ali ti je ipak pomogla.
MARICA
(Rugobku)
Zašto tebi ne pomogne?
RUGOBKO
Zato što još uvek ne zna gde se nalazim.
GICKO
(Rugobku)
Misliš da bi mogla da ti pomogne da se ponovo pretvoriš u lepog i mladog prince?
RUGOBKO
Samo da me jednom poljubi, i biću opet onaj stari, to jes, mladi princ.
IVICA
(Rugobku)
Ako nam pomogneš da oslobodimo Gicka iz kaveza obećavam ti da će mo dovesti Dobrilu da te poljubi.
RUGOBKO
Ne zanosite se. Kako možete vi da mi pomognete?
IVICA
Gicko će da odleti po nju.
RUGOBKO
Po moju Dobrilu?
MARICA
On jedini zna gde se ona nalazi.
RUGOBKO
Ali ja nemam ključ od katanca.
IVICA
Uzmi ga od nje.
(pokazuje na Rozaliju)
RUGOBKO
Pa da me kazni.
GICKO
(Rugobku)
Gde ćeš veću kaznu nego što živiš takav...
MARICA
(Rugobku)
Bez Dobrile.
RUGOBKO
Ipak ne smem. Mnogo je opasna.
IVICA
(Rugobku)
Ali ti si muškarac...
GICKO
(Rugobku)
Princ nad prinčevima.
MARICA
(Rugobku)
Ako stvarno još uvek voliš Dobrilu, učinićeš to.
RUGOBKO
Ali...
IVICA
(Rugobku)
Ovo ti je poslednja šansa.
GICKO
(Rugobku)
Ako mene pretvorite u čvarke nikada više nećeš videti tvoju princezu.
MARICA
(Rugobku)
A ni ona tebe.
IVICA
(Rugobku)
Pokaži joj da je se ne plašiš.
GICKO
(Rugobku)
Šta si se stegao. Nemoj da brukaš naš muški rod.
MARICA
(Rugobku)
Ti si hrabri i neustrašivi princ...
RUGOBKO
Dobrilo!
GICKO
(Rugobku)
Ama štaće ti sada Dobrila, ključ nam treba.
RUGOBKO
Ja se zovem Dobrilo! Princ Dobrilo!
IVICA
(Rugobku)
Onda, Dobrilo, napred.
RUGOBKO
(polazi pa zastaje)
A šta ako se probudi?
MARICA
(Rugobku)
Ne plaši se, neće. U dubokom je snu.
RUGOBKO
(polako prilazi Rozaliji, koja spava, klekne pored nje i pokušava da joj uzme ključ koji je kanapom vezan za njen pojas. Pošto mu to ne polazi za rukom, tihim glasom)
Ne mogu da odvežem. Vezala ga je na mrtvi čvor.
GICKO
(Rugobku)
I ti si mi neki princ. Smotan si ko sajla.
RUGOBKO
(ljutito Gicku)
Ko je smotan! Ja?
GICKO
(Rugobku)
Ti!
RUGOBKO
(trgne ključ i otkine ga od Rozalijinog pojasa i pokazuje ga Gicku)
Reci sad ko je smotan?
ROZALIJA
(koja se probudila, hvata za ruku Rugobka koji je pokušao da ustane iz klečećeg položaja)
Ti, izdajico!
IVICA
Dobrilo, baci nam ključ!
(Rugobko polazi slobodnom rukom da baci ključ Ivici)
ROZALIJA
(Rugobku)
A ko to uradiš napraviću te još većom rugobom. Daj meni ključ.
(Rugobko polazi slobodnom rukom da da ključ Rozaliji)
MARICA
(Rugobku)
Ako to uradiš nikada više nećeš videti tvoju princezu Dobrilu!
(Rugobko polazi slobodnom rukom da baci ključ Marici)
ROZALIJA
(Rugobku)
Ja sam tvoja gospodarica i tvoja princeza. Meni daj Ključ!
(Rugobko polazi slobodnom rukom da da ključ Rozaliji)
GICKO
(Rugobku)
Ne brukaj muški rod, Dobrilo. Tebe treba da poljubi princeza, a ne ta babuskera.
ROZALIJA
(Rugobku)
Ja ću da te poljubim, draga moja rugobo!
(polazi prema njemu da ga stvarno poljubi)
RUGOBKO
(Kada vidi da će stvarno da ga poljubi, udara je i ona pada)
Ti mene da poljubiš!? Nikada!
GICKO
To majstore!
RUGOBKO
(okreće prema ostalim i polazi prema njima, ali Rozalija ustaje i skače mu na leđa. Njemu ispada ključ iz ruke i pada pred Ivicu, koji ga zgrabi i otrči da otključa katanac na kavezu. Za to vreme Rozalija i Rugobko se krvnički tuku. Ivica konačno uspeva da otvori kavez iz koga izleće Gicko.) IVICA
Trk po Dobrilu, Gicko!
(Kada to spazi Rozalija, oslobađa se Rugobka, udara ga metlom toliko jako ili magično da ovaj pada nepomičan na pod, a ona polazi u jurnjavu za Gickom. Nastaje sveopšta jurnjava i haos po kući.)
IVICA
(koji pokušava da ometa Rozaliju u jurnjavi)
Marice otvaraj vrata!
(ova to i čini. Gicko polazi prema vratima, a Rozalija za njim i u trenutku kada se nalazi pred vratima, kroz koja je Gicko već proleteo)
Marice zatvaraj vrata!
(Marica zatvara ista i Rozalija udara glavom u njih i pada i ona nepomična na pod)
IVICA
(prilazi Rugobku i klekne pored njega)
Dobrilo, ustani. Gicko je otišao po Dobrilu.
(kada ovaj ne reaguje na njegove reči, on ga prodrmusa rukom, ali ovaj i dalje ne reaguje) MARICA
(koja sve to gleda)
Nije valjda...
IVICA
Jeste, seko, mrtav je...
MARICA
A ona?
(pokazuje na Rozaliju)
IVICA
Nismo te sreće. Nju može samo da sredi Dobrila.
MARICA
A mi da molimo Boga da se ne probudi dok se Gicko ne vrati sa Dobrilom.
IVICA
Moramo nekako da se obezbedimo, ako se slučajno probudi pre.
MARICA
Lako je to reći. Ona je ipak zla veštica.
IVICA
Koju ćemo mi da strpamo u njen kavez. Grehota je da bude prazan. Pomozi mi, seko.
(sa teškom mukom nekako uvuku Rozaliju u kavez i ponovo ga zaključaju)
E, sada se lakše diše.

ZATAMNJENJE

EPILOG
(u veštičinoj kućici. Rozalija je u kavezu, budna. Pokušava da odvali vrata ali ne uspeva pošto su joj i metla i čarobni štapić ostli van.)

ROZALIJA
Oslobodite me ili ću da vas pretvorim u žabe.
IVICA
Kako to misliš da izvedeš bez tvog čarobnog štapića?
(igra se sa njenim štapićem)
ROZALIJA
Molim vas osloboditeme. Nije fer da ja zla veštica Rozalija završim u kavezu. Ko neka ptica. Gde to ima.
MARICA
U ovoj bajci.
ROZALIJA
Ali ja treba da završim u peći. Pustite me iz kaveza, pa me ti Marice posle prevari i gurni u peć. IVICA
Rado bi mi, ali Rugobko nije naložio vatru.
MARICA
Pustićemo te, ako nam kažeš kako da povratimo u život Rugobka.
ROZALIJA
On je dobio šta je zaslužio.
MARICA
(Rozaliji)
I ti si.
IVICA
(Marici)
Tek će da dobije kada stignu Dobrila i Gicko.
ROZALIJA
Ali deco, Dobrila ne postoji. To su samo priče.
DOBRILA
(koja j eveć ušla skupa s Gickom)
Ne bih baš bila sigurna u to.
IVICA Dobrila!
MARICA
Gicko!
(trče im u zagrljaj)
GICKO
(kada spazi nepomičnog Rugobka)
Šta je bilo sa njim?
MARICA
(kroz suze)
Ubila ga je Rozalija.
IVICA
Nema mu pomoći.
MARICA
A toliko je želeo da još jednom vidi svoju princezu.
DOBRILA
Videće je.
(Saginje se, poljubi Rugobka. Ovaj se budi. Ustaje i tek tada vidimo da više nije ružan i star, već opet mlad i lep princ Dobrilo)
DOBRILO
Konačno, draga moja princezo!
(zagrli je i poljubi)
GICKO
Oladite malo vas dvoje. Moraćemo prvo da se rešimo Rozalije. Biće vremena za ljubav.
IVICA
Kako bi bilo da je ostavimo da večno bude u kavezu?
DOBRILA
Ne smemo. Oslobodiće se kad tad.
DOBRILO
Šta onda da radimo?
DOBRILA
Pretvoriću je u dobru baku. Nikome više neće da učini zlo.
ROZALIJA
Neću da budem dobra!
DOBRILA
Šta reče?
ROZALIJA
ROZALIJA
Ja sam zla veštica Rozalija.
DOBRILO
Da li se ti to nama hvališ ili žališ?
ROZALIJA
Uništiću vas! Neću da budem dobra! Jeste li me čuli!
DOBRILA
Onda te neće ni biti.
(Dobrila svojom magijom i čarobnim štapićem učini da Rozalija nestane)
IVICA
Šta bi sa njom?
MARICA
Gde ode?
DOBRILA
Poslala sam je gore, na nebo. Pretvorila sam je u sjanu zvezdu. Da makar noću ljudi imaju od nje neku vajdu.
GICKO
Kako si to izvela?
DOBRILA
Zar ja nisam dobra vila?
DOBRILO
Nisi više. Sada si moja princeza Dobrila. Udaj se za mene?
DOBRILA
Dobro si se setio da me zaprosiš.
SVI OSTALI
Živeli mladenci!

ZATAMNJENJE

ODJAVNI SONG
(pevaju svi učesnici)
Draga naša deco,
Cvetići iz raja,
Sve uz vašu pomoć
Stigosmo do kraja.

Refren:
Videli ste tetu
Što juri na metli,
Sad gore na nebu
Kao zvezda svetli.

Pokupila decu
Sa kućnoga praga,
Htede skuvat čorbu,
Ali skuva vraga.

Refren:
Videli ste tetu...

Vodila je s decom
I sa Gickom borbu,
Pa na kraju sebi
Zapržila čorbu

Refren:
Videli ste tetu....

I još samo, deco,
Vama savet sledi:
Zlobu uvek Dobrota
Na kraju pobedi!

ZAVESA

mmshika@gmail.com