Tode Nikoletić - Začarana princeza

Tode Nikoletić - Začarana princeza

Postod branko » 05 Apr 2011, 16:40

Tode Nikoletić

Začarana princeza


Žanr: moderna bajka

I g r a j u :
Princeza Anđelina
Princ Ledenko
Čarobnjak Gaja
Vila Dobrila
Babarogana
Tetka Pogana
Vampirko Ćaknuti
Vitez od Malog Iđoša
Radnja se događa ispred ledenog dvorca.
Kostim uobičajen za modernu bajku. Predstvu početi sa
igrom i bajanjem, babarogane, uz zvučne i svetlosne efekte,
propraćene plačem bebe.

Predlog scene: napraviti sve u raznobojnim kvadratima. Nekoliko kvadrata okačiti u raznim položajima, tako da predstavljaju neku čudnu vasionu. Centralni kvadrat veličine 2,5 m x 2, 5 m. postaviti na sredinu scene da se sve četiri stranice mogu otvarati, ali na prednjoj strani napraviti takođe vrata da bi mogli ulaziti u kocku. Nekoliko manjih kockica (0,5 x 0,5 i 1 x 1 m.) postaviti na proscenijumu.

BABAROGANA: (Pojavljuje se na metliuz grmljavinu i grohotan smeh. Nekoliko puta kruži oko kolevke koja je na pozonici. Nakon toga nočinje bajanje.) Abrakadabra! Abrakadabra! Što slepih miševa i rep od dabra! Oko gavrana, sovine kandže, i sok buđave pomorandže! Krv pevca, i perje od kukavice, žablja crevca, sa dve-tri pijavice! (Plač bebe.) Abrakadabra! Abrakadabra! Nešto u ništa i strah iz čabra! Jezik od miša, dlake od mačke, pa sve naopako i naglavačke. Dobro u loše, lepo u ružno, sve naka bude grozno i tužno! (Plač bebe.) Abrakadabraaa!!! Abrakadabraaa! (Završava bajanje, odnosi bebu. Šcenu zamračiti.)
ČAROBNJAK GAJA: (Nastavlja sa igranjem.) Ćiribuuu! Ćiribaa! Stigao sam ja! Šta je? Šta ste se izbečili? Izbuljili? Jel prpa? Je li strah kad baja (Pravi okret.) čarobnjak, Gaja?! Haa! Lezilebovići! Cvikadžije! Niste me očekivali, u ovoj bajci? Šta kažete? Bum tres in medijas res!!! E, pa, dragi moji, gadno ste se prevarili! Kao što vidite živ sam, žilav i veoma čitav. Stižem direktno iz Gagonije. Ali! Dozvolite, da vam se najpre predstavim: moje uzvišeno uzvišenstvo i cenjeno cenjenstvo, čarobnjak Gaja! (Skida šešir.) Gagi! Gagulence! Gaša, iz Gagonije!!! (Tuš.) Šta?!? Ne znate gde je Gagonija? Sramota! Stidite se! Zato vam svima dajem keca iz geografije! Tebi! Tebi! Tebi što se kikoćeš. I tebi, debeli, što si zinuo! I tvojoj učiteljici ! Nego... da mi krenemo polako u današnju bajku! Jel' može? Može!? Pa, naravno! Samo, ne znam odakle da počnem? (Šeta.) Slušajte pažljivo: bio jednom jedan princ! Ne! Ne! Bila jednom jedna princeza. I bila je mnogo ružna. Ružna kao izvrnuta čarapa. Ružnija od svake maćehe. Ružna toliko da su je oterali od kuće. Ružna ko trinaesto prase. Ružna i mnogo tužna. Zbog svoje ružnoće samo je plakala, plakala i plakala... Bu. Bu. Bu... U stvari, najbolje će biti da vidimo uživo ovu bajku.
PRINCEZA: (Neukusno obučena, raščupana, sa velikim naočalima, leži na velikoj ledenoj kocki i plače. Za to vreme čarobnjak Gaja nekoliko puta dirigira, a zatim se poklanja i odlazi.) Buuuuu, buuuu, buubuu, buuuuuu... Buuuuu, buuuu, buubuu, buuuuuu... O, kako sam nesrećna ja! Nikada se neću udati. Nikada neće naići moj princ. Ostaću usedelica zbog svoje ružnoće. Buuuu, buuu, bubuuu, buuu ... Svi me se plaše, buuu. Svi me zovu ružno pače, a meni se samo plače, buuuu! Izgleda da me je mama rodila na pupak, buuuu. Ili na leđa, buuu! Pa sam zato ovako ružna i tužna, buuuuuuuu!!
LEDENKO: (Utrčava zadihan. Šav u belom, gleda geografsku kartu, i udara u ledeni dvorac.) Oprostite bako? Da li znate gde je put za Zvrndoniju?
PRINCEZA: (Vešto se krije lice iza marame.)
Bako!? Nazvao si me bako? Buuuu!
LEDENKO: Izvinjavam se, bakice. U čemu je problem?
PRINCEZA: Nazvao si me bako, a ja nisam baka! Buuu!
LEDENKO: Oh. Oprostite zbog moje nesmotrenosti. Ispravićemo to za čas... Izvinite strina, znate li gde je put za Zvrndoniju?
PRINCEZA: Jaoj! Strina? On misli da sam strina! Buuuu!
LEDENKO: Dobro, de. Tetka!
PRINCEZA: Tetka? Buuuuuu!!!!
LEDENKO: Dobro, dobro... ne buči. Evo, nisi tetka. Nisi. Pa šta si sto mu pudera? Baba nisi, strina nisi. Tetka još manje. Ma da ti nisi ujak? Znam! Maskirala si se u ujaka zbog maskenbala. PRINCEZA: Ujak?
LEDENKO: Hajde. hajde. Skini masku.
PRINCEZA: Jao! To boli!
LEDENKO: Vidi vraga!? Nije maska, a to znači da nije ni ujak! Pa ko si? Šta si? I zašto
cmizdriš?
PRINCEZA: Mene niko ne voli. Buuuu!
LEDENKO: Eh. Preteruješ. A mama?
PRINCEZA: Mama me odbacila još dok sam bila beba.
LEDENKO: Odbacila te? Šurovo. A tata? Tata te sigurno voli?
PRINCEZA: Ni malo. Šmrk. Nikad me nije pomilovao. Nikad poljubio. Držao u krilu, kupio igračku...
LEDENKO: Gadno. A šta ti se dogodilo sa licem? Da nisi možda pala sa konja, ili je konj
pao na tebe?
PRINCEZA: Ništa od toga. Neko me je začarao dok sam bila beba, pa sam zato nesrećna. Nikada se neću udati. Rađati decu. Nikada se zaljubiti. Ja sam jedna žalosna princeza... Buuu!
LEDENKO: Princeza!? Ti?
PRINCEZA: Ne veruješ?
LEDENKO: Ako si ti princeza, onda sam ja konj! (Rže.)
PRINCEZA: Ponašaš se kao konj. Vrlo si nevaspitan i uobražen. Kako to razgovaraš sa jednom princezom od Zvrndonije? Hajde, klekni i poljubi me u ruku!
LEDENKO: Da ti poljubim ruku? Idi molim te! Pre bih progutao trudnu žabu. Najbolje je da se ja izgubim! (Žurno odlazi.)
PRINCEZA: Čekaj! Štani! Ode, a nismo se ni upoznali. A kako je samo lep i zgodan. Visok elegantan, čist. Pravi zavodnik. Ali nije me ni pogledao samo zato što sam ružna, prljava i neukusno odevena, nepotrebna ikom na ovom svetu... Buuuu! (Peva «setnu pesmu»)
Švako ima svoju srećnu zvezdu,
da mu sija kad zaluta noću,
Ptica ima svog druga u gnezdu,
i ja nekog u životu hoću.
Svakog negde čeka topla luka
i reč nežna da ga obraduje,
O kako mi noćas treba ruka,
da me spasi od strašne oluje.
Nikog nema da mi ruku pruži,
da mi kaže reč toplu i nežnu,
Dok se pitam čemu ljubav služi,
prtvaram se u pahulju snežnu.
Nikog nema da me primi kući,
osim mesec smrznuti i bledi,
Lutam svetom tužna jecajući,
dok mi srce neko ne odledi.
DOBRILA: (Debeljuškasta, ogrnuta u svilen plašt. vidno nakarmenisana, sa koferom u jednoj, i oklagijom u drugoj ruci.) Izvinjavam se. (Zadihana.) Izvinjavam se, devojko, da nije ovuda protrčao jedan mladić?
PRINCEZA: Kako je izgledao?
DOBRILA: Onako... Crna kosa, zalizan, u versaći odelu... Lep zgodan i vrlo, vrlo nevaspitan.
PRINCEZA: To se moglo primetiti. Nadmen i naročito uobražen.
DOBRILA: On je! Gdeje?
PRINCEZA: Otišao je, hoću reći, protutnjao je na onu stranu. (Pokazuje u pogrešnom pravcu.)
DOBRILA: Čekaj samo, Ledenko! Uhvatiću te ja. Ima da ti iščupam uši sve da se puši!
Nećeš mi uteći! (Žurno odlazi i sudara se sa čarobnjakom Gajom.)
GAJA:
Dođavola!!! Kako to idete? Vi! Vi!...
DOBRILA: Gde gledaš, mamlazmenu jedan!!? Za čega ti služe te buljaste oči?
GAJA: Oho-hoo! Počeli smo da se vređamo! Pa, dobro gospojo, ako baš hoćete, i vi ste debeli ko prasica!
DOBRILA: Prasica!!! Čula si ga devojčice? Nazvao me prasicom! Prvo me udario! Drugo, prestrašio! I treće najveće, uvredio do srži! Ako se smesta ne izvini izmesiću ga ko Panta pitu!
GAJA: Pardon, gospojo! Ako se ne varam vi ste mene zgnječili. Sva ste mi rebra pretresli.
DOBRILA: Šta time hoćeš reći, da sam debela? Ugojena? Zdepasta? Kaži, kaži!
GAJA: Paa. Ako smem da primetim vi ste, gospojo, elegantno popunjeni.
DOBRILA: Popunjena! Kako, popunjena? Na primer?
GAJA: Kao kobasica!
DOBRILA: Kobasica? Jao! Jao, što ću da te bijem! Jao što ću da te mesim! (Juri ga.)
GAJA: Leleeeee! Kolika oklagija? Kidaj Gajo ako ti je život mio!
DOBRILA: E, nećeš mi pobeći, Gajo! Neće te sakriti ni Tokijo ni Ohajo!
GAJA: Ringe, ringe raja, kida čika Gaja!
DOBRILA: Stani! Stani! (Odlaze.)
PRINCEZA: Uh, al su ovi šašavi! Prepiru se oko obične gluposti. A ja patim i venem. Od sumraka do sumraka, od svitanja do svitanja između suza i večitog skitanja.
GAJA: (Zadihan.) Jao! Jao! Uh, dobra devojčice. Pomozi sirotom Gaji. Prebiće me ona slonica! Oklagijaće me oklagijom.
PRINCEZA: Ne pada mi napamet!
GAJA: Molim te!
PRINCEZA: Ma jel! Pa da i mene izvalja onom toljagom!
GAJA: Smiluj se. Bogato ću te nagraditi. Ja sam čarobnjak.
PRINCEZA: Pazi da ti ne poverujem!?
GAJA: (vadi čarobni štap.) Časna čarobnjačka reč. Pogledaj imam štap, sertifikat!... Abrakadabra! Ćiribiri!
PRINCEZA: Ne razumem, Gajo, kakav si ti to čarobnjak kad ne možeš ni sebi pomoći?
GAJA: Nemoj da te to čudi. Magija nema uticaja na natprirodna bića. Ona debeljuca je vila.
PRINCEZA: Vila?!
GAJA: Da!
PRINCEZA: Aaaa... zato si se ti onako uplašio i šmugnuo!
GAJA: Pomozi mi, molim te! Daću ti blaga koliko hoćeš...
PRINCEZA: Ne želim blago. Blagom se ne može kupiti sreća.
GAJA: Dobro. Hoćeš sreću? Daću ti sreću!
PRINCEZA: Sreću! Sreća se ne daje. Sreća se doživljava.
GAJA: Vrlo si bistra. Pogrešio sam.
PRINCEZA: U redu. Pomoći ću ti . Evo ti ključ od snežnog dvorca. A ja ću se potruditi za vilu.
GAJA: Srce si. (LJubi je.)
PRINCEZA: Poljubio me! Poljubio! Prvi put me je neko poljubio u životu!? Poljubio je ovo tužno i uvelo lice? Ne mogu da verujem? (Pesma: »Poljubi me.)
Kaži mi nešto tajno,
probudi srce moje,
Neka nas osećajno,
nežni poljubci spoje.
Dotakni usnom usnu,
dok mesec srcu sliči,
Nek bude kao u snu.
Nek bude kao u priči.
Poljubi me i budi drag.
Poljubi me, ostavi trag.
Poljubi me, dok svici sjaje,
poljubi me nek ljubav traje.
Poljubi me, nebo oboji,
poljubi me, duše nam spoji,
Poljubi me, srcu me privi.
Poljubi me, nek ljubav živi.
DOBRILA: (Utrčava zadihana.) Gde je? (Trese je.) Govori, gde je?
PRINCEZA: Ko?
DOBRILA: Onaj matori jarac! Razbucaću ga kao beba zvečku! Šamo da mi padne šaka. Bezobraznik! Gde je šmugnuo? Govori!!
PRINCEZA: A, ako ne kažem?
DOBRILA: Ako ne kažeš, izvaljaću te ko Panta pitu?
PRINCEZA: Ko vam je taj panta? Pekar?
DOBRILA: More ne okoliši . Pevaj!
PRINCEZA: Dobro. Ne ljutite se. Pobegao je na onu stranu. I to glavom bez obzira. (Pokazuje više puta na pogrešnu stranu.) Na onu stranu! Ne! Na onu stranu!!!
DOBRILA: More. Kad ga se dočepam ostaće sa obzirom bez glave. A ti! Pazi se ako se me prevarila. I tebi ću izmeniti lični opis! Gle!? Pa tebi je već neko izmenio lični opis. Izgledaš kao prepečena krofna. Auuuuu! Mnogo si, bre, ružna! Ko ružno pače! Ne! Više ličiš na pegavo ćure!
PRINCEZA: Vrlo je neučtivo da se tako ponašate. Obično su vile u bajkama dobre i plemenite. A vi! Vi ste ljuti, mrzovoljni, ratoborni, namrgođeni... Kakva ste vi to vila?
DOBRILA: Oh. Nisam se predstavila. Ja sam vila, Dobrila!
PRINCEZA: Dobrila!? Ali u vašem imenu je toliko dobrote a vi je ne pokazujete?
DOBRILA: Nemoj da te to čudi devojčice. U suštini ja i nisam tako loša. Znaš. Iznervirao me je moj sin, ledenko. Prosto kiptim od besa. ubi me sekiracija i nervoza. Zamisli, molim te, pobegao je pre neki dan sa venčanja. Nije pristao da se oženi za za princezu od zvrndonije. Propao nam je miraz od dvesto lanaca zemlje. I to najplodnije. Napravio je pravi skandal, pojede me nervoza. Čir mi je pukao. Tri puta sam pala u nesvest! Jel shvataš?
PRINCEZA: Ne baš. A je li bio zaljubljen u princezu?
DOBRILA: To nije važno. Važno je da je bila bogata. Sa dobrom reputacijom i preporukom. - osim toga, draga moja, zemlja je danas na ceni...
PRINCEZA: Mislim da grešite.
DOBRILA: Kako!?
PRINCEZA: Htela sam da kažem, tamo gde nema ljubavi, kule života se brzo ruše.
DOBRILA: Trala-lala! Trala-lala! Pričaš koještarije! Lova je bitna sine, lova! Imaš lovu, imaš sve! Putovanja, privilegije, prijateljstva... ugled!
PRINCEZA: Ako tako pričate, i ne čudi me što vam je pobegao sin. učinio je pravu stvar...
DOBRILA: Braniš ga, ružna ćurko! Uhvatiću ja njega kad tad. A onda mu ne gine ženidba. Hteo on to ili ne!
PRINCEZA: Nikada ga nećete uhvatiti. Držim mu fige!
DOBRILA: Držiš mu šipak! A šipak će mu najmanje pomoći! Odoh ja u potragu!
PRINCEZA: Ova vila je sasvim odlepila. Izgleda da ima šmirglu umesto srca.
GAJA: (Izviruje.) Pst. Jel otišla?
PRINCEZA: Trenutak da proverim? (Oprezno viri.) otišla je.
GAJA: Uhhh! Čula si je . Ona nije normalna! Jedva spasih moju gu, kako se kaže, zicu! (Češe se.) hvala ti. Da nije bilo tebe, ko zna šta bi bilo sa mojom... Odužiću ti se već nekako. Nego, kako si rekla da se zoveš?
PRINCEZA: Anđelija. Princeza Anđelija.
GAJA: Kakva pa sad princeza?
PRINCEZA: Začarana. Ali niko mi ne veruje da sam princeza a još manje da sam začarana.
GAJA: Slušam. Pretvorio sam se u uvo.
PRINCEZA: Davno me je začarala zla veštica. Bila sam najlepša beba u deset kraljevina zvrnonijskog okruga. I po kraljevskoj tradiciji trebala sam se udati za princa od Gagonije. Ali, jedne noći zla vračara se ušunjala kroz ključaonicu u moju sobu i omađila je moje lice nekom otrovnom supstancom.
GAJA: Strašno. Ali zašto je to uradila?
PRINCEZA: Pretpostavljam, da bi se njena sestra udala za princa.
GAJA: A kralj, tvoj otac, i kraljica to jest tvoja mama?
PRINCEZA: Kad su me videli onako ružnu, unakaženu. Iste noći su me oterali da ih ne brukam pred kraljevskom gospodom; I tako kao što vidite, sada lutam. Lutam i tugujem. plačem i venem. čekam da me neka zver rastrgne i oslobodi moje olovno srce. a sadea idem. Ostaj zbogom mili starče...
GAJA: Čekaj. Nije sve tako crno kao što izgleda. Na kraju svakog mraka postoji zračak svetla. To svetlo se zove nada. I ja ću ti pomoći da ga ugledaš. Hajdemo u moju laboratoriju. Vratiću ti lepotu, nezvao se ja, čarobnjak Gaja!
(Babarogana i tetka Pogana se pojavljuju nakon odlaska čarobnjaka i princeze. Nadgraditi im noseve i grbe i njihovu pojavu propratiti muzičkom sekvencom uz određenu koreoigru.)
BABAROGANA: (Sestri) Slušaj sine, vratiću ti lepotu nezvao se ja, čarobnjak Gaja! Hihihihiiii!
POGANA: Ringe, ringe raja, došo čika paja!
BABAROGANA: Pa slomio jaja! Hoho-hoho-hooo!
POGANA: Haha-haha-haa! Eto ti belaja!
BABAROGANA: E, pa varaš se, Gajo! Nećeš odmumuljiti, ni otkukuljiti moju magiju! Babarogana je mnogo pogana! Hihi-haha-ha-haaa!
POGANA: Zloća nad zloćama! Mutikaša. Mutivoda. Strah i trepet koji hoda!
BABAROGANA: Niko neće pomoći princezo sve dok se ne udaš za mog intiligentnog sinčića, vampirka ćaknutog! Gde li je mamina pametnica? Sineeee!!!
POGANA: Mirkooo!
VAMPIRKO: (U pocepanom fraku, vrlo kratkom za njegov uzrast. Cilindar takođe probušen. Kratke pantalonice. Zoknice do kolena, različite cipele... Vuče na kanapu patkicu.)
VAMPIRKO: Brrrrrrm! Brrrrrmmm! Di-diiiiiiii! Mamaa! Vidi, vampirko vozi? Piibii! Rnnnn! Rrrrnnnn !!!
BABAROGANA: O, srećo moja blesava! Lepi akrepu mamin! Dođi da ti mama da žvaku!
VAMPIRKO: Daj žvaku, da dobijem kaku!
POGANA: Evo ti i praćku da dobiješ sraćku! Hi. hi. hihi. hiii !!!
BABAROGANA: Kako si duhovit, lepoto mamina. Pesniče moj nadareni... Dođi da mama ljubi pametnu glavicu...
VAMPIRKO: (Ide na suprotnu stranu.)
BABAROGANA: Ne, tamo! Ne tamo, mazo! Ovde sam!
POGANA: Uuu-huuu!
BABAROGANA: Malo mi je kratkovid. Ali, dobar kao duša! Tu sam, pile. Tu!
VAMPIRKO: (Hvata drvo.) Jao, mamaaa! Što imaš visoko čelo i dugačak vrat?
BABAROGANA: Viidite ga? Šaljivdžija!? Isti pokojni otac! Hajde mazo otpevaj mami i teti onu pesmicu!
VAMPIRKO: Jel' ringe ringe raja ?
BABAROGANA: Ne tu, srećo. Onu o princezi!
VAMPIRKO: Aa-ha! Moze! (Peva bez muzičke podloge.) Kad padne tamna noć, ja ću princezu ljubiti, prvo ću je daviti, pa ću je posle ubiti !
POGANA: Tooo! Rugobo tetkina ! Tooo!!!
BABAROGANA: Gde me nađe ! Joooš!
VAMPIRKO: Kad padne tamna noć, i počne jeza duvati. Ja ću princezu lemati. Pa ću je posle skuvati... Malko ću je mučiti i malo više daviti. (zanesen) u vreloj vodi kuvati i od nje sapun praviti!...
BABAROGANA: Too! Šinee! Peva ko Čola. Kad se dokopamo princeze i blaga, snimiće ti mama CD.
VAMPIRKO: Ve-ce! Pa ću je posle zgnječiti! (Peva glasnije.)
BABAROGANA: Dobro. dobro... Dostaje !
VAMPIRKO: Pa će se princeza izbečiti!
POGANA: Dosta! (Udara ga i nabija mu cilindar na oči.)
BABAROGANA: Dobro, zlato mamino, posle ženidbe radi sa njom šta ti je volja. Hajde da je pronađemo. Sada kad je začarana, biće lak plen da se dočepamo blaga. Ubedićemo je da ćemo joj vratiti lepotu. A onda? Ima da se sladimo do mile volje...
POGANA: A to znači daje kraljevstvo naše!
VAMPIRKO: Mama, ajel se to jede?
POGANA: (Nabija mu cilindar na glavu.) Ćuti !!! (Odlaze.)
(Ledenko i vila Dobrila ulaze. vila ga vuče svezanog konopacem)
DOBRILA: Ulazi, nesrećniče!
LEDENKO: Neću! (Vuče Dobrilu nazad.)
DOBRILA: Hoćeš! (Vuče Ledenka.)
LEDENKO: Neću i tačka! (Vuče Dobrilu.)
DOBRILA: Hoćeš. hoćeš... (Vuče ga na scenu.)
LEDENKO: Neću, pa da crkneš! (Odvlači je iza scene.)
DOBRILA: E, vala hoćeš! Milom ili silom! (Izvlači ga ponovo.)
LEDENKO: Može, ali sutra!
DOBRILA: Stani tu, nesrećo jedna. Znaš li ti šta znači dvesta lanaca zemlje? Novi plugovi? Pune štale? Voćnjaci? Pašnjaci? (Šeda na panj.)
LEDENKO: Neću! Ako ti je stalo do toga, udaj se ti!
DOBRILA: Kamo lepe sreće da mi se ukaže prilika. Hajde, imaj srca. Pa šta fali princezi od Zvrndonije ?
LEDENKO: (Objašnjava joj i kreće se oko vile i polakoje obmotava konopcem.) Šta fali?! Još pitaš? Prvo, ružna je. Drugo, debela. treće, nevaspitana, uvek podriguje. Četvrto, ne pere zube. Peto, zvrndonija je daleko. I šesto! Neću da budem poljoprivrednik!
DOBRILA: Pa šta bi ti hteo, baksuze jedan?
LEDENKO: Hoću da budem maneken. (Hoda kao maneken.)
DOBRILA: Ma daću ti ja manekenstvo.
LEDENKO: Pa šta fali da se modiram, putujem, provodim?
DOBRILA: Pa zar hoćeš da budeš puž golać, nesrećo jedna?
LEDENKO: Hoću!!!
DOBRILA: Ma... pokazaću ti ja, golaću jedan bezobrazni! (Juri ga svezana oko drveta.) Stani! Stani kad ti kažem!
GAJA: Da ga nisi pipnula! Ti ! ? Mislim vi...
DOBRILA: (Odvezuje se.) Opet ti? E, pa ... Dobićete zajedno po porciju oklagije!!!
GAJA: Ovamo ledenko! Ovamo! Ulazi! (Ulaze u dvorac.)
DOBRILA: Otvarajte vrata!
LEDENKO: Jok!
DOBRILA: Otvarajte ili ću srušiti dvorac!
GAJA: Neće moći ove noći! '
DOBRILA: (Lupa.) otvaraj!
LEDENKO: Uan tač lok!
GAJA: Šamo ti lupaj! Imaš čistu peticu iz lupanja!
DOBRILA: Ledenko! Šilazi dole!
LEDENKO: Nikad!
DOBRILA: Šmesta silazi!
OBA: Nikad! (Pevaju operski.)
DOBRILA: Nećeš. Dobro... Imam ja strpljenja i oklagija do mile volje. Osim toga, jel' pre ili kasnije ćete ogladneti...
GAJA: U tom slučaju ćeš čekati do nove godine. Imamo mi klope iha-haaaj!
LEDENKO: (Guli bananu.) Hoćeš li da probaš?
DOBRILA: Znači, hoćete rat? Dobro! Imaćete ga. Idem po teško naoružanje. Po vojsku! Konjicu! A onda, kuku li ga vama!
LEDENKO: Baj, baaj! Piši kad stigneš.
GAJA: Ode! Pobedili smo je!
LEDENKO: Za dlaku. Ne znam kako da ti zahvalim dobri čoveče?
GAJA: Zahvali se ovoj dobroj princezi koja mi je dala ključ od dvorca! (Princeza izlazi.) Ona nas je spasila. Upoznajte se!
LEDENKO: Nema potrebe. Već smo se upoznali.
GAJA: Zar joj nećeš pružiti ruku. Neće te pojesti. Hajde?
LEDENKO: (Nećka se.) Pa... . pa... (Pođe pa se vrati, daje prvo jednu, pa drugu ruku... gleda u Gaju...)
GAJA: Hajde, hajde. .
LEDENKO: (Daje nogu.)
GAJA: Ledenko! Ruku.
LEDENKO: Dozvolite mi da vam se zahvalim i da vam se izvinim. Poneo sam se vrlo ružno kod našeg prvog susreta... Oprosti princezo.
PRINCEZA: Znači, veruješ da sam princeza?
LEDENKO: Biću iskren, ne! Ali sam ti zahvalan za pomoć.
PRINCEZA: Eto! Niko mi ne veruje da sam princeza. Šamo zato što sam ružna, neodevena. Princeze su lepe, uredne, pametne. A, ja?! Nikome ne trebam na svetu. Niko me ne voli. Idem. Idem i nikada se neću vratiti.
GAJA: Čekaj, princezo! Čekaj!!! Ode. Eto šta si uradio? Oterao si je. Nije lepo posle svega što je učinila za nas.
LEDENKO: Šta mogu kad je ružna!
GAJA: Pa šta? Ti misliš da si maneken? Šta ti vredi lepota ako si namćorast i zao, ako u sebi nemaš zrnce osećajnosti. Plemenitosti... Pogledaj, Ledenko, svoju mamu: lepa je zgodna, snažna, a uz sve to je i vila. Ali gadne naravi. Dakle, jednom rečju: nije zlato sve što sija! Šhvataš?
DOBRILA: Nije zlato sve što sija! Ali jeste oklagija! Juriiiiiššš! (Utrčava sa pet oklagija i gađa ih.)
LEDENKO: Spasavaj se! Brod tone! (Gađaju se oklagijama.)
GAJA: Kidaaaajj!!!
DOBRILA: (Juri ih.) Šad ću da vas oklagijam. Da vidite kako prijam!
PRINCEZA: Ne diraj ihti!
DOBRILA: Molim?
PRINCEZA: Da ih nisi pipnula ti, namrgođena vilo. Ili ću ja...
DOBRILA: Ili ćeš ti? Šta?!
PRINCEZA: Ili ću pozvati Viteza od Gagonije!
DOBRILA: Ha! Al me uplaši. Nemaš ti nikoga, skitnice odrpana!
PRINCEZA: Imam. On je tako hrabar i lep.
DOBRILA: Izmišljaš. Ne verujem ti. Kko bi se sa tobom družio? Pogledaj se? Sva si odrpana, pegava, kratkovida. Nemaš ti ništa i nikoga.
PRINCEZA: Imam! Videćeš!
DOBRILA: Ne lupetaj i ne zadržavaj me! Odoh da izlemam ona dva nevaspitanka. A ti, princezo od Kontejnera, pozdravi svog prnca od Gagonije! Servus! Ha. ha. ha. haa!
PRINCEZA: Smej se ti smej. Ali kad tad će moj vitez doći. Šamo mi on veruje i samo me on voli... Oh neko dolazi!? Možda je on?
BABAROGANA: Da li me to moje oko vara ili vidim suze na obrazima ove lepe devojčice?
VAMPIRKO: Mama, ako je ova lepa, onda sam ja maneken!
POGANA: Ćuti ! Zašto plačeš, milo stvorenje?
PRINCEZA: Ko ste vi?
BABAROGANA: Oh, dozvolite mi da se predstavimo. Ja sam majka Tereza. Ovo je moja seka Persa. A
ovaj intiligentni dečak je moj sin, Mirko genijalac !
VAMPIRKO: Ko je genijalac? Ko je seka persa Terezovija?
POGANA: Ćuti ! (Udara ga.)
PRINCEZA: Drago mi je . Ja sam, Anđelina. princeza Anđelina.
POGANA: Princeza! A, zašto je princeza tužna ?
VAMPIRKO: Čačkalaje nos!
BABAROGANA: Umukni!
VAMPIRKO: Upiškila se ! NJanja, njanja, njanja!
PRINCEZA: Niko mi ne veruje da sam princeza. Niko mi ne veruje da sam začarana. Nikada se neće vratiti moja lepota!
VAMPIRKO: Mama, je li ona stvarno žaba pretvorena u princezu?
BABAROGANA: Naravno, pile mamino. Priđi joj . Priđi neće te pojesti. Pruži joj ruku...
VAMPIRKO: Auuu? Što je ružna! Ima četiri oka i dva nosa! A usta su joj ko raštimovani klavir
PRINCEZA: Buuuuu! Eto, ružna sam. Niko me ne voli! Buuuu!
BABAROGANA: Nemoj tako, princezo. Evo, Mirko te voli!
POGANA: Otkida zbog tebe. Pogledaj ga!
VAMPIRKO: Nisam znao? Šta otkidam?
BABAROGANA: Slušaj ovako, mala! Da se dogovorimo. Ako pristaneš da se udaš za Mirka, vratiću ti lepotu. Živećete srećno. Imaćete puno dece.
POGANA: Spavaćete zajedno.
VAMPIRKO: Neću da spavam sa njom. Ja spavam sa mamom!
POGANA: Tišina! Hoćeš i tačka!
VAMPIRKO: Neću i znak delenja!
BABAROGANA: Uh, al mu ide interpunkcija?
PRINCEZA: Ali on je ružan!
VAMPIRKO: Ma jel? A ti si mi lepotica. Izgledaš kao da si kiselila kupus!
PRINCEZA: A ti si ćorav i glup!
VAMPIRKO: A ti si pegava ko ćurčije jaje! Pegušo! Pegušo !
PRINCEZA: Ćopo! Ćopo!
VAMPIRKO: NJonjo! NJonjo! Nikad nećeš biti lepa!!! Trala-lala-la-la!
BABAROGANA: Dosta! Biće lepa! Biće najlepša. Da se dogovorimo, lutko: pristaješ li da se
udaš za mog sina, vampi? Ovaj... Mirka?
PRINCEZA: Nikada! Ne vaspitan je!
VAMPIRKO: Ajoooojj! Što laže? Teto, jel' da da sam fin?
POGANA: Pravi finac, lutko tetkina...
BABAROGANA: Sto ti bubuljica! Hbćeš li da ti vratim lepotu ili nećeš?
PRINCEZA: Hoću. Ali neću da se udam za ovog tupana!
VAMPIRKO: Tupana!? Mama, rekla mi je da sam tupan! Mama!
BABAROGANA: Ćuti! E, pa devojko. Žao mi je. Šama si odlučila . Nek ti bude, kad želiš da budeš nakaza. Hajdemo!
PRINCEZA: Čekajte! Jao... Šta da radim? Jeste li sigurni da mi možete vratiti lepotu?
BABAROGANA: Devedeset posto!
POGANA: Devedeset devet posto...
VAMPIRKO: Devedeset i deset posto!
PRINCEZA: Ako je tako. Onda pristajem!
VAMPIRKO: Kukuuuu! Štame snađe !
BABAROGANA: Bravo! Bravo, lutkice ! To je prava odluka. Čestitam.
POGANA: Čestitam i tebi Mirko. Dobio si glavnu premiju! (LJubi ga.)
VAMPIRKO: Hvala, teto. Plače mi se od sreće. Leleeeeeee!!!
BABAROGANA: E, pa vreme je da pođemo i pripremimo sve za venčanje. A ti, devojko, pripremi poklone, miraz i nešto zlata. Hajdemo !
PRINCEZA: Hoću... jao!!!! Biću lepa! Napokon ću biti lepa! Ne mogu da verujem?! Plače mi se od sreće. Šmrk!
GAJA: (Izviruje.) Nema je! Pobegli smo joj. Ulazi, Ledenko, vazduh je čist. A ti, princezo. Opet plačeš! Ne volim kad si tužna.
LEDENKO: A kad si tužna, onda si ružna!
GAJA: (Stavlja mu ruku na usta.) Ćuti! Ne tuguj, princezo. Bićeš ponovo lepa. Veruj mi. Obećao sam da ću ti vratiti lepotu.
PRINCEZA: Svi me samo tešite i obećavate. Nemoguće je oterati čaroliju. Ne verujem u bajke.
GAJA: Moraš, princezo. Snaga je u strpljenju. Snaga je u patnji. Bićeš ponovo lepa. Najlepša ! Najzgodnija ! Sve ćeš prinčeve očarati svojom lepotom. Budi jaka verom...
LEDENKO: Pazi da ti ne poverujem, Gajo. Gde živiš, majke ti? Početak je dvadesetiprvog veka, a ti još veruješ u te gluposti o magiji, začaranim princezama i zlim vešticama. Kad je neko rođen ružan. Ružan je i tačka! Ne pomažu tu nikakva bajanja, puderi kreme i kojekakvi dezodoransi. Ko, bre, može da se zaljubi u nju? Ko!? (Vadi puder i ogledalce, pa se puderiše.)
GAJA: Ti !
LEDENKO: Ja ? Nema teorije. Pa ja sam odbio na stotine lepših i zgonijih cica.
GAJA: E, pa. Princeza Anđelina će biti lepša od svake devojke koju si video u životu. Ima da cviliš zbog nje!
LEDENKO: Idi molim te! Nije u mom fazonu. Moja princeza će najbolje plesati na balovima!
GAJA: I, Anđelina će najlepše plesati ...
LEDENKO: Moja princeza će biti pažljiva, dobra, lepo vaspitana, lepo obučena. Uz sve to biće vrlo bogata!
GAJA: Baš takva će biti, Anđelina!
LEDENKO: I rodiće mi deset dečaka!
GAJA: Deset dečaka i j ednu devojčicu!
LEDENKO: Izmišljaš! Kako ti to možeš da znaš ?
GAJA: Lako. Ja sam čarobnjak.
LEDENKO: E, baš si mi neki čarobnjak, kad ne možeš ništa mojoj mami?
GAJA: To je drugo. Princezi, Anđelini ću pomoći!
LEDENKO: Pazi da ti ne poverujem?
GAJA: Da se opkladimo?
LEDENKO: Da se opkladimo! U čega?
GAJA: U poljubac!
LEDENKO: Ne pada mi napamet da te ljubim!
GAJA: Nisam mislio mene da ljubiš. Već, Anđelinu!
LEDENKO: Anđe!? Linu ?! Jesi li ti pobrljavio! NJu da poljubim? Pre ću poljubiti svoja leđa!
GAJA: Onda nećeš nikada saznati da li sam čarobnjak ili ne!
LEDENKO: A, šta dobijam za uzvrat?
GAJA: Šansu da se zaljubiš, i mogućnost da sretneš onu pravu princezu iz svojih snova.
LEDENKO: Ti si, Gajo, ili šaljivdžija, ili prevarant.
GAJA: Prihvataš li opkladu ili ne?
LEDENKO: I sve to za jedan poljubac?
GAJA: Naravno. Poljubac i bisernu ogrlicu tvoje mame, Dobrile.
LEDENKO: Za čarobnu princezu?
GAJA: Da.
LEDENKO: Pristajem!
PRINCEZA: Je li ovo neka šala!
GAJA: A... sada, poljubac ...
LEDENKO: U obraz?
GAJA: Filmski, nije valjda da ne znaš?
LEDENKO: Ajoj, blama !?
GAJA: LJubi. ljubi. Al glavu ne gubi !
LEDENKO: (Žmuri i šalje joj poljubac.)
GAJA: Ne tako!
LEDENKO: (LJubi ruku pa duva.) Ovako?!
GAJA: Filmski! Hajde, hajde...
LEDENKO: (Snebiva se, a onda je naglo ljubi, a zatim beži na drugu stranu pa se briše rukavom.) Leleeee!
PRINCEZA: Oh, poljubio me! Poljubio !
LEDENKO: Uh. Šta si se raskokodakala! Čuće te u tri kraljevine! To je kobajagi lutko. Nema tu ništa...
GAJA: Šta čekaš? Obećao si bisernu ogrlicu?
LEDENKO: U redu. idem. Šamo da vidim i to čudo nad čudima. (odlazi.)
PRINCEZA: Vi se izigravate na moj račun. To nije pošteno !
GAJA: Ne, drago dete. Došao je trenutak da ti vratim ono što ti je nepravedno oduzeto. Šlušaj me pažljivo: dok se ne vratim sa mojom čarobnim formulom, sakrij se u ovaj čarobni kovčeg. Čarobnjak, Gaja, Gagi, Gagulence, stupa na scenu. (Peva song: «Čarobnjak Gaja») Pitate se ko je deka,
u kostimu ko se krije?
Ko govori « Eureka»!
I ko stvara čarolije?
Švako dete, svaka baka,
obožava čarobnjaka,
I svi vole i svi znaju,
čarobnjaka, čika, Gaju!
Abrakadabra, ćiribiri!
Hokus pokus i šimširi!
Lupus-glupus i dar mar,
za čarnje ja sam car! (2 h)
PRINCEZA: (Sve vreme igra kao Gaja uz pesmu.)
GAJA: (Odlazi. Princeza peva i dalje igra.)
DOBRILA: (Gleda je sa čuđenjem) Hej! Koji ti je vrag? Šta si se raspevala, hoću reći, raskokodakala?
PRINCEZA: (I dalje pleše i peva.)
DOBRILA: Haloo! Jesi li ti gluva? Gde su ona dva mangupa? Govori !
PRINCEZA: (Peva još glasnije.)
DOBRILA: Prestani da skičiš! Nisi u operi! Gde je, Ledenko? Pevaj!
PRINCEZA: (Unosi joj se u lice.)
DOBRILA: Ova je skroz na skroz prolupala. Kao da je pojela gramofon! Ogluveću od nje! (Stavlja ruke na uši.) Bolje da se sakrijem!
GAJA: (Donosi kutiju, ukrašenu sjajnim zvezdicama, u kojoj je pripremljena bela svečana haljina, štikle i nakit) Evo nas. Izdržala si . Nikom nisi ništa rekla?
PRINCEZA: Nikome.
GAJA: Odlično. A sada uđi u ovu magičnu kutiju. Vreme je date pretvorimo u lepoticu.
PRINCEZA: Hoću li zaista biti lepa?
GAJA: Videćeš. Aaa, sadaaa! Čarobna formula !(Igra oko kutije uz svetlosne i zvučne efekte.)
PRINCEZA: Gajo!
GAJA: Ama, ulazi već jednom! A sada formula!!! (Gase se svetla i počinje grmljavina, prasak munja i čarobna muzika.) Ćiri-buuu! Ćiri- baaaa! Neka tvoja lepota sjaaaa! Abra-ka-daaabra! Abra-ka-daaabraaaa! Budi smela i budi hrabraaa! I budi vredna. I budc čila. I budi lepa, nežna ko vilaaa! Neka ti srce ljubavi kuša. Budi pravedna, dobra ko dušaa! Neka ti osmeh sve pozlati! Neka ti se sva sreća vrati! Sve što takneš neka poraste. I sve što kažeš neka nam bude... Budi nam blaga poput laste. Voli ptice, voli ljude! Jutrom neka te cvrkuti bude. Žubori reka poput mleka. I sjaja zvezda izdaleka. Čarolija ova neka se čuje. Nek gromovi grunu i oluje! Abraka-dabraaa! Abrakadabraaa! (Čarobnjak odlazi, a umesto njega, Babarogana nastavlja ples oko kovčega.)
BABAROGANA: Abra-ka-dabraaa! Abraka-dabraaa! Zmije iz čabra i rep od dabraaa!... abraka-dabra! Abraka-dabra!...
PRINCEZA: (Izlazi iz kutije, raskošna, prelepa.) Oh... šta se dogodilo? Otkud mi ova haljina? Ovi bisreri, prstenje? Gde je čarobnjak ?!
BABAROGANA: E, drago dete. Čarobnjak nikada nije ni postojao.
PRINCEZA: Ali, kako? Bio je tu'???
BABAROGANA: Varaš se. To sam oduvek bila ja, prerušena u čarobnjaka.
PRINCEZA: Ti! Ne mogu da verujem? Kako je moguće?
BABAROGANA: Moguće je... i kao što vidiš. Obećala sam da ću ti vratiti lepotu ako se udaš za
mog sina vampirka.
PRINCEZA: (Okreće se.) Ne znam kako da vam se zahvalim? Mora da sanjam?
BABAROGANA: Nije san, lepotice. Obećala sam ti lepotu, ali i sinčića. I moraš doneti zlato, jel? I ti si dužna da ispuniša dato obećanje. Moraš se udati za mog zgodnog...
PRINCEZA: Zlato !? Ali, ja nemam zlato!
BABAROGANA: Imaš. Imaš. Imaš ključ od ledenog dvorca, a to znači da znaš gde je sakriveno zlato! Moj Mirko obožava zlato. Evo ga, ljubi ga majka!
VAMPIRKO: Lova. Evro. Devize, devize. da Mirko-vampirko izađe iz krize!
POGANA: Mani, đenge. Evrići, evrići!
PRINCEZA: Ali! To je krađa?
POGANA: Pa šta! Od nečega morate živeti.
PRINCEZA: Ne dolazi u obzir! Neću da kradem!
BABAROGANA: Nećeš! Onda ti moram oduzeti lepotu. Izgledaćeš opet ko izvrnuta čarapa!
VAMPIRKO: Izvrni je! Izvrnije !
POGANA: Ćuti! A ti ulazi u kovčeg!
PRINCEZA: Nemojte, molim vas! Nemojte! Pristajem. Pristajem. Doneću vam blago.
BABAROGANA: Takvu te volim. A sada stanite ispred mene, da vas venčam. Jao! Što ćete biti lep par! Mirko crn a ti bela, ima deca da vam budu...
VAMPIRKO: Šareni ko prasići!
POGANA: Ćuti! (Udara ga.) Uhvati je za ruku, mamlaze!
BABAROGANA: (Vadi neku prašnjavu knjigu.) E, pa, da obavimo i tu formalnost...
PRINCEZA: Čekajte! Nemamo kuma i kumu?
POGANA: Imamo, imamo... Ja ću biti kuma!
VAMPIRKO: A jaću biti kum!
POGANA: Umukni!!!
BABAROGANA: I to smo sredili. Možemo li početi'?
PRINCEZA: Ne možemo. Nemamo svečanu muziku!
BABAROGANA: Ne zanovetaj.
PRINCEZA: Neću se udati bez svečanog marša !
BABAROGANA: Hoćeš, hoćeš. Mirko, ti ćeš biti muzika. Odmumlaj nešto pa da počnemo.
VAMPIRKO: (Mumla.) Ta! Ta, ta, taaa! Ta! Tata-taa! Ta! Ta! Ta! Taa! Tata-taaaa!
PRINCEZA: I vi ovo zavijanje zovete svadbenim maršem?
VAMPIRKO: Da ! (Opet ponavlja.) ta! Tata-ta! Ta! Tatada!
PRINCEZA: Ovo, marš?!
VAMPIRKO: Marš ti !
BABAROGANA: Dosta»! Ni reči više! Vidi ti nje! Nastavljamo sa ceremonijom... Dakle, da li ti Mirko uzimaš za zakonitu suprugu, princezu Anđelinu?
VAMPIRKO: Ahaaa! A sada poljubac! (Navaljuje.)
POGANA: Čekaj, idiote! Gde si navalio?
BABAROGANA: Da li ti, Anđelina, uzimaš za supruga ovog, intiligentnog, šarmantnog, i ljupkog mladića, Mirka?
PRINCEZA: Paaaaaa... Kako da kažem...
VAMPIRKO: Ustima! Ustima!
VITEZ: (Odjednom se pojavljuje u oklopu, sa dugim brkovima naoružan mačem) Neeem!
BABAROGANA: Otkud ovaj limenko?
PRINCEZA: Vitez ! Vitez ! Moj vitez! (Beži iza viteza.)
VITEZ: Ostaviš kiš đerek !
POGANA: Šta ovaj bulazni? Kakav đevrek ?!
BABAROGANA: Ko si ti limenko?
VITEZ: Semtelen te nemtudot ki vodjok in?
BABAROGANA: Šta je rekao ?
VAMPIRKO: Drznice! Ti ne znaš ko sam ja!?
BABAROGANA: Ti, sto ćoravih miševa ? Pa ti, pile mamino, znaš mađarski?
POGANA: Ko zna ko mu je tata? Šigurno neki Japanac!
BABAROGANA: A, ko si ti, konzervo?
VITEZ: Vitez od Mali, kiš, Iđoš!
VAMPIRKO: Gde iđeš? Tek si došao !
BABAROGANA: Princezo ! Dolazi ovamo!!!
PRINCEZA: Neću!
VITEZ: Menekulj sokaloš kečke! Hoćeš da te rasparačim?
POGANA: Šta sad kaže?
VAMPIRKO: Beži bradata kozo! Ovo drugo ne razumem. Nije na mađarskom...
BABAROGANA: Pretiš ? Vadi mač!!
VITEZ: Moja mač oštra kot brijač! Tešik, kečke!
VAMPIRKO: (Skače ko bokser.) Sredi ga kevooo! Izbi mu vilicu!!
POGANA: Zgnječi ga ko konzervu! (Sukob.)
DOBRILA: (Juri Ledenka.) Stani nesrećo! Ledenko stani!!!
LEDENKO: Ma jel! Pa da me oklagijaš! Neću!
DOBRILA: Nećeš! E pa pripremi dupence nestašno detence!
VITEZ: Mibevon o problem, gospođo? (Ledenko beži iza viteza.)
DOBRILA: Ko je sad pa ovaj?
PRINCEZA: Vitez od Mali Iđoš!
DOBRILA: Vitez!? Oooooo! Jao, što si zgodan! Kako ti lepo stoji oklop! (Vitez steže mišiće.) Pate brkčine! Ooooo! Kako imaš tvrde mišiće!
VITEZ: Ko armirani beton!
BABAROGANA: Ooooo! Ooooo! Snažan je ko voooo!!!
DOBRILA: Kakvo je ovo strašilo?
LEDENKO: Ivinjavam se, lepojko. Na koje ime se odazivaš? Mislim kako se zoveš?
PRINCEZA: Anđelina, princeza, Anđelina! Upoznali smo se već!
LEDENKO: (Trlja oči.) Anđelina? A-ha! Pazi da ti ne poverujem!?
BABAROGANA: Princezo! Dolazi ovamo! Ostavi tog šećerka!
VITEZ: Kuš! Nemoj da pravim makarone!
POGANA: Udari ga, vampirko! Dira ti mamu!
DOBRILA: Pipni ga samo akrepčiću, oklagija čeka!
BABAROGANA: E, sada mi vas je dosta! Imam i ja oružje i to mnogo moćnije! (Vadi čarobni štap.) čarobni štap!!!
VITEZ: Ha! Čarobna čačkalica! Tešik!
VAMPIRKO: Sada ste nadrljali!
DOBRILA: Što mu krofni! Pa ovo je veštica babarogana i njena sestra Pogana! Sad sam se setila!
BABAROGANA: Setila. Ali kasno! (Čara.) Avrakalokam, sribokam. Šorabaja, trulajaja. Taraba. baraba, krabe -babe. Pretvorite se svi u žabe!!!
SVI: (Skaču čučeći i krekepu.) Krek! Krek! Kreke-keke-krek!
POGANA: Haha-haha-ha! Prava močvara!
VAMPIRKO: Mama. mama! Agdeje roda ?
GAJA: Ovde sam, mutivode!
BABAROGANA: Oho-hooo! Pa to j e rodan!
VAMPIRKO: Mama jel t, muška roda!!!
VAMPIRKO: Kakvaroda? Čarobnjak Gaja?! Bežimo!!!
GAJA: Aaa... ne! Prvo da oslobodimo magije moje prijatelje! (Vadi čarobni prah, i posipa ih.)
PRINCEZA: Čarobnjak!?
LEDENKO: Gaja!
DOBRILA: Spasioče naš! Dođi da te cukim!
BABAROGANA: Hoćeš rat, matori jarče!
POGANA: Princezo! Vraćaj se ovamo!!!
LEDENKO: Da je nisi pipnula, gaduro!
VAMPIRKO: Ne diraj moju lepu tetu! Ili ću te ja!
LEDENKO: Šta ćeš ti, smlato?
VAMPIRKO: Reći ću te mojoj mami... Mamaaaa!!!
BABAROGANA: E, pa... Gajo, vreme je da se konačno obračunamo! Da vidimo ko je bolji čarobnjak!
DOBRILA: Razbucaćemo vas. Jači smo! Imamo i viteza!
POGANA: To nije fer. Ima vas više. Osim toga naoružani ste.
GAJA: U pravu je. Viteže, pređi na njihovu stranu! Pa da počnemo...
VITEZ: Igen.
LEDENKO: Jeste li spremni'?
BABAROGANA: Tražim prvo tajm-aut. Jel može?
GAJA: Može.
BABAROGANA: (Skuplja ih ko košarkaše.) Vampirko, ti na Ledenka. Pogana, ti hvataj princezu. Ti viteže navali na Vilu Dobrilu a ja ću na čarobnjaka. Ovamo ruke! Oj-haa!
SVI: Oj-ha!!!
BABAROGANA: Juriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiššššš!!!! (Masovna tuča, u kojoj se čuje. Opali! Tresni! Jao! Drž ga! Ožeži, ožeži! Lelee! Kukuu. (Vadi belu zastavu) Predajemo se! Predajemo se!
GAJA: Priznaješ kapitulaciju?
BABAROGANA: Priznajem! Bolji ste!
POGANA: Jači ste. U redu je.
VITEZ: Nije u redu. Ko je meni izbila dva zub?
DOBRILA: Ja sam srećo. Ali, imam lek za tebe. Spremam večeras žurku, pečem ćurku...
VITEZ: Ćurku! Ooo, seretlek ćurku!
VAMPIRKO: Sram te bilo. kako se to izražavaš?
LEDENKO: Ti da ćutiš, karikaturo!
PRINCEZA: I ti da ćutiš! Ništa nisi bolji od njega. (Prilazi vampirku.)
LEDENKO: Ali, princezo! Zašto?
GAJA: Zašto? Još pitaš? Opet gledaš stvari spolja. Nikada nećeš shvatiti šta je suština, eto zašto.
LEDENKO: Hoću, Gajo. Evo, srce mi kaže da je Anđelina ona prava.
PRINCEZA: Ahaa. Pazi da ti ne poverujem.
LEDENKO: Mame mi. Časna reč.
BABAROGANA: Laže, princezo. Vampirko te više voli. Jel takohrećo?
VAMPIRKO: Aaaaaaaaaaaa! (Umiljato.)
LEDENKO: Mama, kaži im! Volim je!
GAJA: Ako je tako kako tvrdiš. Kaži u čega smo se opkladili da će princeza biti najlepša?
LEDENKO: U bisernu ogrlicu!
GAJA: Pa... Jesi li je doneo?
LEDENKO: (Pipa po džepovima.) Jao! Nisam...
PRINCEZA: Eto, koliko me voliš! Ništa... Ostaje mi vampirko!
VAMPIRKO: Aaaaaaaaa!
DOBRILA: Čekaj princezo. Sine, da li ti se zaista sviđa Anđelina?
LEDENKO: Ko nebo. Ko sunce.
DOBRILA: A da li je voliš?
LEDENKO: Više od tebe i mene zajedno!
DOBRILA: E, kad je tako. Onda izvoli! (Daje mu ogrlicu.) Čuvala sam je za izabranicu mog sina.
LEDENKO: Ogrlica! Kevo, ti si srce! (LJubi je.)
GAJA: Ipak imaš sreće.
LEDENKO: Dođi biseru. Ovi biseri pripadaju tebi!
PRINCEZA: Oh...
VITEZ: A kome ja pripadala?
DOBRILA: Meni junačino! Dođi svojoj, teta Dobrili!
BABAROGANA: Eto, kad je tako . Onda i mi možemo da pođemo...
GAJA: Aaaaa. Ne! Prvo da ispravimo jednu veliku nepravdu. Priđi vampirko! Klekni! (Vadi čarobni štap.)
VAMPIRKO: Neću da budem pacov! Mamaaa!
GAJA: Ne plaši se. Hokus pokus! Abraka-dabra! (Pretvara ga u normalno biće.) A sada vas dve!
BABAROGANA: Neću da budem dobra! Neću!!!
GAJA: Hoćeš... (Opkoljavaju je svi.)
SVI: Budi dobra. Budi dobra. Budi dobra...
GAJA: (Pretvara je u zgodnu baku.)
BABAROGANA: Šta se dogodilo?
GAJA: Oooo, koja lepotica? Da nisi za jedan ples?
BABAROGANA: Ples? Ples? Oooo, jeeeess!!
(Završna scena: svi plešu i pevaju pesmu «Poljubi me.)

Kraj
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10648
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Povratak na POZORIŠNI TEKSTOVI ZA DECU

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju